Pečat nedelje / Ljudi, poslovi i dani

Aveti NDH u Đukanovićevom vilajetu

Kada poglavar SPC, u zemlji koju čini 70 odsto verujućih pravoslavaca, upozori da je položaj Srba u Crnoj Gori kao u vreme ozloglašene NDH, onda to nije sud iznet sa stanovišta dnevne politike – te su sve naknadne interpretacije unapred deplasirane, a pretnje smešne – već iz milenijumske prakse institucije koja je Srbe rasute po svetu sačuvala od njihovog, u pojedinim istorijskim periodima, izvesnog nestanka. Tako ih, reči, treba i shvatiti.

Naime, prilikom posete Podgorici, patrijarh Irinej je u intervjuu za crnogorski list „Dan“, komentarišući česte negativne poruke državnih zvaničnika upućene Mitropoliji crnogorsko-primorskoj, ali i najave da bi država mogla da SPC oduzme imovinu, rekao da je to u 21. veku nezamislivo. „Čitajući nešto o tom pitanju i problemu, uviđam da je to nezamislivo u našem vremenu. Da su to radili Turci ili ustaše u svoje vrijeme, to bi se moglo razumjeti i shvatiti. Ali da se to radi u vremenu mira i slobode, u vremenu kada vladaju principi zakona i zakonitosti, to je apsolutno neprihvatljivo, ne samo za Evropu nego i za Aziju“, naveo je patrijarh Irinej.

Na pitanje s kojom istorijskom epohom bi se mogao uporediti sadašnji položaj Srba danas u Crnoj Gori, patrijarh je rekao da ga podseća na stanje u Hrvatskoj u doba fašizma. „Uporedio bih ga sa položajem Srba u Hrvatskoj, u doba endehazije (NDH). Nažalost u Hrvatskoj ni danas nije bolji položaj Srbima. Možda to neprijateljstvo u Crnoj Gori nije kao ono koje je bilo kod ustaša, ali mržnja u narodu nažalost postoji. Nadam se da će narod biti svjesniji od onih koji ga vode i da će naći način da postoji i zajedno živi“, poručio je patrijarh.

Usledio je odgovor predsednika Crne Gore da su ocene „zlonamerne i neutemeljene“, te da je patrijarh „nepristojni gost“, od koga neizostavno očekuje izvinjenje. Kako i priliči autoru dukljansko-montenegranskog projekta koji valjda ne zna da su crkve Svetog Luke u Kotoru i manastira Morače starije od novovekovne crnogorske državnosti.

Strasti su se razbuktale. Komentari su počeli da pljušte. Najoštriji od strane onih kojima smeta činjenica da je upravo SPC svojim ustrojstvom uspela da opstane kao jedina nacionalna ustanova kadra da objedini celokupni srpski narod. Bilo je tu, istina i retkih glasova koji su upozoravali da paralela koju je patrijarh Irinej podvukao nije proizvoljna, i da sve lošiji položaj Srba u Crnoj Gori ima razloge u državnoj politici koja se malo razlikuje od one Mila Budaka, bar sudeći po popisu stanovništva iz 2011. gde je registrovano 20.304 Srba manje nego na popisu 2003. godine, dok je broj onih čiji je maternji jezik srpski na popisu iz 2011. godine manji za čak 127.845.

Sam položaj SPC, Mitropolije crnogorsko-primorske, te novi Zakon o verskim zajednicama kojim je Đukanović mahao nakon odlaska „nepristojnog gosta“, napisan s idejom brisanja srpskog identiteta i konačnog rasrbljivanja Crne Gore neporeciv su dokaz ispravnosti patrijarhove zebnje.

„Zakon o slobodi veroispovesti, koji je u pripremi, regulisaće tu oblast u sklopu ukupne državne brige o ljudskim pravima i slobodama, po najvišim međunarodnim standardima“, izjavio je Đukanović na pitanje da li patrijarhov stav da će braniti Mitropoliju razume kao pretnju.

