PEČAT NEDELJE / Ljudi, poslovi i dani

Vladika Irinej: Vartolomej je prvi po časti, a ne prvi bez jednakih

Vladika bački Irinej rekao je da duboko veruje da vaseljenski patrijarh neće jednostrano doneti odluku o autokefalnosti kanonski nepriznatih crkava u Makedoniji i Ukrajini, jer bi se tome protivio čitav pravoslavni svet. On je u intervjuu za dnevni list „Politika“ rekao da je carigradski patrijarh prvi po časti, što znači prvi među jednakima, a ne prvi bez jednakih.

„Dakle, i da, ne daj Bože, postoji sklonost Svesvetog patrijarha Vartolomeja ka nekakvom jednostranom i samovlasnom presuđivanju u slučaju skopskog i ukrajinskog raskola, ona bi bila izraz velike zablude, velika duhovna greška i, sa stanovišta ustrojstva pravoslavne crkve i kanonskog prava, potpuno ništavna“, istakao je vladika napominjući da govori krajnje hipotetički, jer duboko veruje da do toga neće doći.

„Kada bi i došlo, pod političkim ili drugačijim pritiscima i podsticajima, ona bi izazvala odlučno neslaganje i protivljenje, ne samo u slovenskom pravoslavnom svetu nego i širom pravoslavlja“, rekao je vladika Irinej.

Patrijarh Vartolomej je, podsetimo, pozvao sestrinske crkve da prihvate crkvu u Skoplju u pravoslavno jedinstvo, te da je „apostolska dužnost crkve da traži načine spasenja naše braće u Skoplju i Ukrajini“.     

 

Liberija povukla priznanje Kosova

Ministar inostranih poslova Liberije Gbezongar Milton Findlej predao je ministru Ivici Dačiću notu o povlačenju priznanja kosovske nezavisnosti.

„Danas se vodi dijalog između Beograda i Prištine pod pokroviteljstvom EU. Imajući to u vidu, bilo je samo prikladno da Liberija zauzme stav koji omogućava odgovarajuće rešenje za građane Srbije i pokrajine Kosovo, što se čini putem aktuelnih pregovora. U skladu sa tim Liberija poništava svoje priznanje Kosova. Ova odluka ostaje na snazi sve do okončanja razgovora i pregovora pod pokroviteljstvom EU“, navodi se u noti.      

Ljudska prava? Šta to beše?

Sjedinjene Američke Države objavile su vest o svom povlačenju iz Saveta za ljudska prava UN, nakon učestalih kritika od strane predstavnika aktuelne američke administracije koje su se odnosile na „pristrasnosti“ prema Izraelu i na činjenicu da su članovi Venecuela, Kina i Kuba. Međutim, ključna za donošenje ove odluke očigledno je bila izjava komesara UN za ljudska prava kojom je osudio administraciju američkog predsednika Donalda Trampa zbog razdvajanja dece od roditelja ilegalnih imigranata na granici s Meksikom.

Američka ambasadorka pri UN Niki Hejli rekla je da ta organizacija „nije vredna svog imena“, te da „preduzimamo ovaj korak jer nam naša posvećenost ne dozvoljava da ostanemo deo licemerne organizacije koja ismeva ljudska prava“. Povlačenje SAD iz Saveta za ljudska prava UN predsednik ovog tela Slovenac Vojislav Šuc je ocenio kao razočaravajuća, ali ne i iznenađujuću, te da njome SAD ugrožavaju svoju poziciju „pristalice demokratije u svetu“, dok je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla da ona predstavlja snažan udarac za reputaciju Vašingtona kao zaštitnika ljudskih prava i pokazuje potcenjivanje same organizacije i drugih struktura unutar Ujedinjenih nacija.

Iscrtavanje „Velike Albanije“

U senci Tačijeve najave da bi u pregovore na relaciji Beograd–Priština bilo uputno da se uključi i NATO, iako je, po njemu, uspeh izvestan, a očekivanja kosovske strane sve realnija, prošla je izjava zamenika predsednika vladajuće partije tzv. Kosova Redžepa Hotija da eventualna podela Kosova ne bi bila moguća bez pripajanja Kosovu dela Sandžaka koji pripada Srbiji, ali i dela Sandžaka koji se nalazi u Crnoj Gori. Svaki komentar evropskih zvaničnika je izostao.

