BORBA ZA NIGERIJSKI „ŽUTI KOLAČ“

Među planinskim prevojima i peščanim dinama severne Nigerije vode se borbe; zajednice nomadskih plemena Tuareg tvrde da bogatstva što leže ispod njihove zemlje otima vlada. To je novi front starog rata za kontrolu ogromnih prirodnih bogatstava Afrike

U rano jutro 4. oktobra 2017. kolona nigerijskih i američkih vojnika specijalne namene, na osam borbenih vozila, napustila je selo Tongo-Tongo. Dok su prolazili pored glinenih kuća, smeštenih ispod velikih stena, napale su ih stotine boraca. Specijalci su pobegli ostavljajući iza sebe nekoliko borbenih vozila i devetoro mrtvih (pet Nigerijaca i četiri Amerikanca). Ova borba dospela je do medija u SAD tek kada je došlo do konflikta između rođaka jednog poginulog američkog specijalca i predsednika SAD Donalda Trampa, koji je poslao neuobičajeni telegram saučešća supruzi stradalog Amerikanca. Pošto je porodica o tome obavestila medije, većina Amerikanaca saznala je za vojno prisustvo svoje države u Nigeriji.
Severne nigerijske pustinje jedno su od najvećih nalazišta uranijuma za kojim se potražnja zbog globalnog zagrevanja i jačanja interesa za nuklearkama naglo povećava. Zemlje u razvoju poput Kine i Indije tragaju za rudom koju mnogi nazivaju i „žuti kolač“, a zapadnjaci nastoje da je zadrže za sebe, odnosno da prodaju gotov proizvod iz ove rude. Velike francuske rudarske kompanije grade najveće svetske rudnike uranijuma na severu Nigerije, a i kineska državna kompanija u njihovoj blizini gradi svoj rudnik, što je povod netrpeljivosti Zapada prema novom igraču na tržištu uranijuma.

[restrict]

FRANCUSKA VEZA Energetski sistem Francuske zasnovan je na korišćenju energije iz nuklearnih centrala, a nigerijski uranijum obezbeđuje 20 odsto goriva za njih. Godine 2009. Nigerija je potpisala ugovor s Francuskom (predsednik je bio Nikola Sarkozi) o otvaranju novog rudnika uranijuma vrednosti 1,2 milijardi dolara. Međutim, 2011. desila se havarija u japanskoj nuklearnoj elektrani u Fukušimi, što je oborilo cene uranijuma. Francuska kompanija „Areva“, poptisnik ugovora o novom rudniku, odbila je da ga izvrši, što je dovelo do ekonomske krize u zemlji i dolaska Kineza u Nigeriju, koji su zakupili rudnik uranijuma.
Profit od uranijuma mogao bi da pomogne Nigeriji da se smanji siromaštvo – najugroženija su deca od kojih mnoga ne dožive ni pet godina. S druge strane, razoran rat može Nigeriju učiniti siromašnijom nego što je sada. Mineralna bogatstva vekovima izazivaju mnoge konflikte na afričkim područjima. Jačanje potražnje za uranijumom u Sahari dalo je novi povod neprijateljstvima i borbama za zemlju i moć. A nova pobuna je zasenila lokalne pritužbe etničkih manjina, koje sada tvrde da im korumpirana vlada otima celokupna bogatstva.
Shema koju primenjuje Zapad je već poznata. Na vlast dovede svoje, prozapadne političare, rašire korupciju i dodeljuje nagrade istima za demokratiju. Ovo je prepoznato i u Nigeriji i vlast u ovoj zemlji nosi etiketu „lakeji Zapada“. Da bi obezbedio svoje pozicije, Zapad je u najvećoj tajnosti poslao vojnike u Nigeriju. Tako su se u ovoj zemlji našli vojnici SAD, Francuske, Italije i Nemačke.
SAD je samo jedna od zapadnih država koja je tokom poslednjih nekoliko godina ojačala veze s Nigerijom. Francuska je svoju vojsku uvela u ovu zemlju 2013 – tokom rata u Maliju. Godine 2015. Francuska je otvorila novi kolonijalni front blizu granica s Libijom, što je bilo nemoguće dok je Gadafi bio živ. Nemačka je poslala svoju vojsku u Nigeriju pod maskom mirotvorstva, a 2017. nemački kancelar je posetio Nigeriju. Italija je saopštila da šalje 470 vojnika u francusku bazu na sever Nigerije „radi borbe sa prevoznicima migranata“, a potom i otvorila ambasadu u ovoj afričkoj zemlji u januaru 2018.

