Pečat nedelje

SAMIT 100 U SKOPLJU – POVEZIVANJE REGIONA

Balkan ne sme biti bure baruta

Razgovarala Tamara Velkovski

Putevi su tu da nas spajaju, ne razdvajaju – poruka je šestog Samita 100 biznis i političkih lidera Jugoistočne Evrope održanog u Skoplju. Više od 150 najistaknutijih poslovnih i političkih lidera u Skoplju prisustvovalo je brojnim panelima na temu „Povezanost“, a među prioritetnim pitanjima izdvojili su se saobraćaj, evropski infrastrukturni projekti, mobilnost, digitalizacija, energetika i turizam. Da sve to ne bi bilo izvodljivo bez političke volje, potvrđeno je na panelu koji je okupio premijere zemalja regiona, pa su na temu konkurentnosti nacionalnih ekonomija razgovarali predsednici vlada Makedonije, Crne Gore, Albanije, a bilo je najavljeno i prisustvo premijera takozvane države Kosovo. Povezanost regiona i dobri komšijski odnosi glavna su tema učesnika skupa, uz podsetnik – da bismo mogli jedni do drugih, moramo imati puteve za to. Balkan više ne sme da bude „bure baruta“, poručeno je na zatvaranju Samita 100. Koliko je privreda regiona konkurentna, i ima li političke volje da Zapadni Balkan nastupa zajedno na globalnoj sceni?

[restrict]

Promocija saradnje

Živko Mukaetov, predsednik UO Samita 100 u Skoplju, generalni direktor kompanije „Alkaloid“

U kojoj meri možemo očekivati usklađivanje onoga što je politička volja u regionu sa onim što su infrastrukturne mogućnosti i želje, a sve to u kontekstu aspiracija zemalja Zapadnog Balkana da postanu punopravne članice Evropske unije?
Samit 100 okupio je 175 registrovanih učesnika, 120 akreditovanih predstavnika medijskih kuća u regionu, i više od 50 nacionalnih regionalnih institucija. Iz godine u godinu Samit 100 napreduje i dobija nove dimenzije, i ovde u Skoplju nastavićemo da nadograđujemo taj model, uz nadu da će platforma postati jača, te dati širi prostor promociji saradnje. Tema ovogodišnjeg skupa je „Povezivanje“, jer smo smatrali da nam je to neophodno, i kao podtema logično se nametnulo pitanje saobraćaja, infrastrukture, protoka robe i ljudi.
Zbog čega je tema saobraćaja tako važna…
Da biste stigli iz Skoplja do Sarajeva kopnenim putem potrebno vam je 12 sati, a kad sam poslednji put putovao avionom iz Sarajeva za Skoplje presedao sam u Istanbulu i Beču. Dakle, složićete se da je mnogo. Moramo brže jedni do drugih. Tu je važna izgradnja auto-puteva, železnice. Naravno, da bi se ideje i projekti izneti ovde i konkretizovali, potrebno je da ih prati i odgovarajuća regulativa, a koja bi obavezno morala da sledi trendove u Evropi, ali i svetu.
Ako uzmemo u obzir da je program skupa stavljen u politički kontekst i pretpostavlja političku saradnju koja bi dala prostor da se različiti projekti započnu i naravno finalizuju, da li se odsustvo srpske premijerke Ane Brnabić može objasniti najavljenim učešćem Ramuša Haradinaja?
Iskreno ne znam koji je razlog tome, čini mi se, ali ne mogu sa odgovornošću da tvrdim, da je kasno javljeno, odnosno da je prijava za učešće Srbije kasno stigla. Žao mi je što ona nije tu, jer svaki premijer iz regiona dodatna je vrednost za Samit. Ovde je oko 40 biznis lidera iz Srbije, i ja im zahvaljujem na tome. Koliko nam znače dobrosusedski odnosi možda govori i činjenica da bi Samit 100 sledeće, 2018. godine trebalo da se održi upravo u Srbiji. Pored ekonomskog, bitno je i transportno povezivanje.