Zanimljivo, budući da se ovim Zakonom SPC od rodonačelnice crnogorske državnosti pretvara u versku zajednicu od koje se zahteva da hramove i crkve starije od Crne Gore preda državi u zamenu za rad. Da li će evropske ustanove i visoki predstavnici Vatikana reagovati na ovaj zakon kao što je Venecijanska komisija reagovala kada je srpski narod sprečen da na referendumu iznese svoju političku volju? Neće. Delom i zato što se ovaj zakon neće odnositi na Rimokatoličku crkvu. A kakve su pretenzije Rimokatoličke crkve bile kroz istoriju, kao i kakva je njena uloga danas u podsticanju cetinjskog separatizma znaju najbolje oni koji zbog toga što se izjašnjavaju kao Srbi pravoslavne vere trpe strašne sankcije. 

Popović: U Crnoj Gori se sprovodi identitetski genocid

Nad Srbima u Crnoj Gori vladajući režim uporno i sistematski sprovodi identitetski genocid. Zato najsnažnije podržavam izjavu patrijarha SPC, Njegove svetosti, gospodina Irineja, koji je ocenio da je položaj srpskog naroda u Crnoj Gori isti kao u vreme fašističke Nezavisne Države Hrvatske (NDH), rekao je ministar za inovacije Nenad Popović.

On ističe da se ćirilica ukida u Crnoj Gori, a srpski pisci brišu iz čitanki, te da su oni koji se izjašnjavaju kao Srbi diskriminisani po svim osnovama i ne mogu da dobiju zaposlenje u državnoj službi.  Srpska crkva, navodi Popović, progonjena je, njeni sveštenici se proteruju, crkvena zemlja se uzurpira. „Sve češće je ugrožena fizička bezbednost građana Crne Gore koji se izjašnjavaju kao pripadnici srpskog naroda. Cilj vlasti u Crnoj Gori je zatiranje srpskog imena i Srpske pravoslavne crkve. Srbija mora snažno da podrži srpski narod u Crnoj Gori i da problem ugnjetavanja našeg naroda iznese pred međunarodne institucije i svetsku javnost“, kaže ministar Popović.

Po njegovom mišljenju nije moguće održavati dobre odnose sa sadašnjim crnogorskim režimom dok ne počnu da se poštuju prava srpskog naroda i Srpske pravoslavne crkve u Crnoj Gori, „Vlada Republike Srbije treba da izdvoji dodatna sredstva za zaštitu srpskog pisma, tradicije, kulturnih i obrazovnih ustanova u Crnoj Gori kako bi se sprečio identitetski genocid nad srpskim narodom na ovoj teritoriji“, zaključuje Popović.

Samit BRIKS-a

U sredu je u Johanesburgu u Južnoafričkoj Republici otvoren trodnevni jubilarni, 10. samit zemalja BRIKS-a (Brazil, Rusija, Indija, Kina, Južna Afrika), koji će i ovog puta biti održan u formatu „BRIKS plus“ budući da će mu prisustvovati i predsednici Namibije, Gabona, Angole, Senegala, Ugande, Ruande, Argentine, Turske i Jamajke.

Kako je, najavljujući samit, rekao ruski šef diplomatije Sergej Lavrov, BRIKS-ova petorka „otvorena je za konstruktivnu saradnju sa svim zainteresovanim zemljama, budući da su vrednosti ove organizacije univerzalne. Mi nismo pristalice duplih standarda, vojnih intervencija, jednostranih ekonomskih mera i prinuda, protekcionizma i nelojalne konkurencije. Solidarni smo prilikom rešavanja svih međunarodnih problema. Branimo principe otvorene, inkluzivne, ravnopravne, transparentne i svestrane trgovine i uloge Svetske trgovinske organizacije kao njene osnove“.

Rastuće (geo)političke ambicije BRIKS-a, koji sve više postaje kontrateg zapadnom poretku i to i ne krije, propraćene su porastom ekonomske moći ove grupe zemalja.

