PEČAT NEDELJE

Izneveravanje očekivanja

Kako će na predstojeći makedonski referendum o imenu uticati stavovi predsednika Makedonije i Francuske, Đorđa Ivanova i Emanuela Makrona

Makedonija je u pregovorima s Grčkom pristala da se ubuduće zove Severna Makedonija da bi brže ušla u Evropsku uniju i u NATO, ali nije još sigurno ni da će se tako zvati, a ni da će joj put, makar prema Evropskoj uniji, biti naročito ubrzan.

POTPIS ĐORĐA IVANOVA Predsednik Makedonije Đorđe Ivanov i zvanično je odbio da potpiše Ukaz o proglašenju Zakona o potvrđivanju konačnog sporazuma o imenu Makedonije, navodeći da nema ustavni osnov te da nije ratifikovan u skladu s (još važećim) Ustavom Makedonije.

„Ne prihvatam ideje ili sugestije koje bi ugrozile makedonski nacionalni identitet, posebnost makedonskog naroda, makedonski jezik i makedonski model koegzistencije“, rekao je Ivanov, upozoravajući da „legitimizacija ovog sporazuma“ – koji su postigli makedonski i grčki premijer Zoran Zaev i Aleksis Cipras – „stvara pravne posledice koje su ravne zločinu“ te da ovaj sporazum „dovodi Republiku Makedoniju u položaj podređenosti i zavisnosti od druge države, odnosno Republike Grčke“, „a prema članu 308 Krivičnog zakona“, preteći je podsetio Ivanov, „’građani koji dovedu Republiku Makedoniju u položaj podređenosti ili zavisnosti od druge države, kazniće se zatvorom u trajanju od najmanje pet godina’“.

Ivanovljevo odbijanje da stavi svoj potpis na sporazum Zaeva i Ciprasa, ipak, neće proizvesti naročite pravne posledice, ali će svakako imati izvesnog uticaja na ishod referenduma o imenu (Severne) Makedonije koji će biti održan ove jeseni, posle čega bi – bude li ishod pozitivan – trebalo da ga ratifikuje i grčki parlament.

MAKRONOVA RAČUNICA A na (ne)raspoloženje Makedonaca dodatno bi mogle da utiču i vesti koje im pristižu od njihovih zapadnih partnera koji, izgleda, nisu sasvim spremni da ispune svoj deo pogodbe.

Dok se, naime, očekuje da će na julskom samitu, zahvaljujući zelenom svetlu Grčke, NATO uputiti poziv (Severnoj) Makedoniji da pristupi tom vojnom paktu – pri čemu „postoje greške koje imaju posledice“, upozorio je ruski ambasador pri EU Vladimir Čižov – značajno je drugačije raspoloženje, makar u ovom trenutku, uoči ovonedeljnog EU samita na kome bi naš južni komšija trebalo da dobije onaj famozni datum početka pregovora o pristupanju Evropskoj uniji, na koji inače čeka još od 2005. godine kada je dobila status kandidata i od tada ostala u mestu zbog protivljenja Grčke.

A sada za Makedoniju Francuska postaje nova Grčka, prenosi nemački „Dojče vele“ komentar bečkog „Standarda“ o protivljenju Francuske da se Makedonija nagradi datumom na koji čeka već, evo trinaest godina.

„To bi gotovo značilo ubijanje kompromisa u vezi s imenom koji su postigli Grčka i Makedonija“, ocenio je za „Standard“ Florijan Biber, šef Centra za jugoistočnu Evropu na Univerzitetu u Gracu, podsećajući da Makedoniji na jesen predstoji referendum o imenu a „teško je zamisliti da će ishod biti pozitivan, ukoliko EU ne nagradi postignuti dogovor“. „To bi bio težak udarac za reformsku politiku na Balkanu“, naveo je Biber, objašnjavajući i razloge francuske tvrdoglavosti: „Vlada predsednika Emanuela Makrona do evropskih izbora 2019. godine kategorički odbija sve korake ka daljem proširenju… Makron želi da u važnim zemljama EU na vlasti ostanu proevropske stranke, i zato traži da se ne odobre dalji pregovori o proširenju.“