AMERIČKO PRISUSTVO Snage specijalnih jedinica SAD u Nigeriji nalaze se od 2013. u nekoliko vojnih baza. Sukob u selu Tongo-Tongo samo je jedna u nizu borbi koje destabilišu Nigeriju, a čime se bave američki specijalci s domaćim saradnicima. Najveća vojna baza bespilotnih letelica u Nigeriji košta 110 miliona dolara i nalazi se severoistočno od Niamenia u gradu Agades, koji je nekoliko vekova bio trgovački centar na južnoj granici Sahare (nedaleko od Malija i Alžira, Libije i Čada). Interesantno je da se borbe vode upravo na mestima američkih investicija.
Američka baza je dovoljno velika da u nju mogu sletati avioni S-17 i bespilotne letelice MQ-9 Reaper. Baza se navodno koristi „za praćenje boraca terorističkih grupa poput Al Kaide u islamskom Magrebu, zatim Al Murabitunom – pokretom za jedinstvo i džihad u Zapadnoj Africi i lokalnim organizacijama Islamske države, uključujući Boko Haram, koji deluje u graničnim rejonima“.
Američke specijalne jedinice „Zelene beretke“ deluju van baze bespilotnih letelica i potčinjene su Vojnovazduhoplovnim snagama SAD. Pored posebnih zadataka „beretke“ (borbe sa različitim neprijateljima u zemlji) bave se i obukom specijalaca Nigerije. U suštini, američki specijalci obezbeđuju transportnu prohodnost između Nigerije i Libije i Difa na jugoistoku države sa Čadom.
Američka baza u Nigeriji predstavlja veliku državnu i vojnu tajnu i stalnu temu medija i javnosti, jer prema Ustavu Nigerije (66. i 169. član) sve državne vojne dogovore odobrava parlament. Takođe, prema Ustavu odbranom Nigerije se bavi samo armija ove zemlje. Baze su otvorene bez znanja parlamenta. No zapadne vojne baze u Nigeriji su povezane s vlašću i novcem (koji dobijaju da obezbeđuju njihovo prisustvo). Na primer, general Mahamadu Abu Tarka ima zeta koji je postavljen za načelnika Generalštaba i koji rukovodi predsedničkim „Fondom mira“ na severu države, a koji raspolaže sa 600 miliona dolara (argumenata) kojima „brani“ javnost od onih koji tvrde „da su Amerikanci okupirali Nigeriju“.
Treba naglasiti da je i javno mnjenje Nigerije uvereno da Amerikanci ne donose bezbednost (u šta ih uverava vlada) već strah i borbu za zlato, uranijum i naftu (kojima je bogata ova afrička zemlja). Beli vojnici razdražuju nigerijsku javnost i podrivaju stabilnost zemlje, jer osim asocijacije na kolonijalizam beli vojnici, pod maskom obuke lokalnih vojnika, sprovode vojne operacije protiv onih koji nisu za to da budu u njihovoj zemlji (imenujući ih narko-trgovcima ili teroristima), a zapravo žele da naplate bogatstva koja otima Zapad. Nigerija je izvojevala samostalnost 1960. od Francuske, a sećanje na kolonijalni period je još živo. No „beli čovek“ nije ostavio na miru Nigeriju, u kojoj je od sticanja nezavisnosti bilo četiri državna prevrata, iza kojih je uglavnom stajala Francuska. Zbog toga mnogi stanovnici ove države misle da su im državu okupirali belci. „Naša nezavisnost postoji samo na papiru“, „Amerikanci ne komanduju našim generalima, već našim vojnicima“, navodi predsednik Asocijacije za ljudska prava Nigerije Džibril Abaraš.
Donosi li američka okupacija bezbednost Nigerijcima? Na ovo pitanje Nigerijci sumnjičavo vrte glavom i navode argumente. „Imamo američke, francuske i druge vojne baze, a Boko Haram nas i dalje ubija.“ U poslednje vreme povećao se broj napada oko granice Malija i Nigerije, samo u toku jednog meseca ove godine Boko Haram je ubio sedam i ranio 25 nigerijskih graničara. Američka vojna komanda AFRIKOM kaže da „vojska SAD u Nigeriji radi sa nigerijskim partnerima kako bi ih osposobila da obezbede stabilnost i bezbednost“. Da li je tako?
Do bitke u selu Tongo-Tongo AFRIKOM je govorio o obuci partnera, potom o zajedničkim vojnim vežbama (što je navodno i bila akcija u pomenutom selu). Borba u selu Tongo-Tongo je poučna, jer su nigerijski vojnici počeli da govore da su američki vojnici neovlašćeno preuzeli komandovanje i nisu slušali savete Nigerijaca. Rezultat je poznat, uz jednu novinu. Vlasti Nigerije dozvolile su Amerikancima upotrebu bespilotnih letelica na celoj teritoriji države. A poznato je da američki operateri bespilotnih letelica ne razlikuju obične trgovačke karavane u pustinji od kriminalaca. Plus američki vojnici ne odgovaraju pred domaćim zakonodavstvom. Nigeriju su, dakle, u tišini okupirale armije Italije, Nemačke, Francuske i SAD i niko zbog toga u Evropi ili na Zapadu ne protestuje. Ali dovoljna će biti jedna greška, na primer, operatera bespilotnih letelica, da u Nigeriji, koja ima oko 186 miliona stanovnika, eskalira veliki sukob.

[/restrict]