Билдербершка квадратура круга

Да ли се зову група или клуб Билдерберг? Није битно, назовите их већ како хоћете јер је једино битно да се ово елитно и мистериозно друштво већ 66 година тајно окупља, тајно дискутује и тајно доноси одлуке о судбини света; Ове године годишњи скуп Билдерберга одржан је од 7. до 10. јуна у Торину, а главна тема дискусија био је Популизам у Европи

За Печат из Милана Марина Муштовић

Данијел Естулин, аутор бестселера „Ко влада светом – истина о Билдербергу“ описује ове састанке као неку врсту приватног клуба који поставља и свргава председнике држава, производи економске кризе, лансира модне линије које ћемо носити, уметнике и интелектуалце којима ћемо се дивити али, нажалост и револуције и ратове у којима ће многи гинути… Увек господски, уз максималну дискрецију, без присуства медија, без званичних саопштења; наводно због приватности учесника и „важности“ онога о чему се расправља.

А да су и крвави распад бивше Југославије, тзв. косовска криза и НАТО бомбардовање Србије 1999. били у радној агенди билдербершких састанака може свако да се увери уколико оде на званичну интернет страницу Билдерберга и погледа госте који су својевремено били позивани на њихова окупљања: Лорд Карингтон, Карл Билт, Лорд Овен, Ричард Холбрук, Мадлен Олбрајт, Хавијер Солана, Бернар Кушнер… Дакле, заиста невероватна коинциденција да су баш сви главни актери крваве балканске драме, претходно прво прошли билдербершку дресуру.
[restrict]

ЕЛИТА НА ПЕРИФЕРИЈИ Овогодишњи скуп Билдерберга одржан је од 7. до 10. јуна у Торину. Тачније, у Линготу, на периферији Торина где је 1920. отворен „Фијатов“ индустријски комплекс, тада највећи погон аутомобилске индустрије у Европи. ФИАТ Лингото се простирао на 153.000 квадратних метара и у овој некада „црвеној тврђави“ и симболу борбе италијанских радника за већа права, данас више готово и да нема радника; задњи аутомобил је произведен 1982. године, када је и почела фамозна глобализација, мондијализација и делокализација коју у име модернизације и прогреса одавно пропагира Билдерберг. И који сада, баш на гробљу италијанског индустријског и радничког поноса организује свој 66. састанак. Али, како у педантној Билдерберг агенди ништа није препуштено случају, можда једног дана и ова мистерија буде откривена?!

Иначе, сам бивши индустријски комплекс је по пројекту звезде светске архитектуре Ренца Пијана и на иницијативу власника ФИАТ-а Ђанија Ањелија (дугогодишњег члана дирекције Билдерберга којег је после смрти наследио унук Џон Елкан који је организатор овогодишњег скупа) је још 90-их година преуређен у луксузни шопинг центар са биоскопима и кафићима , уз који је никло и неколико луксузних хотела и ресторана и велелепни Музеј аутомобила – као можда једини доказ да су се они некада овде и производили.

ПРОМОЦИЈА НОВОГ ПИВА УЗ ПОЛИЦИЈСКЕ КОРДОНЕ И ХЕЛИКОПТЕРЕ На изласку из метроа на станици Лингото аутор овог текста је упитао неколико случајних пролазника, чији оутфит одаје и њихово социјално – прекаријат порекло, шта мисле о састанку Билдерберга који се овде одржава. Сви су одговорили са истим контрапитањем: „Где је бесплатна промоција пива те нове марке?“ Толико о обавештености широких народних маса о ономе што се тог дана дешавало у њиховом граду, али поготово о професионалности италијанских мејнстрим медија који овом догађају нису посветили ни неколико редова у градској рубрици.

Стижемо и пред сам „забрањени град“ где је у току други дан билдербершких дискусија. Односно, пред шопинг центар који је блиндиран металним оградама и кордонима полиције. Неколицина надобудних новинара – екстремних левичара, машући новинарским легитимацијама покушава да убеди полицију да их пропусти до луксузног Хотела НХ где се одржава овогодишњи Билдерберг скуп јер је, цитирамо: „њихово демократско право да одатле извештавају“. Али, ту је и група екстремних десничара из „Форца Нуове“ која протестује против, опет цитирамо: „групе међународних лопова и лажова који се овде тајно састају.“ Покушавају да прескоче металну ограду и ту долази до окршаја са полицијом, уз сочне псовке упућене снагама реда и мира које, на тропској врућини и под пуном ратном опремом, потпуно губе стрпљење и почињу да пендрече сваког ко им се нађе у близини. Ускоро стижу и полицијска возила која оне најупорније одводе на „даљу полицијску обраду.“ Додатну нелагоду изазивају војни хеликоптери који надлећу бивши индустријски комплекс „Фијата“ тако да целокупна атмосфера неодољиво подсећа пре на сцене из неког филма о латиноамеричким диктаторским режимима, него на састанак на највишем нивоу у једној западноевропској демократској земљи.

