Edvard Herman (1925–2017) Može li se Srbija odužiti velikom Hermanu

Slavni autor i briljantni intelektualac neprocenjivo je zadužio i Srbiju dovodeći u pitanje zvaničnu imperijalnu verziju razbijanja Jugoslavije i ulogu Međunarodnog tribunala za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju. Preciznim dekodiranjem propagandnog rata protiv Srba i „politike genocida“ – propagandnog i institucionalnog pretvaranja svog neprijatelja u genocidnog ubicu – pokazao je da je Zapad, na čelu sa SAD, ovakvu strategiju doveo do vrhunca baš u slučaju naše zemlje

Profesor Edvard Herman, jedan od najvećih javno delujućih, aktivnih kritičara medija i njihove uloge u imperijalnoj ratnoj mašineriji, i istovremeno izvanredno značajan, često prisutan i najdraži sagovornik nedeljnika „Pečat“, preminuo je 11. novembra u snu, u 92. godini. „Srećom, bila je to mirna smrt za vrhunski mirnog čoveka. U svemu što je radio, Ed Herman je bio neumorni šampion mira“, napisala je povodom odlaska svog prijatelja i saborca Dajana Džonston. Iako se godine u kojima je otišao smatraju poznim dobom, svi koji su ga poznavali, sarađivali s njim, čak i samo bili upoznati s njegovim delom, naglasili su da je otišao intelektualac čiju ulogu i mesto teško da će iko nadomestiti, ukratko da je svet ostao bez mislioca koji će čovečanstvu izuzetno nedostajati.

[restrict]

EDOVE RAZORNE KNJIGE Edvard Herman je svoj radni vek proveo kao profesor u Vartonovoj školi ekonomije i Anenbergovoj školi za komunikacije Univerziteta u Pensilvaniji, koji spada u najviše rangirane univerzitete u SAD – član je Ajvi lige (Ivy League schools). Predsednik SAD Donald Tramp ne propušta priliku istakne da je svoju diplomu stekao u Vartonovoj školi ekonomije.

Studije i analize Edvarda Hermana ubedljivo su pokazale neograničen kapacitet medija, intelektualne elite, kao i javnosti da podrže agresije, terorizam i genocid, svakovrsne zločine protiv čovečnosti koje uz sveopšte kršenje međunarodnog prava i normi sprovodi imperijalna mašina sa NATO-om kao „imperijalnim pitbulom“.

Sa svojim prijateljem i saradnikom Noamom Čomskim napisao je brojne studije poput: „Kontrarevolucionarno nasilje, činjenice o prolivanju krvi i propaganda“, „Politička ekonomija ljudskih prava I: Vašingtonska veza i fašizam u trećem svetu“, „Politička ekonomija ljudskih prava II: Nakon kataklizme, postratna Indokina i rekonstrukcija imperijalne ideologije“, „Proizvodnja saglasnosti: Politička ekonomija masovnih medija“. Edvard Herman je i autor studija: „Zločini u Vijetnamu: Mitovi i realnost“, „Korporativna moć – korporativna kontrola, studija fondova u XX veku“, „Prava mreža terora“, „Industrija terorizma“ (sa Frankom Brodhedom), „Uspon i pad bugarske veze“, „Ispod hipokrizije: Dekodiranje vesti u doba propagande: rečnik dvostrukog govora devedesetih“, „Trijumf tržišta“, „Globalni mediji“ (sa Robertom Mekčesnijem), „Mit o liberalnim medijima“, „Politika genocida“, „Srebrenički masakr: činjenice, kontekst, politika“.