Džim O’Nil, koji je kao glavni ekonomista „Goldman Saksa“ i skovao termin BRIK („S“ će biti dodato nešto kasnije, priključivanjem Južne Afrike), tvrdi da će i u nominalnim iznosima „BRIKS oko 2035. godine prevazići G7“ koga čine razvijene zemlje zapadnog sveta (SAD, Kanada, Nemačka, Japan, Velika Britanija, Francuska i Italija), dok drugačija vrsta statistike, bruto domaći proizvod (BDP) izračunat u odnosu na kupovnu moć stanovništva (purchasing power parity – PPP), pokazuje da se to revolucionarno pomeranje sa Zapada ka Istoku već dogodilo.

Tendencija je, s tim u vezi, naročito interesantna, potvrđujući ono što i O’Nil predviđa. Zemlje G7 su, naime, 1992. godine imale ukupan globalni udeo od 46,19 odsto u ovoj kategoriji, a zemlje koje će formirati BRIKS tada su bile na svega 17,14 odsto. Do 2009. godine, kada je BRIKS formalno osnovan, G7 će spasti na 35,23 odsto, a BRIKS porasti do 26,32 odsto. Preokret je ozvaničen 2016. godine, kada, u ovoj statističkoj kategoriji, BRIKS prvi put nadmašuje zemlje G7 (31,33 odsto naspram 31,09 odsto) da bi potom ova razlika nastavila da se povećava u korist zemalja BRIKS-a.

Koliki je značaj ove promene po raspored snaga u svetskom poretku, suvišno je i napominjati. A vredi podsetiti i da nijedna članica BRIKS-a nije priznala jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova i Metohije.      

CIA i državni udar u Crnoj Gori

Crnogorska afera „državni udar“ – navodni pokušaj nasilnog obaranja vlasti u Podgorici tokom izbora u oktobru 2016. godine, za koji su optužena dva ruska obaveštajca – dobija neočekivan, paradoksalan obrat. U neuspeli udar (to jest ako ga je uopšte i bilo) koji je navodno trebalo da spreči ulazak Crne Gore u NATO, nisu umešani samo Rusi nego i Amerikanci, i to bivši agenti Centralne obaveštajne agencija (CIA).

Pored ruskih tajnih agenata Eduarda Šišmakova i Vladimira Popova, koji su označeni kao organizatori puča, pojavilo se još jedno ime: Džozef Asad (47), američki državljanin libanskog porekla, operativac CIA od 1999. do 2014. godine, posle čega prelazi u privatni sektor. Kako prenose mediji, Asad je direktor bezbednosne agencije „Peregrin konsaltants“ registrovane u Abu Dabiju (Ujedinjeni Arapski Emirati), čiji je suvlasnik Džozefova supruga Mišel Asad, i sama bivši agent CIA.

Pri čemu je ova, kako sad ispada, rusko-američka kombinacija imala i svoju izraelsku komponentu.

„Da je tužilaštvo zainteresovano da proširi istragu u ovom slučaju i na Asada“, javlja iz Podgorice američki radio „Slobodna Evropa“, „bilo je vidljivo prošlog meseca, tokom svedočenja drugog američkog državljanina, Brajana Skota, bivšeg agenta CIA i vlasnika bezbednosne kompanije koja je navodno trebalo da pripremi evakuaciju sa platoa ispred Skupštine Crne Gore… Asad je, naime, pokušao da angažuje Skotovu firmu za to izvlačenje, a na zahtev, kako tvrdi Skot, Izraelca Arona Šaviva koji je vodio izbornu kampanju opozicionog proruskog Demokratskog fronta“, čiji se čelnici Andrija Mandić i Milan Knežević nalaze među 14 optuženih za pokušaj državnog udara.

„Slobodna Evropa“ navodi i da je imala uvid u dokument kojim se, posredstvom međunarodne pravne pomoći, crnogorsko Ministarstvo pravde obratilo Ministarstvu pravde Sjedinjenih Američkih Država, raspitujući se o Džozefu Asadu.