Gradimo puteve, povezujemo ljude

Goran Sugareski, ministar za transport i veze u Vladi Republike Makedonije

Za razliku od relacije Skoplje–Sarajevo, s obzirom na to da se baš ona pominjala tokom dva dana foruma, povezanost Skoplja i Beograda značajno je bolja. Ima najava da će obe zemlje raditi na poboljšanju odnosa. Kako se u to uklapaju planovi Ministarstva za transport i veze, a koji se tiču daljeg unapređenja saobraćajne infrastrukture?
Apsolutno želimo da gradimo dobre odnose sa svima u regionu. Putevi su da povezuju ljude, ali mora da postoji dobra volja. Mislim da toga ovde ima, i moram da kažem da nova, reformska Vlada u Skoplju ima za cilj da izgradi poverenje sa svih pet država koje nas okružuju, jer samo tako možemo napred. Sve što nam je ostavljeno u nasleđe iz perioda Vlade Nikole Gruevskog, u smislu problema i poteškoća koji su nas dočekali, rešavaćemo tako što ćemo napraviti potpuni zaokret. To se odnosi i na regionalnu saradnju, posebno u smislu povezivanja. Primer je Bugarska, gde smo već krenuli da intenzivno radimo na razvijanju bilateralnih odnosa, i nema razloga da tako ne bude i sa ostalim zemljama regiona, pa naravno i sa Srbijom. Sve što se bude radilo ići će u tom smeru, to je jasna strategija Vlade Zorana Zaeva, to je ono za šta se zalažemo i na čemu ćemo insistirati.

Ključna je integracija zemalja Zapadnog Balkana

Violeta Bulc, evropska komesarka za saobraćaj

Da li je težnja za članstvom u EU zemalja Zapadnog Balkana dovoljan motiv ili razlog da se one ujedine oko ideje da pred evropskom zajednicom nastupaju kao svojevrstan blok?
Teško je preći preko politike i istorije. Jasno je da je pred vama težak put, ali isto tako na tom putu morate ostaviti nesuglasice po strani, pronaći zajednički interes, a to je preuzimanje evropskih vrednosti , i na kraju punopravno članstvo u Evropskoj uniji. Povezivanje zemalja Zapadnog Balkana od ključnog je značaja za integraciju u EU. Ipak, na tom putu već je dosta toga urađeno, ponosna sam na postignute rezultate. I oni bi zapravo trebalo da budu podsticaj da se ide dalje. Različiti sporazumi koji su do sada potpisani rezultati su stabilnosti i predvidljivosti regiona jugoistočne Evrope. Predvidljivost je vrlo važna za investitore, a svaki procenat povećanja investicija povećava BDP za 2,5 odsto u naredne četiri godine, i to bi trebalo da pokreće ovaj region. Takođe, bez efikasnijeg transporta ne može se napredovati, neophodna je efikasnija transportna mreža, kao i digitalizacija transporta. Za ulaganje u saobraćajnu i transportnu infrastrukturu u regionu potrebno je 25 milijardi evra, a za sada su odobreni projekti vredni 250 miliona evra do 2019. godine. To znači da imate našu punu podršku. Istrajte u reformama, i budite kao da ste već u EU – to je moja poruka.
Kako ocenjujete značaj potpisanih dogovora o transportnoj zajednici i trgovini u Trstu?
Veoma su značajni kao i digitalizacija u oblasti transporta koja administraciju smanjuje za čak 60 odsto. Članice EU već su ovim putem prošle, i zemlje Zapadnog Balkana samo treba da preuzmu iskustvo.