ЗВАНИЧНО САОПШТЕЊЕ Прес служба Билдерберга ипак се потрудила да новинарима који су то писмено затражили мејлом достави и званично саопштење са листом учесника и главним темама овогодишњих дискусија, а све са потписом председника Анрија де Кастра. И већ код самог имена првог човека Билдерберга, почињу занимљивости. Наиме, његово право име је гроф Анри Рене Мари Аугустин де ла Кроа де Кастре и потиче из једне од најстаријих француских племићких породица из редова тзв. ортодоксно католичког, црног племства. Може се подичити породичним стаблом које сеже у давни 11. век и прецима као што су Маркиз де ла Фајет, познатији као генерал Џорџа Вашингтона из рата за независност САД-а. Ту су и грофица Лор де Сад Шевиње чији је монденски париски живот својевремено инспирисао Марсела Пруста за лик војвоткиње од Германта, контроверзни књижевник Маркиз де Сад, али и бројни француски генерали, адмирали и министри који су дали свој допринос француској грандеур у протеклих 100-тинак година. Анри де Кастре је школован у елитним школама, то је човек „високих финасија“ који је био на челу француског осигуравајућег колоса Акса (AXA), Музеја Лувр и престижног париског ултра либералног Института „Монтењ“. Како би по ко зна који пут избегао питање о строгој забрани присуства медија на билдербершким састанцима он већ у мејл комуникацији има спреман одговор: „Нас не интересује да се медијски експонирамо. На нашим састанцима се не доносе никакве одлуке, па је стога логично да немамо ништа ни да поручимо јавности.

Познато је да је и ове године процедура била као и раније: 128 гостију седело је у истој сали један до другог по алфабетском реду и сви су морали да поштују три Билдерберг правила: да редовно присуствују свим дебатама, да не постављају питања и да се обавежу да ништа од онога што су чули не износе у јавност.

Иначе, ове године на дневном реду главна тема дискусија био је очито горући проблем, поготово после победе антиестаблишмент снага у Италији: Популизам у Европи. Већина елите сигурно се запитала зашто је Европљанима одједном стало до граница, националног идентитета и културе, зашто су постали нехумани и не желе у својој близини нове мигранте. Остале теме биле су: Изазов друштвених неједнакости, Будућност рада, Вештачка интелигенција и наравно – Русија. Вероватно у свом негативном светлу, с обзиром да је једна од учесница била и Ен Еплбаум, коментаторка „Вашингтон поста“ позната по свом антируском ставу. Једна од тема било је и Доба пост-истине, вероватно дискусија на тему „лажних вести“, односно fake news које су својеврсна етикета која се лепи свакоме ко обелодањује оно што се не подудара са визијом света западне доминантне елите.

Иначе, новинар америчког независног сајта Зирохеџ је овогодишњу билдербершку радну агенду дефинисао као „очајнички покушај да се народ који се отео опет стави под контролу.“

НОВИ ЛИДЕРИ ЗА НОВИ БИЛДЕРБЕРГ СВЕТ Први пут, на један билдербершки састанак позван је и представник Ватикана, државни секретар Пијетро Паолини. Ову дилему је отклонио сам Папа у свом сладуњавом стилу рекавши: „Потребно је да се сви чланови друштва укључе у културу дијалога која ће водити стварању једног праведног друштва.“

Један од учесника био је и гувернер Канзаса, демократа Џон Хикенлопер којег многи већ виде као новог америчког председника 2020. Били су ту и Кирјакос Мицотакис, лидер грчких конзервативаца и ултралиберал Радослав Сикосорски, бивши пољски министар иностраних послова. Дакле, нове билдербершке наде да на наступајућим изборима у ове две земље 2019. може доћи до пријатних изненађења за светску елиту.

Част да учествује на билдербершком заседању добила је и српска премијерка Ана Брнабић. Познато је једино да јој је позивницу уручио Анри де Кастр. Иначе, његова животна девиза је да циљ живота није уживање, ни лична срећа већ искључиво доброчинство. Шта друго рећи но – живи били па видели.     

[/restrict]