Bez obzira na suptilne i manje suptilne pokušaje spinovanja, informacije o američko-izraelskoj vezi u ovom slučaju daju naglašeno drugačiju dimenziju tvrdnjama o ruskoj zaveri koje su dosad bile neupitne u zapadnoj štampi.

U raljama MMF-a

Kako otkriva „Politika“, novi aranžman Srbije i Međunarodnog monetarnog fonda – „instrument koordinacije politika, popularno nazvan ’čuvarkuća’“ – zapravo će nas vrlo skupo koštati.

Pozivajući se na dokument koji su potpisali guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković, ministar finansija Siniša Mali i premijerka Ana Brnabić, „Politika“ otkriva da se „tokom narednih 30 meseci, koliko će program trajati, Srbija obavezala na niz konkretnih ciljeva, koji su vremenski oročeni“.

Od spiska boli glava, jer uključuje tendere za prodaju PKB-a, Komercijalne banke, „Petrohemije“ i MSK-a, stečaj „Azotare“, zatvaranje dva rudnika u „Resavici“, analizu mogućeg poskupljenja struje…                   

TOMOS O AUTOKEFALNOSTI TZV. UKRAJINSKE PRAVOSLAVNE CRKVE NEĆE DOĆI…

U Kijevu su za propast projekta „autokefalnosti“ imenovani krivci. Mediji uspešno vode kampanju da opravdaju zašto 28. jula (tog datuma 1030. godine navodno je „krštena Ukrajina“) neće stići iz Carigrada tomos o autokefalnosti, kojim je aktuelni predsednik Petro Porošenko hteo „da obraduje naciju“.

Ipak, 15. jula prilikom posete unijatskom „duhovnom centru“ u selu Zarvanicija Ternopoljske oblasti on je rekao da se za autokefalnost „još treba boriti i moliti“. Mesto na kome je Porošenko objavio kraj sna o autokefalnosti nije primereno, jer se unijati ne bore za autokefalnost od Rima, već je pozvao unijate da se bore i mole za autokefalnost pravoslavnih u Ukrajini. No Porošenkov govor u unijatskom selu bio je signal legiji „eksperata“ da u Kijevu potraže „petu kolonu Moskve“, koja je postala glavni krivac zato što nije dobijen tomos iz Vaseljenske patrijaršije.            

IZRAEL POKUŠAVA DA SAKRIJE SVOJU ULOGU U SIRIJI

Izrael koristi novonastalu situaciju da izbriše tragove svog učešća u ratu u Siriji, napisao je Jevgenij Krutikov za ruski portal „Pogledi“.

Naime, Izrael je sproveo operaciju evakuacije iz Sirije tzv. „belih šlemova“, navodnih humanitaraca omiljenih na Zapadu uprkos njihovoj dokumentovanoj saradnji s Al Kaidom i ostalim džihadistima.

Jevrejska država na sebe je preuzela ulogu „tranzitne države“ da bi se poraženi agresori na Siriju prebacili u druge zemlje (30 „belih šlemova“ prihvatiće Kanada, jednu grupu Jordan, drugu Nemačka itd.), što svedoči da su to zapravo saradnici tajnih službi država koje su podržavale agresiju na Siriju.

Sudeći po svemu, Izrael koristi situaciju „da iza sebe izbriše tragove“ u Siriji, jer se javno govori o evakuaciji „belih šlemova“, a tajno preko svoje teritorije propuštaju brigade „Fursan el Golani“, ali i borci brigade Islamske države „Sejf aš šam“ i „Alaa el Halaki“. Danas nije tajna da su to borci zavrbovani od izraelske tajne službe i koji su ratovali za račun ove države u Siriji.

Kako su nekada imali zaštitu Zapada i Izraela, njihovo oružje, finansijsku i obaveštajnu podršku, tako im sada obezbeđuju sklonište i dalje pokroviteljstvo.