Geoprofit, a ne geopolitika

20, zamenik predsednika Vlade Republike Makedonije

Kako u kontekstu okosnice skupa da bi političari trebalo da budu servis ekonomistima ocenjujete najavu gradnje auto-puta Niš–Priština?
Radovi na izgradnji auto-puta Niš–Priština trebalo bi da počnu sledeće godine. Ta saobraćajnica biće glavno čvorište Zapadnog Balkana i deo veze Tirane, Prištine, Niša, Sofije, i Turske s jedne strane, do Evropske unije s druge strane, i prioritetan je infrastrukturni projekat Evropske komisije. Nesumnjivo je značajan za privredu regiona i auto-put Beograd–Sarajevo. Ideja stara nekoliko decenija povezala bi Požegu i Užice preko Kotromana sa Sarajevom, i bila bi logičan nastavak Koridora 11.
Da li se auto-putevi u regionu grade brže od međusobnog poverenja?
Čvrstu ekonomsku saradnju ne prati uvek pozitivan politički trend, što se najjasnije vidi na primeru Srbije i Albanije. Odnosi Srbije i Makedonije narušeni su varnicama između dva lidera, špijunskom aferom, i temom prijema Kosova u UNESKO. Hitno povlačenje osoblja Ambasade Srbije u Skoplju podsetilo nas je da odnosi dve zemlje davno nisu bili na nižem nivou. Izbor Zorana Zaeva za premijera Republike Makedonije i veliki skup albanskih partija iz regiona u Tirani, koji je rezultirao takozvanom Tiranskom platformom, označili su početak turbulencija u odnosima Srbije i Makedonije. Ipak, najviši makedonski zvaničnici koji su učestvovali na Samitu 100, od predsednika Republike Đorđa Ivanova, do premijera Zaeva, zatim vicepremijera i ministara, ističu da su im dobri komšijski odnosi najvažniji, da sa Srbijom žele da razvijaju prijateljske odnose i ekonomsku saradnju, i da će na tome insistirati i u budućnosti. Bilateralna pitanja moraju se rešavati, vreme je da se ponovo izgradi poverenje, kao i da međunarodni odnosi više nisu stvar geopolitike već geoprofita. To bi trebalo da bude ideja vodilja na ovom turbulentnom prostoru Balkana.
Da li se kao opravdana pokazala bojazan Srba koju je izazvalo potpisivanje Tiranske platforme?
U ime makedonske vlade mogu slobodno da kažem da će se sasvim sigurno raditi na razvijanju dobrosusedskih odnosa. Bićemo posvećeni saradnji sa međunarodnom zajednicom, ali i sa komšijama, tu naravno podrazumevamo i Srbiju. Nama je važno da budemo prijatelji, da Makedonija pre svega bude dobar prijatelj. Da odgovorim na vaše pitanje na ovaj način: Bez saradnje nema napretka u regionu, a nama je to veoma važno. Nastojaćemo da sa susedima izgradimo čvršće veze jer one onda vode prosperitetu.
Kakva će biti strategija Vlade Republike Makedonije u daljem umrežavanju privrednika dve zemlje, s obzirom na odgovornost koja leži u tome da se ovakav skup održava u Skoplju i okuplja biznis zajednicu regiona?
Velika je čast, ali i odgovornost što se Samit 100 biznis lidera Jugoistočne Evrope održava ove godine u Skoplju. Veliki su izazovi pred biznis zajednicom zemalja regiona, i političari bi trebalo da urade sve što mogu kako bi bili vetar u leđa za regionalnu saradnju. Skup se, ne bez razloga, realizuje na temu „Povezanost“, jer to je najvažnije, kako u privrednoj saradnji, infrastrukturi, tako i u oblasti energetike, transporta, a tu pre svega mislim na auto-puteve i železnicu, zatim važan je gasovod, turizam. Neophodno je da to sve bude propraćeno usklađivanjem legislativa i procedura, ali je isto značajno da se organizuju ovakvi susreti, direktni kontakti privrednika i političara. Zadatak je svih nas da jedni u drugima vidimo prijatelja i saradnika, i da ne zaboravimo da smo na istom putu.

[/restrict]