Meka moć Kosova u Španiji

Dve najrelevantnije srpske institucije u Španiji dovedene su u vezu sa strateškim planom kosovske kulturne diplomatije

Samo dva meseca po jednostranom proglašenju nezavisnosti Kosova (17. februara 2008), u najtiražnijem i devedesetih godina najantisrpskijem španskom dnevnom listu „Paisu“, pojavio se članak sa naslovom „Priznajmo Kosovo“. Autori teksta, tadašnji direktor madridskog ogranka soroševsko-atlantističkog tink-tenka ECFR (European Council on Foreign Relations – Evropski savet za spoljne odnose) i nedavno otpušteni direktor rubrike „Pogledi“ u istom listu Ignasio Toreblanka, i aktuelni direktor Soroševe Fondacije za Evropu, Katalonac Đordi Vaker, međutim, i danas čekaju zadovoljenje, jer pet članica Evropske unije – Slovačka, Rumunija, Grčka, Kipar i Španija kao najvažnija među njima – nisu priznale nezavisnost Kosova od Srbije.

[restrict]

TVRDNJE LOBISTA Podstaknut Soroševim (ne)vidljivim finansijama, u međuvremenu se u Španiji i zemljama sa mape „obojenih revolucija“ poput paukove mreže širio kapilarni sistem za rušenje postojećih država i uspostavljanje novih po meri stvaralaca globalnog svetskog poretka. U njega su se uhvatili i brojni sledbenici gorepomenutih Soroševih pozivara, uveravajući naciju da je priznavanje kosovske nezavisnosti u interesu španske države. Jer, po njihovom sudu, nezavisno Kosovo je nepobitna i nepovratna realnost do čijeg priznavanja jednom mora doći pošto su tako odlučile članice UN na osnovu Ahtisarijevog plana koji je podržala i Španija.
Nadalje, priznajući Kosovo Španija bi podržala većinu svojih najbližih saveznika koji su to već učinili, a čije su države ili članice NATO-a iako su i same veoma osetljive na separatizam, poput Kanade, Belgije i Velike Britanije. Španski lobisti takođe tvrde da spoljna politika njihove zemlje u odnosu na Kosovo treba da se rukovodi stabilnošću Balkana kao glavnim ciljem, te da je nepriznavanje još jedne albanske države na Balkanu odraz oportunizma i potreba unutrašnje politike. Priznavanje Kosova, tvrde oni, španska vlada bi i dalje mogla da predstavlja kao „jedinstven slučaj“ koji ne može da bude presedan za unutrašnje i spoljne slučajeve, jer se, navodno, ne radi o priznavanju prava Kosova na samoopredeljenje nego o primanju k znanju svršenog čina da je Kosovo nezavisno od Srbije.
I kao najvažnije, Soroševi španski lobisti svojim sunarodnicima i svetu šalju poruku da je nepriznavanje nezavisnog Kosova signal srpskim vlastima da nezavisnost može da se poništi, ili da će EU tolerisati aneksiju područja severno od Ibra, dok bi priznavanje Kosova „srpskim nacionalistima i onima koji ih ohrabruju iz Rusije“ pokazalo da EU nije akter paralizovan unutrašnjim podelama.
I kao krajnji argument, španski soroševci navode da bi priznavanje kosovske nezavisnosti doprinelo povećanju ugleda španske diplomatije u zemljama koje su do sada bile rezervisane o tom pitanju, posebno u Latinskoj Americi i arapskom svetu.
Šest godina kasnije prvi od dvojice spomenutih autora Toreblanka opet je u „Paisu“ rezimirao svoje viđenje kosovskog problema, preovladavajuće među španskom globalističkom elitom kojoj i sam pripada: „Zbog nacionalističkog ludila koje je zavladalo Srbijom devedesetih, kosovski Albanci su posmatrali kako im se ukidaju institucije, zatvaraju škole i bolnice, ukidaju univerziteti. Reakcija je prvo bila miroljubiva: profesori su nastavili da daju časove u svojim kućama, lekari da leče pacijente za svoj račun. Ali u jednom trenutku, zbog izostanka međunarodne podrške i radikalizacije Srbije, mladi su odbacili autoritet starijih i uzeli oružje u ruke. Suočen sa genocidnim Miloševićevim namerama, NATO je započeo rat u kojem je, možemo to s ponosom da kažemo, učestvovala i Španija avionima F-18. Kosovo je problem koji nažalost nije mogao da se reši mirnim i demokratskim putem, što je međunarodnu zajednicu prinudilo da vojno interveniše kako bi zaštitila kosovske Albance, koji će kasnije prirodno odbiti da se integrišu u agresorsku državu. Gde je presedan? Samo u ljudskoj gluposti.“
Najzad, prošle godine, opet u „Paisu“, novinar digitalne platforme Kosovo 2.0 Eraldin Fazliu dobio je tribinu kako bi izjavio sledeće: „I nakon četiri godine od potpisivanja Briselskog sporazuma odnosi Kosova i Srbije daleko su od miroljubivih ili normalizovanih, jer Srbija ne želi da prizna državnost Kosovu. U preambuli svog ustava i dalje tvrdi kako joj Kosovo pripada. Kosovo je priznato od strane 114 zemalja sveta, uključujući SAD i 23 članice EU, ali još uvek ne od Španije, Rumunije, Grčke, Kipra i Slovačke. Članice EU koje ga ne priznaju nisu promenile svoj stav uprkos mišljenju Međunarodnog suda pravde da ’proglašenje nezavisnosti Kosova ne krši međunarodno pravo’. Stav Španije karakteriše neprihvatanje bilo kakvog jednostranog separatizma, uprkos tome što kosovske vlasti ističu da njihov slučaj nema nikakve veze sa Katalonijom.“

