Кратка историја fake news-а

Како је Запад ликвидирао мит о независним медијима

Лажност вести је законито копиле разулареног света бизниса и оцвале демократије. И не може се сакрити од света

 

Како смо се обрели у добу fake news-а?

Зар нисмо колико до јуче славили независне медије и слободне новинаре? Где нестадоше велике идеје и заносне приповести о освајању слободе мишљења и говора, узвишено позивање на Декларацију о правима човека и грађанина, Први амандман, документе УН… Колико пута сте чули: „Кад бих морао да одлучим да ли је боље имати владу без новина или новине без владе, не бих оклевао ни трен да одаберем ово друго“ (председник САД Томас Џеферсон, 1787).
[restrict]

ВЕЛИКЕ РЕЧИ И БРУТАЛНИ КАПИТАЛИЗАМ Звали су их watch dogs, „стражари демократије“. Полубожанска моћ која лети кроз деценије.

Ко је хтео да покаже праву улогу штампе, цитирао би говор сер Џона Милтона из 1644. у енглеском парламенту против цензуре, да „истина и поимање нису роба… Ми никако не смемо свеколико знање начинити обичном робом, не смемо га означавати и надгледати као што чинимо са сукном и балама вуне“.

Иза великих речи ишла је брутална капиталистичка стварност. Ево једног међаша: велики Рокфелери, на Ускрс 1914, наљутили су се на бедне рударе у Лудлову, Колорадо, који су штрајковали за долар више. Наоружани чувари реда упали су у шаторско насеље. „У рупама које су ископане да би се несрећници заштитили од пушчане ватре, жене и деца су скапали као пацови у клопци преко које се распалила ватра“, стајало је и у извештају Њујорк тајмса. И испало је мало незгодно кад је догађај крштен као „један од историјских најдраматичнијих сукоба капитала и рада“. Онда је Џон Д. Рокфелер унајмио Ајвија Лија, власника прве ПР агенције, да објасни да – масакра није било. И доказивано је да су „ружни, прљави и зли“ из бедних шатора малтретирали јадне Рокфелере. Тада је показано да ПР уме да лаж понови толико пута и тако варирану да читалац мора да дигне руке и каже: Добро, добри су Рокфелери. Тако је и рокфелер-класа добила заштиту и штампа је била слободна да извештава.

ПРЕЛИВАЊЕ ЛАЖИ Али тако је и принцеза демократског друштва која се звала Слободна штампа загризла отровану јабуку и смртно заспала.

Принца нема. Није дошао, а неће ни доћи, јер капитализам не може да стане у бајку. Бајке су за децу, и неподесне су за најпрофитабилније садржаје. У процесе одржавања профита спада и покретање два светска рата (први пут у историји!). А могао би и трећи. Јер после пада Берлинског зида лаж се прелила по целој земаљској кугли. И ако данас укуцате на гугл-претраживачу massacre tiananmen, бићете упућени на пола милиона извора. Али проблем је што „масакра на Тјенанмену“ уопште није било.

Утврђено је „да је последњи дописник Би-Би-Сија из Пекинга Џејмс Мајлс 2009. признао да је ’пренео погрешан утисак’ и да ’није било масакра на Тјенанмену’. ’Демонстрантима који су још били на Тргу кад је војска стигла допуштено је да оду после преговора’.“ Викиликс ће 2011. објавити тајне извештаје америчке амбасаде у Пекингу који потврђује званичну верзију кинеских власти, писао је Дејли телеграф. „… Већина војника који су ушли на трг заправо су била наоружани само опремом за разбијање демонстрација – пендрецима и дрвеним палицама; њих су подржавали наоружани војници“ (89BEIJING18828, 7. јул 1989) .

Али кад једном постане белодано како ради причом о независности и слободи овенчани Би-Би-Си, онда су Маркале, Рачак, лажи о хемијском оружју само „окретне игре“. Шта „мали човек“ да каже после тога? Јер нема већег трга на свету од Тјенанмена. Кад је он стао у безочну лаж, све после њега је чиста рутина.

НАСИЉЕ НАД ЗДРАВИМ РАЗУМОМ Зашто се то више не може маскирати и склањати? Просто, вештина се претворила у насиље над здравим разумом. Зашто? Јер предузетничка класа је знала да се власт не може дуго одржавати силом, зато је производила идеологије и покренула „индустрију свести“. Али систем који је створио масовне медије – штампу, пре свега – данас више нема снаге да не буде насилан. Новине су историјски важне јер учествују у преласку из феудалног доба у демократски капитализам, афирмишу политичка права и слободу „трећег сталежа“, индустријску револуцију.

Али кад је почетком 19. века буржоазија овладала јавном сфером и преузела полуге власти, њено интересовање престаје бити политичко и постаје – профитабилно. Новине, упркос упозорењу Милтона, постају роба, као и све друго што се продаје на тржишту. И 1833. Бенџемин Деј, оснивач Њујорк сана, почиње уместо уобичајених шест центи да своје новине продаје за – цент. „Пени прес“ зараду мултипликује кроз велике тираже и повећање прихода од огласа.

Јавну и политичку дебату као тему замењују забава и сензационализам јер они привлаче гомилу, а оглашивачи воле потрошачку масу. „Јавни послови, социјални проблеми, збивања у привреди, образовање, здравље… чак и вести са накнадним ефектом, не само да су потиснуте од вести са непосредним ефектом: хумор, корупција, природне и људске катастрофе, спорт, разонода, друштвене теме, сентименталне дирљиве теме већ се стварно мање и ређе читају. Најзад, вести уопште добијају облик сликовитог представљања, од формата до стилског детаља постају сличне причи (news stories); све се чешће напушта строго разликовање чињеница (fact) и творевине маште (fiction)“, разумеће Јирген Хабермас крајем шездесетих година.

Пола века касније стање опадања ће еволуирати до ситуације кад и Доналд Трамп, човек чија мисао може да се развије у твиту – тридесетак речи! – разуме да живимо у добу fake news-а. Даљи процес доказивања је зато непотребан.

Позни капитализам је у дубокој кризи, па је логично и да је четврти стуб либералне демократије толико подлокан да мора да клекне пред мутантима које је по њиховом моделу, као анти-Си-Ен-Ен, створила Путинова Русија. Новинарство се тако појавило као огољено оружје у хибридном рату. Битна разлика је што Путинови знају шта раде, а обезглављени Запад, који толико не подноси мит да га систематски убија, мисли да се митско може оживљавати кад њима затреба. Али живе у заблуди. Слободна штампа је мртвија од мртве демократије. И будућност њене слободе је крајње неизвесна.          

[/restrict]

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *