Мека моћ Косова у Шпанији

Две најрелевантније српске институције у Шпанији доведене су у везу са стратешким планом косовске културне дипломатије

Само два месеца по једностраном проглашењу независности Косова (17. фебруара 2008), у најтиражнијем и деведесетих година најантисрпскијем шпанском дневном листу „Паису“, појавио се чланак са насловом „Признајмо Косово“. Аутори текста, тадашњи директор мадридског огранка сорошевско-атлантистичког тинк-тенка ECFR (Еuropean Council on Foreign Relations – Европски савет за спољне односе) и недавно отпуштени директор рубрике „Погледи“ у истом листу Игнасио Торебланка, и актуелни директор Сорошеве Фондације за Европу, Каталонац Ђорди Вакер, међутим, и данас чекају задовољење, јер пет чланица Европске уније – Словачка, Румунија, Грчка, Кипар и Шпанија као најважнија међу њима – нису признале независност Косова од Србије.

[restrict]

ТВРДЊЕ ЛОБИСТА Подстакнут Сорошевим (не)видљивим финансијама, у међувремену се у Шпанији и земљама са мапе „обојених револуција“ попут паукове мреже ширио капиларни систем за рушење постојећих држава и успостављање нових по мери стваралаца глобалног светског поретка. У њега су се ухватили и бројни следбеници горепоменутих Сорошевих позивара, уверавајући нацију да је признавање косовске независности у интересу шпанске државе. Јер, по њиховом суду, независно Косово је непобитна и неповратна реалност до чијег признавања једном мора доћи пошто су тако одлучиле чланице УН на основу Ахтисаријевог плана који је подржала и Шпанија.
Надаље, признајући Косово Шпанија би подржала већину својих најближих савезника који су то већ учинили, а чије су државе или чланице НАТО-а иако су и саме веома осетљиве на сепаратизам, попут Канаде, Белгије и Велике Британије. Шпански лобисти такође тврде да спољна политика њихове земље у односу на Косово треба да се руководи стабилношћу Балкана као главним циљем, те да је непризнавање још једне албанске државе на Балкану одраз опортунизма и потреба унутрашње политике. Признавање Косова, тврде они, шпанска влада би и даље могла да представља као „јединствен случај“ који не може да буде преседан за унутрашње и спољне случајеве, јер се, наводно, не ради о признавању права Косова на самоопредељење него о примању к знању свршеног чина да је Косово независно од Србије.
И као најважније, Сорошеви шпански лобисти својим сународницима и свету шаљу поруку да је непризнавање независног Косова сигнал српским властима да независност може да се поништи, или да ће ЕУ толерисати анексију подручја северно од Ибра, док би признавање Косова „српским националистима и онима који их охрабрују из Русије“ показало да ЕУ није актер парализован унутрашњим поделама.
И као крајњи аргумент, шпански сорошевци наводе да би признавање косовске независности допринело повећању угледа шпанске дипломатије у земљама које су до сада биле резервисане о том питању, посебно у Латинској Америци и арапском свету.
Шест година касније први од двојице споменутих аутора Торебланка опет је у „Паису“ резимирао своје виђење косовског проблема, преовладавајуће међу шпанском глобалистичком елитом којој и сам припада: „Због националистичког лудила које је завладало Србијом деведесетих, косовски Албанци су посматрали како им се укидају институције, затварају школе и болнице, укидају универзитети. Реакција је прво била мирољубива: професори су наставили да дају часове у својим кућама, лекари да лече пацијенте за свој рачун. Али у једном тренутку, због изостанка међународне подршке и радикализације Србије, млади су одбацили ауторитет старијих и узели оружје у руке. Суочен са геноцидним Милошевићевим намерама, НАТО је започео рат у којем је, можемо то с поносом да кажемо, учествовала и Шпанија авионима F-18. Косово је проблем који нажалост није могао да се реши мирним и демократским путем, што је међународну заједницу принудило да војно интервенише како би заштитила косовске Албанце, који ће касније природно одбити да се интегришу у агресорску државу. Где је преседан? Само у људској глупости.“
Најзад, прошле године, опет у „Паису“, новинар дигиталне платформе Косово 2.0 Ералдин Фазлиу добио је трибину како би изјавио следеће: „И након четири године од потписивања Бриселског споразума односи Косова и Србије далеко су од мирољубивих или нормализованих, јер Србија не жели да призна државност Косову. У преамбули свог устава и даље тврди како јој Косово припада. Косово је признато од стране 114 земаља света, укључујући САД и 23 чланице ЕУ, али још увек не од Шпаније, Румуније, Грчке, Кипра и Словачке. Чланице ЕУ које га не признају нису промениле свој став упркос мишљењу Међународног суда правде да ’проглашење независности Косова не крши међународно право’. Став Шпаније карактерише неприхватање било каквог једностраног сепаратизма, упркос томе што косовске власти истичу да њихов случај нема никакве везе са Каталонијом.“