Sa svoje strane, u sasvim molećivom tonu jer je svestan posledica eventualnog francuskog odbijanja, makedonski premijer Zoran Zaev izjavio je da se nada „da će da omekša i srce predsednika Francuske Makrona. Razumem unutrašnje debate koje se otvaraju u Francuskoj, ali Francuska je naš veliki prijatelj.“

Zaevljeve molbe na stranu, ali, mnogo veći uticaj na omekšavanje Makronovog srca mogla bi da ima molba, ili naredba, s one strane Atlantika, budući da je – prenela je portparolka Stejt departmenta Heder Noert – američki državni sekretar Majk Pompeo urgirao kod svog francuskog kolege Žan Iv le Drijana da Francuska „podrži NATO pozivnicu Makedoniji da mu se pridruži, kao i da otvori pregovore o pristupanju Evropskoj uniji“. U saopštenju se ne navodi sadržaj francuskog odgovora, uostalom, sve će biti poznato već do kraja ove nedelje i biće to zanimljiv test uticaja koji SAD i dalje imaju i na Francusku i na EU…  

Tusk upozorava na SAD

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk pozvao je EU, uoči dvodnevnog samita lidera Unije u Briselu, da se spremi za najgori scenario sa Amerikom Donalda Trampa. Ovo upozorenje je osnovna „tačka“ pisma koje je uputio liderima svih 28 država članica. „Verujem, nadajući se i dalje najboljem, da moramo da budemo spremni za najgori scenario“ s Vašingtonom“, naveo je Tusk u pozivnom pismu liderima EU na samit na kojem će se razmotriti i odnosi sa SAD pored glavnih tema imigracije i reforme zone evra. „Kada razgovaramo o migraciji ili reformi zone evra, važno je da imamo na umu geopolitički kontekst koji je usledio na samitu Grupe sedam industrijski najrazvijenijih zemalja (G7) u Kanadi, kada su se SAD iznenadno povukle iz zajedničke deklaracije o kojoj se naporno pregovaralo“, podsetio je Tusk. Predsednik Evropskog saveta je rekao da uprkos „neumornim naporima o očuvanju jedinstva Zapada“, transatlantski odnosi su pod raznim pritiscima zbog politike američkog predsednika Donalda Trampa. „Nažalost, podele se ne odnose samo na trgovinu“, dodao je Tusk.

Transatlantski odnosi su zategnuti od dolaska Trampa na vlast zbog nesuglasica o raznim pitanjima, kao što su sporazum o klimatskim promenama, nuklearni sporazum sa Iranom i preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim. Američka administracija uvela je 1. juna carinske dažbine na evropski čelik i aluminijum, zbog čega je Brisel uzvratio taksama na uvoz tipičnih američkih proizvoda. Od uvođenja carinskih tarifa SAD o tom pitanju više ne razgovaraju sa EU, rekla je juče evropska komesarka za trgovinu Seselija Malmstrom.

Cipras zatražio da Britanija vrati „mermer Partenona“

Susret Aleksisa Ciprasa sa Terezom Mej prošao je u znaku neprijatnog podsećanja premijera Grčke na raskoš Partenona pre „Elginove pohare“, te zahteva da njegovoj zemlji vrati „mermer Partenona“.

„Pokrenuo sam pred predsednicom britanske vlade pitanje koje je važno za Grčku i grčki narod. To je za nas pitanje najvećeg značaja. Mermer Partenona pripada svetskom kulturnom nasleđu, ali je njegovo jedino prirodno mesto – sam Partenon. Jer to je mesto i gde su skulpture nastale i gde su bile.“

U Britanskom muzeje se nalaze metopi i statue Partenona, reljefni friz Panatinska procesija, ploče friza iz hrama Beckrilne Nike u Atini, jedna karijatida Erehtejona, statua Dionisa. Grci su uvereni da je lord Elgin posedovao turski ferman koji mu je dozvoljavao da pravi skice i kalupe za statue, ali ne i da ih prisvoji i odnese.