Džef Koen, autor magazina „Fer“, u svom komemorativnom tekstu posvećenom Edvardu Hermanu pokazuje koliki su uticaj njegove studije imale na intelektualce u zemljama koje su potpale pod udar elitističke hobotnice: „Kada sam 1984. godine, kao član delegacije advokata bio posmatrač ’izbora’ u El Salvadoru kojim su upravljali odredi smrti, sećam se grabeži progresivnih advokata iz salvadorskog Šeratona koji su prosto udarali jedni druge po prstima u cilju da se dokopaju još vrele, tek izašle ispod štamparske prese, knjige ’Demonstracija izbora’, Edove razorne knjige (sa Frankom Brodhedom) o izborima u režiji SAD, u formi PR šou-programa sračunatim za uspostavljanje represivnih marionetskih režima od Dominikanske Republike, preko Vijetnama do Salvadora.“

Herman je zaključio da savremeni globalni sistem počiva na interesima nevidljivih dominantnih snaga koje teže da uspostave totalitarni poredak i normalizuju nezamislivo. Mediji na Zapadu su deo korporativnog finansijskog sistema povezanog sa vojnoindustrijskim kompleksom, a propagandni model po kome po pravilu mediji funkcionišu služi proizvodnji svesti ljudi, tako da oni koji prođu ovakav tretman nikada neće dovoditi sistem u pitanje. Padom SSSR-a, ova struktura moći se širi i uspostavlja na vođenju neprekidnog rata. Korporativni finansijski sistem određuje unutrašnju i spoljnu politiku kako velikih, tako i malih zemalja, posebno onih koje su, poput Srbije, poražene u ratu i u kojima se različitim kontrolisanim i uvežbanim mehanizmima na vlast dovode kvislinzi koji se savijaju i puze pred velikim silama, tako da je otpor ovim procesima u tim zemljama zanemarljiv.

BESTSELER EPOHE – „PROIZVODNJA SAGLASNOSTI“ Prava revolucija u razumevanju načina na koji danas funkcionišu mediji nastala je nakon objavljivanja knjige, potonjeg svetskog bestselera, „Proizvodnja saglasnosti“ koju su koautorski napisali Edvard Herman i Noam Čomski. Iako je Čomski bezbroj puta isticao da je ideje na kojima se zasnivala ova knjiga mahom razvio i napisao Edvard Herman, što je pokazao insistirajući da ime Edvarda Hermana stoji ispred njegovog na koricama, zasluge su uglavnom pripisane – Čomskom. U filmu „Dobri Vil Hanting (1997) kada Vil (Met Dejmon) kaže svom terapeutu (Robin Vilijams) da je „Narodna istorija SAD“ Hauarda Zina knjiga koja će učiniti da „tresnete na dupe“, terapeut odgovara: „Bolje od ’Proizvodnje saglasnosti’ Čomskog?“ Dokumentarno ostvarenje „Proizvodnja saglasnosti: Noam Čomski i mediji“ ne spominje Edvarda Hermana. Kada sam pitala profesora Hermana kako je to moguće i zbog čega se to događa, odgovorio mi je: „Noam Čomski je moj prijatelj, i meni to ni najmanje ne smeta. Osim toga, ti filmovi su zahvaljujući Noamovoj slavi učinili da naša knjiga dobije još veoma mnogo čitalaca.“ Na moju molbu da otkrije šta ga pokreće da se neumorno suprotstavlja zlu i neprekidno podiže „blistavu tapiseriju na kojoj se Zapad hrani“ pokazujući da je sjaj u funkciji maskiranja laži i najvećih zločina, odgovorio je: „Ja sam skroman čovek i ne volim da govorim o sebi. Ja sam običan čovek koji je čitavog života veoma mnogo radio i koga pokreće ogroman bes zbog onoga što se dešava u svetu. Odrastao sam u doba velike depresije i doba fašizma, što je uticalo na oblikovanje mog pogleda na život. Završio sam ekonomiju na Univerzitetu Berkli u Kaliforniji pre mnogo godina i to sarađujući sa izvanrednim profesorom Robertom Brejdijem koji je 1943. napisao knjigu ’Biznis kao sistem moći’, dokazujući da je monstruozni, iracionalni poredak uspostavljen u Nemačkoj služio interesima biznisa, i zbog toga je stvoren sistem neprekidnog rata. Jedno izvanredno poglavlje u Brejdijevoj knjizi ’Duh i struktura nemačkog fašizma’ pokazuje kako su naučnici postali deo tog sistema, kako su počeli da pronalaze sve ubitačnije oružane sisteme, služeći proširenju i strukturi moći genocidne, užasne nacističke države. To je rana verzija banalnosti zla po kojoj bi naučnici mogli biti inkorporirani u strukturu moći, a to je upravo ono što se i dogodilo. Analogija sa savremenim trenutkom je potpuna.“