FOND ZA JAVNO ZASTUPANJE KOSOVA Od tada pa do danas moćni atlantistički lobi u Španiji („Pais“, tink-tenkovi poput „Kana“, ECFR, FRIDE i drugih) ne prestaje da se zalaže da Španija prizna Kosovo. Svesni koliko nepriznavanje Kosova od strane pet zemalja EU slabi njihovu poziciju, kao i da je Španija najvažnija od njih, albanske vlasti u južnoj srpskoj pokrajini pokrenule su – uz pomoć svojih dežurnih zapadnih prijatelja, britanskog Forin ofisa, „Britiš kaunsila“, i norveškog MSP-a – inicijativu „KosovoTalksEU“. Ovaj strateški program ima za cilj interakciju sa javnim mnjenjem pet EU članica što još nisu priznale Kosovo preko inicijativa koje se zasnivaju na digitalnoj diplomatiji, međureligijskom dijalogu, kulturnoj diplomatiji i javnom zastupanju kosovsko-albanskog stanovišta kako bi se na taj način pripremio teren za formalno priznanje.
U dokumentu pod nazivom „Ovako ostvarujemo meku moć: praktičan vodič kroz javnu i digitalnu diplomatiju male republike“ koji je 2014. pripremilo kosovsko MSP u saradnji sa „Britiš kaunsilom“ i norveškim MSP-om detaljno se opisuju praktični koraci navedene inicijative.
Konkretno, MSP Kosova, Britanska ambasada i „Britiš kaunsil“ osnovali su Fond za javno zastupanje Kosova (Kosovo Advocacy Fund) za podršku kosovskim umetnicima, sportistima i univerzitetskim delatnicima, čiji je cilj jačanje veza, razmena i razumevanja između građana zemalja koje nisu priznale Kosovo, i građana Kosova.
Fond je pokrenuo niz projekata koji doprinose ostvarenju šire agende priznanja Kosova. Ovi projekti su uključivali podršku svim važnijim kulturnim festivalima na kojima je prikazano na stotine dokumentarnih i kratkih filmova, dovođenje muzičkih grupa, desetine novinara i organizaciju mnogobrojnih pozorišnih predstava sa svih kontinenata, kao način da se unapredi interakcija između Kosova i zemalja koje ga nisu priznale. Nabrajanje pojedinačnih aktivnosti na ovom mestu nije neophodno, jer je sve u vezi s njima dostupno na internetu, ali nekoliko primera neće biti naodmet.
Tako, na primer, Fond za javno zastupanje Kosova je na jedno izdanje DokuFesta, s međunarodnom reputacijom, doveo brojne goste iz zemalja koje ne priznaju Kosovo, uglavnom iz Španije i Slovačke, sa očekivanjem da će oni igrati ulogu promotora kosovske kulture pri povratku u svoje zemlje. Jedan od njih je i poznati španski fotograf Pep Bonet i njegova izložba „Jedan cilj“. Bonet je tom prilikom napravio vizuelnu priču o Kosovu koja treba da bude predstavljena u regionu i na međunarodnim izložbama. Fond je takođe dodelio preko sto malih grantova namenjenih razmeni sportista između Kosova i zemalja koje tek treba da ga priznaju. Ili, MSP Kosova i ECFR pokrenuli su gostujuću stipendiju za kosovske eksperte spoljne politike, studente i istraživače kako bi im omogućili da sprovode istraživanja u nekim sedištima ECFR-a u Madridu, Londonu, Varšavi, Sofiji i Parizu. Stipendija je dobila ime po bivšem finskom predsedniku i nobelovcu Martiju Ahtisariju, poznatom po njegovom „doprinosu uspostavljanju multietničkog i demokratskog Kosova“ – kako se navodi u dokumentu koji opisuje ovu strategiju.
Kosovsko MSP je, takođe, aktivno angažovano na promociji agende digitalne diplomatije i pripremilo je strategiju za koordiniranu akciju, koja sadrži širok i raznovrstan spektar inicijativa za jačanje kosovskog on-lajn prisustva i kvaliteta multimedijskog sadržaja koje su dovele do „priznanja“ Kosova od strane Linkedina, Tvitera i Fejsbuka, zbog čega su „zaslužile“ i članak u „Njujork tajmsu“. Povodom „priznanja“ Kosova od strane Fejsbuka, Hašim Tači je izjavio: „Kao premijer Kosova, teško mi je padalo da se izjasnim da sam iz Srbije. To što smo se pojavili na listi Fejsbuka bilo je kao da nas je priznala svetska ekonomska velesila. Imalo je ogroman učinak.“
U navedenom dokumentu takođe stoji da je za špansko govorno područje, glavni agent kosovske digitalne diplomatije platforma „Revista Balkanes“ iza koje stoji NVO „Probalkanes“, podržavana od strane kosovskog MSP. Direktor ove NVO i osnivač portala „Revista Balkanes“ je marketinški ekspert, Katalonac i kosovski lobista u Španiji Hines Alarkon. Na portalu se promoviše pozitivna, multikulturno-harmonična slika života na Kosovu; ističu se sličnosti između Španaca i Albanaca i naglašavaju razlike između Španaca i Srba.

