Kratka istorija fake news-a

Kako je Zapad likvidirao mit o nezavisnim medijima

Lažnost vesti je zakonito kopile razularenog sveta biznisa i ocvale demokratije. I ne može se sakriti od sveta

 

Kako smo se obreli u dobu fake news-a?

Zar nismo koliko do juče slavili nezavisne medije i slobodne novinare? Gde nestadoše velike ideje i zanosne pripovesti o osvajanju slobode mišljenja i govora, uzvišeno pozivanje na Deklaraciju o pravima čoveka i građanina, Prvi amandman, dokumente UN… Koliko puta ste čuli: „Kad bih morao da odlučim da li je bolje imati vladu bez novina ili novine bez vlade, ne bih oklevao ni tren da odaberem ovo drugo“ (predsednik SAD Tomas Džeferson, 1787).
[restrict]

VELIKE REČI I BRUTALNI KAPITALIZAM Zvali su ih watch dogs, „stražari demokratije“. Polubožanska moć koja leti kroz decenije.

Ko je hteo da pokaže pravu ulogu štampe, citirao bi govor ser Džona Miltona iz 1644. u engleskom parlamentu protiv cenzure, da „istina i poimanje nisu roba… Mi nikako ne smemo svekoliko znanje načiniti običnom robom, ne smemo ga označavati i nadgledati kao što činimo sa suknom i balama vune“.

Iza velikih reči išla je brutalna kapitalistička stvarnost. Evo jednog međaša: veliki Rokfeleri, na Uskrs 1914, naljutili su se na bedne rudare u Ludlovu, Kolorado, koji su štrajkovali za dolar više. Naoružani čuvari reda upali su u šatorsko naselje. „U rupama koje su iskopane da bi se nesrećnici zaštitili od puščane vatre, žene i deca su skapali kao pacovi u klopci preko koje se raspalila vatra“, stajalo je i u izveštaju Njujork tajmsa. I ispalo je malo nezgodno kad je događaj kršten kao „jedan od istorijskih najdramatičnijih sukoba kapitala i rada“. Onda je Džon D. Rokfeler unajmio Ajvija Lija, vlasnika prve PR agencije, da objasni da – masakra nije bilo. I dokazivano je da su „ružni, prljavi i zli“ iz bednih šatora maltretirali jadne Rokfelere. Tada je pokazano da PR ume da laž ponovi toliko puta i tako variranu da čitalac mora da digne ruke i kaže: Dobro, dobri su Rokfeleri. Tako je i rokfeler-klasa dobila zaštitu i štampa je bila slobodna da izveštava.

PRELIVANJE LAŽI Ali tako je i princeza demokratskog društva koja se zvala Slobodna štampa zagrizla otrovanu jabuku i smrtno zaspala.

Princa nema. Nije došao, a neće ni doći, jer kapitalizam ne može da stane u bajku. Bajke su za decu, i nepodesne su za najprofitabilnije sadržaje. U procese održavanja profita spada i pokretanje dva svetska rata (prvi put u istoriji!). A mogao bi i treći. Jer posle pada Berlinskog zida laž se prelila po celoj zemaljskoj kugli. I ako danas ukucate na gugl-pretraživaču massacre tiananmen, bićete upućeni na pola miliona izvora. Ali problem je što „masakra na Tjenanmenu“ uopšte nije bilo.

Utvrđeno je „da je poslednji dopisnik Bi-Bi-Sija iz Pekinga Džejms Majls 2009. priznao da je ’preneo pogrešan utisak’ i da ’nije bilo masakra na Tjenanmenu’. ’Demonstrantima koji su još bili na Trgu kad je vojska stigla dopušteno je da odu posle pregovora’.“ Vikiliks će 2011. objaviti tajne izveštaje američke ambasade u Pekingu koji potvrđuje zvaničnu verziju kineskih vlasti, pisao je Dejli telegraf. „… Većina vojnika koji su ušli na trg zapravo su bila naoružani samo opremom za razbijanje demonstracija – pendrecima i drvenim palicama; njih su podržavali naoružani vojnici“ (89BEIJING18828, 7. jul 1989) .

Ali kad jednom postane belodano kako radi pričom o nezavisnosti i slobodi ovenčani Bi-Bi-Si, onda su Markale, Račak, laži o hemijskom oružju samo „okretne igre“. Šta „mali čovek“ da kaže posle toga? Jer nema većeg trga na svetu od Tjenanmena. Kad je on stao u bezočnu laž, sve posle njega je čista rutina.

NASILJE NAD ZDRAVIM RAZUMOM Zašto se to više ne može maskirati i sklanjati? Prosto, veština se pretvorila u nasilje nad zdravim razumom. Zašto? Jer preduzetnička klasa je znala da se vlast ne može dugo održavati silom, zato je proizvodila ideologije i pokrenula „industriju svesti“. Ali sistem koji je stvorio masovne medije – štampu, pre svega – danas više nema snage da ne bude nasilan. Novine su istorijski važne jer učestvuju u prelasku iz feudalnog doba u demokratski kapitalizam, afirmišu politička prava i slobodu „trećeg staleža“, industrijsku revoluciju.

Ali kad je početkom 19. veka buržoazija ovladala javnom sferom i preuzela poluge vlasti, njeno interesovanje prestaje biti političko i postaje – profitabilno. Novine, uprkos upozorenju Miltona, postaju roba, kao i sve drugo što se prodaje na tržištu. I 1833. Bendžemin Dej, osnivač Njujork sana, počinje umesto uobičajenih šest centi da svoje novine prodaje za – cent. „Peni pres“ zaradu multiplikuje kroz velike tiraže i povećanje prihoda od oglasa.

Javnu i političku debatu kao temu zamenjuju zabava i senzacionalizam jer oni privlače gomilu, a oglašivači vole potrošačku masu. „Javni poslovi, socijalni problemi, zbivanja u privredi, obrazovanje, zdravlje… čak i vesti sa naknadnim efektom, ne samo da su potisnute od vesti sa neposrednim efektom: humor, korupcija, prirodne i ljudske katastrofe, sport, razonoda, društvene teme, sentimentalne dirljive teme već se stvarno manje i ređe čitaju. Najzad, vesti uopšte dobijaju oblik slikovitog predstavljanja, od formata do stilskog detalja postaju slične priči (news stories); sve se češće napušta strogo razlikovanje činjenica (fact) i tvorevine mašte (fiction)“, razumeće Jirgen Habermas krajem šezdesetih godina.

Pola veka kasnije stanje opadanja će evoluirati do situacije kad i Donald Tramp, čovek čija misao može da se razvije u tvitu – tridesetak reči! – razume da živimo u dobu fake news-a. Dalji proces dokazivanja je zato nepotreban.

Pozni kapitalizam je u dubokoj krizi, pa je logično i da je četvrti stub liberalne demokratije toliko podlokan da mora da klekne pred mutantima koje je po njihovom modelu, kao anti-Si-En-En, stvorila Putinova Rusija. Novinarstvo se tako pojavilo kao ogoljeno oružje u hibridnom ratu. Bitna razlika je što Putinovi znaju šta rade, a obezglavljeni Zapad, koji toliko ne podnosi mit da ga sistematski ubija, misli da se mitsko može oživljavati kad njima zatreba. Ali žive u zabludi. Slobodna štampa je mrtvija od mrtve demokratije. I budućnost njene slobode je krajnje neizvesna.          

[/restrict]