Bilderberška kvadratura kruga

Da li se zovu grupa ili klub Bilderberg? Nije bitno, nazovite ih već kako hoćete jer je jedino bitno da se ovo elitno i misteriozno društvo već 66 godina tajno okuplja, tajno diskutuje i tajno donosi odluke o sudbini sveta; Ove godine godišnji skup Bilderberga održan je od 7. do 10. juna u Torinu, a glavna tema diskusija bio je Populizam u Evropi

Za Pečat iz Milana Marina Muštović

Danijel Estulin, autor bestselera „Ko vlada svetom – istina o Bilderbergu“ opisuje ove sastanke kao neku vrstu privatnog kluba koji postavlja i svrgava predsednike država, proizvodi ekonomske krize, lansira modne linije koje ćemo nositi, umetnike i intelektualce kojima ćemo se diviti ali, nažalost i revolucije i ratove u kojima će mnogi ginuti… Uvek gospodski, uz maksimalnu diskreciju, bez prisustva medija, bez zvaničnih saopštenja; navodno zbog privatnosti učesnika i „važnosti“ onoga o čemu se raspravlja.

A da su i krvavi raspad bivše Jugoslavije, tzv. kosovska kriza i NATO bombardovanje Srbije 1999. bili u radnoj agendi bilderberških sastanaka može svako da se uveri ukoliko ode na zvaničnu internet stranicu Bilderberga i pogleda goste koji su svojevremeno bili pozivani na njihova okupljanja: Lord Karington, Karl Bilt, Lord Oven, Ričard Holbruk, Madlen Olbrajt, Havijer Solana, Bernar Kušner… Dakle, zaista neverovatna koincidencija da su baš svi glavni akteri krvave balkanske drame, prethodno prvo prošli bilderberšku dresuru.
[restrict]

ELITA NA PERIFERIJI Ovogodišnji skup Bilderberga održan je od 7. do 10. juna u Torinu. Tačnije, u Lingotu, na periferiji Torina gde je 1920. otvoren „Fijatov“ industrijski kompleks, tada najveći pogon automobilske industrije u Evropi. FIAT Lingoto se prostirao na 153.000 kvadratnih metara i u ovoj nekada „crvenoj tvrđavi“ i simbolu borbe italijanskih radnika za veća prava, danas više gotovo i da nema radnika; zadnji automobil je proizveden 1982. godine, kada je i počela famozna globalizacija, mondijalizacija i delokalizacija koju u ime modernizacije i progresa odavno propagira Bilderberg. I koji sada, baš na groblju italijanskog industrijskog i radničkog ponosa organizuje svoj 66. sastanak. Ali, kako u pedantnoj Bilderberg agendi ništa nije prepušteno slučaju, možda jednog dana i ova misterija bude otkrivena?!

Inače, sam bivši industrijski kompleks je po projektu zvezde svetske arhitekture Renca Pijana i na inicijativu vlasnika FIAT-a Đanija Anjelija (dugogodišnjeg člana direkcije Bilderberga kojeg je posle smrti nasledio unuk Džon Elkan koji je organizator ovogodišnjeg skupa) je još 90-ih godina preuređen u luksuzni šoping centar sa bioskopima i kafićima , uz koji je niklo i nekoliko luksuznih hotela i restorana i velelepni Muzej automobila – kao možda jedini dokaz da su se oni nekada ovde i proizvodili.

PROMOCIJA NOVOG PIVA UZ POLICIJSKE KORDONE I HELIKOPTERE Na izlasku iz metroa na stanici Lingoto autor ovog teksta je upitao nekoliko slučajnih prolaznika, čiji outfit odaje i njihovo socijalno – prekarijat poreklo, šta misle o sastanku Bilderberga koji se ovde održava. Svi su odgovorili sa istim kontrapitanjem: „Gde je besplatna promocija piva te nove marke?“ Toliko o obaveštenosti širokih narodnih masa o onome što se tog dana dešavalo u njihovom gradu, ali pogotovo o profesionalnosti italijanskih mejnstrim medija koji ovom događaju nisu posvetili ni nekoliko redova u gradskoj rubrici.

Stižemo i pred sam „zabranjeni grad“ gde je u toku drugi dan bilderberških diskusija. Odnosno, pred šoping centar koji je blindiran metalnim ogradama i kordonima policije. Nekolicina nadobudnih novinara – ekstremnih levičara, mašući novinarskim legitimacijama pokušava da ubedi policiju da ih propusti do luksuznog Hotela NH gde se održava ovogodišnji Bilderberg skup jer je, citiramo: „njihovo demokratsko pravo da odatle izveštavaju“. Ali, tu je i grupa ekstremnih desničara iz „Forca Nuove“ koja protestuje protiv, opet citiramo: „grupe međunarodnih lopova i lažova koji se ovde tajno sastaju.“ Pokušavaju da preskoče metalnu ogradu i tu dolazi do okršaja sa policijom, uz sočne psovke upućene snagama reda i mira koje, na tropskoj vrućini i pod punom ratnom opremom, potpuno gube strpljenje i počinju da pendreče svakog ko im se nađe u blizini. Uskoro stižu i policijska vozila koja one najupornije odvode na „dalju policijsku obradu.“ Dodatnu nelagodu izazivaju vojni helikopteri koji nadleću bivši industrijski kompleks „Fijata“ tako da celokupna atmosfera neodoljivo podseća pre na scene iz nekog filma o latinoameričkim diktatorskim režimima, nego na sastanak na najvišem nivou u jednoj zapadnoevropskoj demokratskoj zemlji.

