Pečat nedelje

Za zid i protiv njega

Dok vlada premijera Viktora Orbana žičanu ogradu prema Srbiji smatra simbolom borbe protiv ilegalne migracije, kompletna mađarska opozicija i više od trećine državljana te zemlje pomenutu fizičku prepreku smatraju velikim i (pre)skupim neuspehom vladajućeg Fidesa (jer zid nije rešio migrantsku krizu, a izbegličkog talasa već sedam meseci ionako nema) i sve glasnije traži da se gvozdena zavesa prema južnom komšiji (podignuta bez ikakvog dogovora s njim, a Srbija, iako dovedena pred svršen čin, izbegla je da zbog toga uđe u diplomatski sukob s Mađarskom!) – sruši!

U svakom slučaju, troslojni žičani antimigrantski zid biće važan i pozicioni i opozicioni adut u predizbornoj kampanji za aprilske parlamentarne izbore u Mađarskoj koju su sve političke stranke u toj državi započele 15. februara.              

ZGOTOVLJEN U AMERICI

U okviru otkrića o uticaju Vašingtona na izbore u drugim zemljama, američki „Njujork tajms“ piše da su na izborima u Srbiji 2000. godine SAD uspešno finansirale nastojanja da se porazi tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević, obezbedivši „političke savetnike i milione nalepnica sa simbolom opozicije – stegnutom pesnicom i natpisima ’Gotov je’ štampanim na 80 tona lepljivog papira i isporučenog od proizvođača iz Vašingtona“. Pozivajući se na tekst „Vašington posta“, gde se navode izjave tadašnjih lidera Otpora o tome kako su smislili slogan „Gotov je!“, list piše da je „tokom tri meseca milion nalepnica odštampano na 80 tona uvezenog samolepljivog papira, koji je platio USAID, a isporučila vašingtonska Ronko konsalting korporacija“. Istoričar i kustos Međunarodnog špijunskog muzeja u Vašingtonu Vins Hjuton, koji je nekad služio kao vojnik na Balkanu i tesno sarađivao sa obaveštajnim agencijama, rekao je da je video američke intervencije svuda po svetu. „Jasno smo stavili do znanja da nemamo nameru da Miloševića ostavimo na vlasti“, izjavio je Hjuton.    

Desnica u pohodu na Nemačku

Desničarska Alternativa za Nemačku (AFD) prvi put u istoriji je u anketama ispred socijaldemokrata (SPD) koji bi trebalo da formiraju koaliciju sa demohrišćanima Angele Merkel. Prema anketi instituta „Insa“ za dnevnik „Bild“, AFD ima 16 odsto podrške, jedan procenat više nego na prethodnom merenju, i zauzima drugo mesto ispred druge po veličini stranke u Nemačkoj SPD koja je izgubila procenat i uživa podršku 15,5 odsto birača. Anketa na uzorku od 2.040 ljudi obavljena je od 16. do 19. februara. Već nekoliko nedelja se smanjuje razlika između ove krajnje desničarske stranke, koja je ušla u parlament 24. septembra, i najstarije nemačke partije, koju potresa kriza i liderska trvenja. S druge strane, konzervativne stranke Hrišćansko demokratska unija (CDU) kancelarke Angele Merkel i njena saveznička bavarska Hrišćansko socijalna unija (CSU) ojačale su za 2,5 procentna poena na 32 odsto. Demohrišćani i socijaldemokrate sada zajedno imaju 47,5 posto glasova i prema tome nemaju većinu u parlamentu u slučaju novog glasanja. Dve grupe se spremaju da formiraju koalicionu vladu pod uslovom da dogovor odobri baza SPD-a. Oko 464.000 članova te stranke počeće od sutra da glasaju poštom, a rezultat se očekuje 4. marta. Drastičan pad podrške socijaldemokratama u anketama mogao bi da ih podstakne da odobre ovu novu koalicionu vladu, a ukoliko odbiju, to bi verovatno dovelo do prevremenih izbora i katastrofalan rezultat za njih. SPD je na izborima u septembru osvojio 20,5 odsto glasova, što je bio njihov najgori posleratni rezultat, ali od tada stranka i dalje gubi podršku, dok ekstremna desnica koja je na izborima imala blizu 13 odsto – jača.