ФОНД ЗА ЈАВНО ЗАСТУПАЊЕ КОСОВА Од тада па до данас моћни атлантистички лоби у Шпанији („Паис“, тинк-тенкови попут „Кана“, ECFR, FRIDE и других) не престаје да се залаже да Шпанија призна Косово. Свесни колико непризнавање Косова од стране пет земаља ЕУ слаби њихову позицију, као и да је Шпанија најважнија од њих, албанске власти у јужној српској покрајини покренуле су – уз помоћ својих дежурних западних пријатеља, британског Форин офиса, „Бритиш каунсила“, и норвешког МСП-а – иницијативу „KosovoTalksEU“. Овај стратешки програм има за циљ интеракцију са јавним мњењем пет ЕУ чланица што још нису признале Косово преко иницијатива које се заснивају на дигиталној дипломатији, међурелигијском дијалогу, културној дипломатији и јавном заступању косовско-албанског становишта како би се на тај начин припремио терен за формално признање.
У документу под називом „Овако остварујемо меку моћ: практичан водич кроз јавну и дигиталну дипломатију мале републике“ који је 2014. припремило косовско МСП у сарадњи са „Бритиш каунсилом“ и норвешким МСП-ом детаљно се описују практични кораци наведене иницијативе.
Конкретно, МСП Косова, Британска амбасада и „Бритиш каунсил“ основали су Фонд за јавно заступање Косова (Kosovo Advocacy Fund) за подршку косовским уметницима, спортистима и универзитетским делатницима, чији је циљ јачање веза, размена и разумевања између грађана земаља које нису признале Косово, и грађана Косова.
Фонд је покренуо низ пројеката који доприносе остварењу шире агенде признања Косова. Ови пројекти су укључивали подршку свим важнијим културним фестивалима на којима је приказано на стотине документарних и кратких филмова, довођење музичких група, десетине новинара и организацију многoбројних позоришних представа са свих континената, као начин да се унапреди интеракција између Косова и земаља које га нису признале. Набрајање појединачних активности на овом месту није неопходно, јер је све у вези с њима доступно на интернету, али неколико примера неће бити наодмет.
Тако, на пример, Фонд за јавно заступање Косова је на једно издање ДокуФеста, с међународном репутацијом, довео бројне госте из земаља које не признају Косово, углавном из Шпаније и Словачке, са очекивањем да ће они играти улогу промотора косовске културе при повратку у своје земље. Један од њих је и познати шпански фотограф Пеп Бонет и његова изложба „Један циљ“. Бонет је том приликом направио визуелну причу о Косову која треба да буде представљена у региону и на међународним изложбама. Фонд је такође доделио преко сто малих грантова намењених размени спортиста између Косова и земаља које тек треба да га признају. Или, МСП Косова и EЦФР покренули су гостујућу стипендију за косовске експерте спољне политике, студенте и истраживаче како би им омогућили да спроводе истраживања у неким седиштима ЕЦФР-а у Мадриду, Лондону, Варшави, Софији и Паризу. Стипендија је добила име по бившем финском председнику и нобеловцу Мартију Ахтисарију, познатом по његовом „доприносу успостављању мултиетничког и демократског Косова“ – како се наводи у документу који описује ову стратегију.
Косовско МСП је, такође, активно ангажовано на промоцији агенде дигиталне дипломатије и припремило је стратегију за координирану акцију, која садржи широк и разноврстан спектар иницијатива за јачање косовског он-лајн присуства и квалитета мултимедијског садржаја које су довеле до „признања“ Косова од стране Линкедина, Твитера и Фејсбука, због чега су „заслужиле“ и чланак у „Њујорк тајмсу“. Поводом „признања“ Косова од стране Фејсбука, Хашим Тачи је изјавио: „Као премијер Косова, тешко ми је падало да се изјасним да сам из Србије. То што смо се појавили на листи Фејсбука било је као да нас је признала светска економска велесила. Имало је огроман учинак.“
У наведеном документу такође стоји да је за шпанско говорно подручје, главни агент косовске дигиталне дипломатије платформа „Ревиста Балканес“ иза које стоји НВО „Пробалканес“, подржавана од стране косовског МСП. Директор ове НВО и оснивач портала „Ревиста Балканес“ је маркетиншки експерт, Каталонац и косовски лобиста у Шпанији Хинес Аларкон. На порталу се промовише позитивна, мултикултурно-хармонична слика живота на Косову; истичу се сличности између Шпанаца и Албанаца и наглашавају разлике између Шпанаца и Срба.