SRBIJA JE NJEGOV DUŽNIK Edvard Herman je neprocenjivo zadužio Srbiju dovodeći u pitanje zvaničnu imperijalnu verziju razbijanja Jugoslavije i ulogu Međunarodnog tribunala za ratne zločine za bivšu Jugoslaviju. Preciznim dekodiranjem propagandnog rata protiv Srba i „politike genocida“ – propagandnog i institucionalnog pretvaranja svog neprijatelja u genocidnog ubicu – pokazao je da je Zapad, na čelu sa SAD, po njegovom mišljenju, ovakvu strategiju doveo do vrhunca baš u slučaju Srbije.

Studija „Srebrenički masakr: činjenice, kontekst, politika“, koju je Edvard Herman napisao sa saradnicima, dekodirala je „najveću propagandnu laž epohe“ i razorila mit o Srebrenici kao paradigmi srpskog zla – ispitujući kontekst, opšte i vojne okolnosti koje su uslovile pad Srebrenice, ulogu MKTJ u impostiranju zvaničnog narativa o događajima u Srebrenici jula 1995, metodologiju ucenjivanja i zastrašivanja svedoka, ulogu UN u ustanovljavanju zvaničnog narativa i medijsku formatizaciju percepcije javnosti Zapada kojom je obezbeđena podrška za agresiju na Jugoslaviju i potonje neoimperijalne orvelijanske ratove koji su usledili. 

Studija „Politika genocida“ ubedljivo je dokazala da je reč genocid, koja označava najveće zlo, ispolitizovana i usmerena na to da pokaže da to rade samo loši momci –nikako SAD ili njihove države klijenti, proizvodeći vredne i bezvredne žrtve. „Bezvredne su žrtve koje su stradale od genocida koji smo izvršili mi ili naši klijenti. Izraelci ubijaju Palestince – bezvredne žrtve, zato što je Izrael jedna od ključnih država klijenata SAD. I onda kada je Indonezija ubijala na stotine seljaka, oni su bili bezvredne žrtve, što pokazuje kako se visoko ispolitizovanim sistemom definicija savršeno kreira politika genocida. Vredne žrtve su one koje su ubili naši neprijatelji i mete. Zapad od 1991. sprovodi antisrpsku politiku i dok muslimani u Bosni, kosovski Albanci, Hrvati imaju status vrednih žrtava, Srbi su bezvredne žrtve u tim procesima. To je način na koji funkcioniše propagandni sistem zapadnih medija: vredne žrtve zahtevaju mnogo prostora, mnogo pažnje, tretman pun brige i samilosti; one mogu da imaju memorijale, dok bezvredne žrtve to ne mogu. Bezvrednim žrtvama se uskraćuje status žrtve. Čak i ako su Srbi pretrpeli stravične zločine tokom ratova, sve te činjenice se u medijima ignorišu u potpunosti. Poverovati makar jedan jedini minut da će se proces neprekidnih ucena i maltretiranja kojima Zapad podvrgava Srbiju decenijama zaustaviti je besmislica. Rane nanete Srbima moraju se i dalje držati otvorenim i na njih se svakodnevno mora dodavati so, kako bi propagandna priča o srpskoj krivici mogla da opstane kao istorijska istina.“

Edvard Herman je znao koliko cenimo njegovu rigoroznu i beskompromisnu odanost istini. Kada mu je, pre mesec dana, javljeno da mu je magazin „Geopolitika“ dodelio „Povelju časti“, rekao je: „Veoma je ljubazno od vas što ste mislili na mene.“

Tekst „Povelje časti“ glasi: „Dodeljujemo Vam ’Povelju časti’ kao specijalno priznanje za vašu jedinstvenu naučnu istrajnost u dekodiranju prave prirode ratova u Jugoslaviji i fabrikovanog ’genocida’ u Srebrenici. Vaš rad ostvario je trajni uticaj na širenje naučne istine. Uprkos napadima koje ste trpeli i nepravdi kojoj ste bili izloženi, nepokolebivo ste stajali u odbrani istine i pravde. Ne možemo vam se dovoljno odužiti.“     

[/restrict]