ZVANIČNO SAOPŠTENJE Pres služba Bilderberga ipak se potrudila da novinarima koji su to pismeno zatražili mejlom dostavi i zvanično saopštenje sa listom učesnika i glavnim temama ovogodišnjih diskusija, a sve sa potpisom predsednika Anrija de Kastra. I već kod samog imena prvog čoveka Bilderberga, počinju zanimljivosti. Naime, njegovo pravo ime je grof Anri Rene Mari Augustin de la Kroa de Kastre i potiče iz jedne od najstarijih francuskih plemićkih porodica iz redova tzv. ortodoksno katoličkog, crnog plemstva. Može se podičiti porodičnim stablom koje seže u davni 11. vek i precima kao što su Markiz de la Fajet, poznatiji kao general Džordža Vašingtona iz rata za nezavisnost SAD-a. Tu su i grofica Lor de Sad Ševinje čiji je mondenski pariski život svojevremeno inspirisao Marsela Prusta za lik vojvotkinje od Germanta, kontroverzni književnik Markiz de Sad, ali i brojni francuski generali, admirali i ministri koji su dali svoj doprinos francuskoj grandeur u proteklih 100-tinak godina. Anri de Kastre je školovan u elitnim školama, to je čovek „visokih finasija“ koji je bio na čelu francuskog osiguravajućeg kolosa Aksa (AXA), Muzeja Luvr i prestižnog pariskog ultra liberalnog Instituta „Montenj“. Kako bi po ko zna koji put izbegao pitanje o strogoj zabrani prisustva medija na bilderberškim sastancima on već u mejl komunikaciji ima spreman odgovor: „Nas ne interesuje da se medijski eksponiramo. Na našim sastancima se ne donose nikakve odluke, pa je stoga logično da nemamo ništa ni da poručimo javnosti.

Poznato je da je i ove godine procedura bila kao i ranije: 128 gostiju sedelo je u istoj sali jedan do drugog po alfabetskom redu i svi su morali da poštuju tri Bilderberg pravila: da redovno prisustvuju svim debatama, da ne postavljaju pitanja i da se obavežu da ništa od onoga što su čuli ne iznose u javnost.

Inače, ove godine na dnevnom redu glavna tema diskusija bio je očito gorući problem, pogotovo posle pobede antiestablišment snaga u Italiji: Populizam u Evropi. Većina elite sigurno se zapitala zašto je Evropljanima odjednom stalo do granica, nacionalnog identiteta i kulture, zašto su postali nehumani i ne žele u svojoj blizini nove migrante. Ostale teme bile su: Izazov društvenih nejednakosti, Budućnost rada, Veštačka inteligencija i naravno – Rusija. Verovatno u svom negativnom svetlu, s obzirom da je jedna od učesnica bila i En Eplbaum, komentatorka „Vašington posta“ poznata po svom antiruskom stavu. Jedna od tema bilo je i Doba post-istine, verovatno diskusija na temu „lažnih vesti“, odnosno fake news koje su svojevrsna etiketa koja se lepi svakome ko obelodanjuje ono što se ne podudara sa vizijom sveta zapadne dominantne elite.

Inače, novinar američkog nezavisnog sajta Zirohedž je ovogodišnju bilderberšku radnu agendu definisao kao „očajnički pokušaj da se narod koji se oteo opet stavi pod kontrolu.“

NOVI LIDERI ZA NOVI BILDERBERG SVET Prvi put, na jedan bilderberški sastanak pozvan je i predstavnik Vatikana, državni sekretar Pijetro Paolini. Ovu dilemu je otklonio sam Papa u svom sladunjavom stilu rekavši: „Potrebno je da se svi članovi društva uključe u kulturu dijaloga koja će voditi stvaranju jednog pravednog društva.“

Jedan od učesnika bio je i guverner Kanzasa, demokrata Džon Hikenloper kojeg mnogi već vide kao novog američkog predsednika 2020. Bili su tu i Kirjakos Micotakis, lider grčkih konzervativaca i ultraliberal Radoslav Sikosorski, bivši poljski ministar inostranih poslova. Dakle, nove bilderberške nade da na nastupajućim izborima u ove dve zemlje 2019. može doći do prijatnih iznenađenja za svetsku elitu.

Čast da učestvuje na bilderberškom zasedanju dobila je i srpska premijerka Ana Brnabić. Poznato je jedino da joj je pozivnicu uručio Anri de Kastr. Inače, njegova životna deviza je da cilj života nije uživanje, ni lična sreća već isključivo dobročinstvo. Šta drugo reći no – živi bili pa videli.     

[/restrict]