ОДЛАЗАК РАХОЈА И ДОЛАЗАК САНЧЕЗА Свему овоме упркос, доскорашњи премијер Шпаније Маријано Рахој показао је низом потеза да је један од највећих европских пријатеља Срба и Србије. Најважнији међу њима је одбијање шпанске владе да призна независно Косово, а ништа мање значајан је и његов изостанак на самиту ЕУ – Западни Балкан у Софији због, како пише „Паис“, присуства председника лажне државе Косова Хашима Тачија који има криминалну биографију. Рахој, то свакако треба нагласити, никада није одустао од заклетве да ће поштовати Устав Шпаније, па и у случају сецесије Каталоније, што је платио одласком са места премијера. У дипломатским круговима није тајна да је због принципијелног ангажовања против признавања Косова као државе влада Маријана Рахоја навукла гнев својих европских партнера, и његов одлазак са власти пропраћен је равнодушношћу, ако не и злурадошћу.
Убрзо ће се показати да ли је то задатак за новог шпанског премијера Педра Санчеза (46), некадашњег лидера Шпанске социјалистичке партије у чијој биографији стоји да је као шеф особља високог представника УН 1999. служио у БиХ током рата на Косову.
Почетак, изгледа, обећава за српску страну: победа Педра Санчеза имала је за последицу муњевиту смену И. Торебланке и Д. Аландетеа у „Паису“ (последњи је био главни распиривач антируске хистерије у Шпанији, за време каталонске кризе, заједно са српском аналитичарком тинк-тенка „Кано“ Миром Милошевић). Ипак, ЕЦФР и још један сорошевски тинк-тенк у Каталонији, CIDOB, успели су да спрече именовање Педра Бањоса – кога су оптужили за наклоњеност Русији – за Санчезовог новог директора за Националну безбедност у корист интервенционисте Мигела Анхела Баљестероса.

СРПСКА (НЕ)МОЋ А какви су стање и учинци српске „меке моћи“ и културне дипломатије у Шпанији, најважнијој европској земљи која не признаје независност Косова? И шта се тренутно преко две наше главне испоставе – Амбасаде Србије у Мадриду и хиспано-српског културног Удружења „Иво Андрић“ – пројектује о питању српског становишта?
Чињеница је да је амбасада веома блиска и „увезана“ са овим удружењем: Ана Милутиновић, председница Удружења „Иво Андрић“, које је дозволу за употребу имена званично добило од истоимене фондације у Београду, истовремено је и службеница амбасаде, а претходни амбасадор у Мадриду је почасни члан Удружења са правом да утиче на уређивачку политику. На сајту амбасаде, где стоје подаци о активностима реализованим у Шпанији, наводи се неколико њих.
Округли сто „Прогон хришћана на Косову“ свакако је једна од важнијих, а одржана је на католичком Универзитету Сан Пабло у Мадриду 5. марта 2015. године. На овом скупу учествовали су бивши министар у „косовској влади“ А. Јаблановић, православни монах Иларион и о. А. Кордочкин, свештеник Руске православне цркве у Мадриду. Модератор скупа био је А. Буљон де Мендоса, директор Института за историјске студије (San Pablo – CEU) који је овај догађај и организовао у сарадњи са шпанском НВО „Солидаридад Косово“ (огранком Гујонове „Солидарност Косово“) и руском парохијом Санта Марија Магдалена (РПЦ у Мадриду). На сајту нема чак ни коментара који би потврдио да ли је Амбасада Србије подржала овај догађај.
Затим је на сајту амбасаде објављен „non paper“ са главним аргументима Републике Србије о неприхватљивости чланства Косова у Унеску који чак није ни преведен са енглеског на шпански језик, иако амбасада има званичног преводиоца.

Харадинај дипломата „пар екселанс“

Дневник „Паис“ је 30. априла објавио ексклузивни интервју са Рамушем Харадинајем који је водила Фејсбук пријатељица косовских лобиста у Шпанији Игнасија Торебланке и Мигела Родригеза, новинарка и дописница дотичног листа из Грчке Марија Антонија Санчез-Ваљехо. Косовски премијер Рамуш Харадинај у интервјуу високо цени „територијални интегритет и сувереност Шпаније“ и неуморно понавља: „Нећемо никад признати независност Каталоније. Косово и Каталонија немају ништа заједничког, и успостављање било каквих аналогија је бесмислица. Косово је настало из распада југословенске федерације, у једном крвавом процесу свих против свих. То није случај са Шпанијом, где се поштују грађанска и политичка права.“

Где је „прљаво“, ту је Сорош

У шпанском дневнику „Мундо“ 15. маја објављен је чланак Хавијера Бораса под насловом „Педро Аграмунт разоткрива како Џорџ Сорош финансира каталонски покрет независности и кампању против њега“. Пишући о случају Педра Аграмунта, бившег председавајућег скупштине Савета Европе, шпанског сенатора Народне партије Маријана Рахоја, аутор каже да је он оптужен за корупцију кад се сазнало да је отпутовао у Сирију руским авионом и одржао приватни састанак са Башаром Асадом. Оптужба за корупцију везана је за Азербејџан, који је наводно новчано помогао да Аграмунт буде изабран за председавајућег, поклањао му луксузне сатове, конзерве кавијара, новчанице од 500 евра и плаћао хотеле и проститутке. У своју одбрану, Педро Аграмунт тврди да организације попут ESI и друге НВО финансиране од Сороша стоје иза прљаве кампање против њега и навео да Сорошева фондација, која финансира „хуманитарне пројекте“ међународног карактера, годинама финансира и организације које промовишу каталонски покрет за независност.

[/restrict] срочный займ на карту онлайн займ кемеровополучить займ наличнымизайм деньги на дом