ODLAZAK RAHOJA I DOLAZAK SANČEZA Svemu ovome uprkos, doskorašnji premijer Španije Marijano Rahoj pokazao je nizom poteza da je jedan od najvećih evropskih prijatelja Srba i Srbije. Najvažniji među njima je odbijanje španske vlade da prizna nezavisno Kosovo, a ništa manje značajan je i njegov izostanak na samitu EU – Zapadni Balkan u Sofiji zbog, kako piše „Pais“, prisustva predsednika lažne države Kosova Hašima Tačija koji ima kriminalnu biografiju. Rahoj, to svakako treba naglasiti, nikada nije odustao od zakletve da će poštovati Ustav Španije, pa i u slučaju secesije Katalonije, što je platio odlaskom sa mesta premijera. U diplomatskim krugovima nije tajna da je zbog principijelnog angažovanja protiv priznavanja Kosova kao države vlada Marijana Rahoja navukla gnev svojih evropskih partnera, i njegov odlazak sa vlasti propraćen je ravnodušnošću, ako ne i zluradošću.
Ubrzo će se pokazati da li je to zadatak za novog španskog premijera Pedra Sančeza (46), nekadašnjeg lidera Španske socijalističke partije u čijoj biografiji stoji da je kao šef osoblja visokog predstavnika UN 1999. služio u BiH tokom rata na Kosovu.
Početak, izgleda, obećava za srpsku stranu: pobeda Pedra Sančeza imala je za posledicu munjevitu smenu I. Toreblanke i D. Alandetea u „Paisu“ (poslednji je bio glavni raspirivač antiruske histerije u Španiji, za vreme katalonske krize, zajedno sa srpskom analitičarkom tink-tenka „Kano“ Mirom Milošević). Ipak, ECFR i još jedan soroševski tink-tenk u Kataloniji, CIDOB, uspeli su da spreče imenovanje Pedra Banjosa – koga su optužili za naklonjenost Rusiji – za Sančezovog novog direktora za Nacionalnu bezbednost u korist intervencioniste Migela Anhela Baljesterosa.