Iza svega, nije teško zaključiti, posebno u kontekstu događaja u Makedoniji, stoji „Velika Albanija“ – preteća stvarnost u Skoplju, Prištini i Ulcinju, a putevi joj se utiru i dalje na istok ka drevnom carigradskom drumu. U tu ideju sasvim se uklapaju najave o izgradnji dva auto-puta, Drač–Tirana–Priština–Niš, koji bi trebalo da bude integrativna „kičma“ „Velike Albanije“, te auto-puta kojim Tirana planira da poveže unutrašnjost zemlje sa Ulcinjom u Crnoj Gori. U međuvremenu albanski informativni portali, u susret novom dijalogu Beograda i Prištine, prepoznajući „značaj“ protesta u Beogradu, pozivaju Albance iz Preševa, Bujanovca i Medveđe da se pridruže. Na portalu „Preševa jone“ stoji :„Ako Srbi protestuju u Beogradu i nisu zadovoljni njihovom vladom, ćutanje Preševara je nerazumljivo ili je Preševo zadovoljno politikom srpske vlade u ’Dolini’ iako se u izveštajima međunarodnih organizacija kritikuje za diskriminaciju etničkih Albanaca. U Kuranu piše: ako jedan narod ne promeni svoje stanje, ni Bog ne može da mu pomogne.“    

Upućeni na bezbednost

Prezentujući rezultate istraživanja na temu obaveznog služenja vojnog roka u Srbiji, Istraživački centar za odbranu i bezbednost najavio je izlazak prvog broja štampanog izdanja magazina Odbrana i bezbednost u kojem će se, pored promocije naučnih radova iz ovih oblasti, naći i teme namenjene široj, mahom mlađoj populaciji, a koje bi uticale na podizanje bezbednosne  kulture. U magazinu će biti predstavljene i institucije značajne za sfere odbrane i bezbednosti, kao što su Visoka škola nacionalne odbrane, Vojna akademija, Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu, a među kolumnistima naći će se generali i visoki oficiri Vojske Srbije.

Istraživački centar za odbranu i bezbednost, osnovan na inicijativu oficira i kadeta Vojske Republike Srbije s jedne strane i profesora i studenata Univerziteta u Beogradu s druge strane, pokrenut je radi ostvarivanja ciljeva i dizajniranja projekata u oblasti odbrane, bezbednosti, edukacije, organizovanja humanitarnih akcija kao i organizovanja poseta državnim institucijama značajnim za bezbednost i odbranu Republike Srbije.     

Stoltenbergovo priznanje

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je jedinstvo transatlantskog saveza ugroženo zbog neslaganja između SAD i Evrope o pitanjima poput trgovine, klimatskih promena i iranskog nuklearnog sporazuma, te da su ova neslaganja stvarna i neće nestati preko noći.

Stoltenberg je izjavio da ništa nije „uklesano u kamenu“, da će se transatlantski sporazum uvek uspešno razvijati, ali to ne znači da je raskid neizbežan.

Prema njegovim rečima sve članice NATO-a treba da rade kako bi se izbegao raskol u jedinstvu saveza.

„Gardijan“ navodi da od 29 zemalja pakta samo osam, uključujući Veliku Britaniju i Sjedinjene Američke Države, troše više od dva odsto svog BDP-a na odbranu. Na samitu NATO-a 2014. godine odlučeno je da će ubuduće sve članice Alijanse dovesti svoje odbrambene rashode do dva odsto BDP-a. Američki predsednik Donald Tramp je više puta tražio od partnera NATO-a da se pridržavaju ovih sporazuma.        

Pentagon zna istinu o OU

Na prvom međunarodnom simpozijumu „Posledice bombardovanja SR Jugoslavije osiromašenim uranijumom 1999“ bivši italijanski vojni pilot Domeniko Leđero pustio je prisutnima video-snimak iz Pentagona na kome se ukazuje na štetnost osiromašenog uranijuma po zdravlje ljudi.

„Imamo dokaze o  štetnom delovanju osiromašenog uranijuma i to još pre nego što su kod vas bila bombardovanja“, rekao je Leđero, ističući da je ovaj dokaz njegov prilog borbi za utvrđivanje istine o posledicama NATO bombardovanja i da ga stavlja na raspolaganje našim službama.

Italijanski vojnici koji su učestvovali u NATO operacijama, napomenuo je, dobili su velika obeštećenja, a članovi porodica vojnika koji su umrli od posledica raznih kancera zahtevaju da se napravi zvanični spisak svih vojnika koji su stradali od posledica zračenja OU.

Advokat iz Niša Srđan Aleksić rekao je da je najznačajnija presuda italijanskog suda, jer pokazuje da je jedna zemlja članica NATO-a dokazala uzročno-posledičnu vezu između bombardovanja osiromašenim uranijumom, boravka njihovih vojnika i građana na Kosovu i Metohiji i oboljenja koja su nastala posle više godina.