SRPSKA (NE)MOĆ A kakvi su stanje i učinci srpske „meke moći“ i kulturne diplomatije u Španiji, najvažnijoj evropskoj zemlji koja ne priznaje nezavisnost Kosova? I šta se trenutno preko dve naše glavne ispostave – Ambasade Srbije u Madridu i hispano-srpskog kulturnog Udruženja „Ivo Andrić“ – projektuje o pitanju srpskog stanovišta?
Činjenica je da je ambasada veoma bliska i „uvezana“ sa ovim udruženjem: Ana Milutinović, predsednica Udruženja „Ivo Andrić“, koje je dozvolu za upotrebu imena zvanično dobilo od istoimene fondacije u Beogradu, istovremeno je i službenica ambasade, a prethodni ambasador u Madridu je počasni član Udruženja sa pravom da utiče na uređivačku politiku. Na sajtu ambasade, gde stoje podaci o aktivnostima realizovanim u Španiji, navodi se nekoliko njih.
Okrugli sto „Progon hrišćana na Kosovu“ svakako je jedna od važnijih, a održana je na katoličkom Univerzitetu San Pablo u Madridu 5. marta 2015. godine. Na ovom skupu učestvovali su bivši ministar u „kosovskoj vladi“ A. Jablanović, pravoslavni monah Ilarion i o. A. Kordočkin, sveštenik Ruske pravoslavne crkve u Madridu. Moderator skupa bio je A. Buljon de Mendosa, direktor Instituta za istorijske studije (San Pablo – CEU) koji je ovaj događaj i organizovao u saradnji sa španskom NVO „Solidaridad Kosovo“ (ogrankom Gujonove „Solidarnost Kosovo“) i ruskom parohijom Santa Marija Magdalena (RPC u Madridu). Na sajtu nema čak ni komentara koji bi potvrdio da li je Ambasada Srbije podržala ovaj događaj.
Zatim je na sajtu ambasade objavljen „non paper“ sa glavnim argumentima Republike Srbije o neprihvatljivosti članstva Kosova u Unesku koji čak nije ni preveden sa engleskog na španski jezik, iako ambasada ima zvaničnog prevodioca.

Haradinaj diplomata „par ekselans“

Dnevnik „Pais“ je 30. aprila objavio ekskluzivni intervju sa Ramušem Haradinajem koji je vodila Fejsbuk prijateljica kosovskih lobista u Španiji Ignasija Toreblanke i Migela Rodrigeza, novinarka i dopisnica dotičnog lista iz Grčke Marija Antonija Sančez-Valjeho. Kosovski premijer Ramuš Haradinaj u intervjuu visoko ceni „teritorijalni integritet i suverenost Španije“ i neumorno ponavlja: „Nećemo nikad priznati nezavisnost Katalonije. Kosovo i Katalonija nemaju ništa zajedničkog, i uspostavljanje bilo kakvih analogija je besmislica. Kosovo je nastalo iz raspada jugoslovenske federacije, u jednom krvavom procesu svih protiv svih. To nije slučaj sa Španijom, gde se poštuju građanska i politička prava.“

Gde je „prljavo“, tu je Soroš

U španskom dnevniku „Mundo“ 15. maja objavljen je članak Havijera Borasa pod naslovom „Pedro Agramunt razotkriva kako Džordž Soroš finansira katalonski pokret nezavisnosti i kampanju protiv njega“. Pišući o slučaju Pedra Agramunta, bivšeg predsedavajućeg skupštine Saveta Evrope, španskog senatora Narodne partije Marijana Rahoja, autor kaže da je on optužen za korupciju kad se saznalo da je otputovao u Siriju ruskim avionom i održao privatni sastanak sa Bašarom Asadom. Optužba za korupciju vezana je za Azerbejdžan, koji je navodno novčano pomogao da Agramunt bude izabran za predsedavajućeg, poklanjao mu luksuzne satove, konzerve kavijara, novčanice od 500 evra i plaćao hotele i prostitutke. U svoju odbranu, Pedro Agramunt tvrdi da organizacije poput ESI i druge NVO finansirane od Soroša stoje iza prljave kampanje protiv njega i naveo da Soroševa fondacija, koja finansira „humanitarne projekte“ međunarodnog karaktera, godinama finansira i organizacije koje promovišu katalonski pokret za nezavisnost.

[/restrict] sročnый zaйm na kartu onlaйn zaйm kemerovopolučitь zaйm naličnыmizaйm denьgi na dom