Pečat nedelje

Kosovo i Interpol

Da li će naša južna pokrajina u septembru postati članica svetske policijske organizacije?

Glasanje o ulasku Kosova u Interpol moglo bi da bude odloženo za još godinu dana, i to zbog Palestine, piše ovih dana prištinska štampa na albanskom jeziku.

ZAHTEV PRIJATELJA „Koha ditore“ prenosi izjavu Emanuela Demaja, vršioca dužnosti kosovskog ministra spoljnih poslova, koji je obelodanio postojanje nezvaničnog zahteva „nekih partnera Kosova“ da Kosovo ove godine odustane od svog zahteva: „Postoji mogućnost odlaganja za još godinu dana. Države koje podržavaju Kosovo zahtevale su da glasanje bude odloženo. Ipak, ove informacije još nisu zvanične, i biće zvanično poznate neposredno pre zasedanja Generalne skupštine Interpola.“
Razlog za ovaj neočekivani zahtev, kako dalje piše „Koha ditore“, mogao bi da se nalazi u činjenici da je, uz Kosovo, za članstvo u Interpolu aplicirala i Palestina (kao i Solomonska ostrva, ali to sad nije bitno), čemu se Izrael – a pod uticajem Izraela – i Sjedinjene Američke Države protive, pa bi mogle da se nađu u neugodnoj situaciji da njihova politika dvostrukih aršina postane sasvim očigledna, tako što bi glasali protiv Palestine, a za Kosovo.

PROCEDURALNA PITANJA I Palestina i Kosovo, inače, svaka na svoj način, nalaze se u svojevrsnoj sivoj zoni u pogledu (ne)ispunjavanja kriterijuma za članstvo u Interpolu, budući da nisu punopravne članice Ujedinjenih nacija. Što se Kosova tiče situacija je i kudikamo složenija, utoliko što Interpolov ustav u svom članu 4 navodi da aplikaciju za članstvo mora da podnese vlada države potencijalne članice, dok je u ime Kosova ovaj zahtev morao da bude upućen preko Unmika.
Ovakav vid saradnje Kosova i Interpola, preko Unmika dakle, uspostavljen je Memorandumom o razumevanju između Interpola i Unmika 2002. godine. Prvi pokušaj direktnog učlanjenja Kosova u Interpol, pošto je Priština samoproglasila nezavisnost od Srbije, usledio je 2010. i završio neslavno, već na početnom koraku, u kancelariji Interpolovog generalnog sekretara u francuskom Lionu. Sledeći pokušaj usledio je 2015, međutim, ni te ni naredne godine kosovski zahtev nije bio ni stavljen na agendu Interpolovih godišnjih skupština. Ove godine ipak, u maju, Kosovu je uspelo da prođe kroz Interpolov Izvršni komitet i tako stane u red za glasanje o članstvu na skupštini koja će se između 26. i 29. septembra održati u Pekingu.
Bez obzira na onaj neformalni zahtev kosovskih partnera da glasanje o ulasku Kosova u Interpol bude odloženo, pa čak i bez obzira na činjenicu da je Kosovu uspelo da prođe kroz Izvršni komitet, ulazak naše južne pokrajine u svetsku policijsku organizaciju daleko je od zagarantovanog uprkos defetističkim prognozama koje se s vremena na vreme pojavljuju u ovdašnjim medijima. Interpol, naime, ima 190 članica, i za ulazak u punopravno članstvo u ovoj organizaciji potrebna je dvotrećinska većina među postojećim članicama, dakle, 126 ukoliko bi glasale sve članice, a nezavisnost Kosova priznaje 114 zemalja. Drugim rečima, ne samo da srpska bitka protiv ulaska Kosova u Interpol nije unapred izgubljena nego, naprotiv, umnogome zavisi upravo od Srbije i upornosti njenog lobiranja protiv ulaska Kosova u Interpol.

[restrict]

POPOVIĆ: DIGITALIZACIJA ŠANSA ZA NOVA RADNA MESTA

Način na koji se sprovodi državni konkurs za podršku inovacijama, jedan je od najboljih primera primene digitalizacije i seče birokratije koja opterećuje privredu. Proces prijavljivanja na konkurs je skoro u potpunosti digitalizovan, bez nepotrebne administracije, dok se evaluacija projekata obavlja putem internet portala Fonda za inovacionu delatnost. Ceo proces je potpuno transparentan“, rekao je Nenad Popović, ministar za inovacije i tehnološki razvoj.
Na konferenciji za novinare u Šidu, nakon predstavljanja konkursa za podršku inovacijama za kompanije iz ovog regiona, poručio je da je digitalizacija „šansa za nova radna mesta“.
„Proces digitalizacije u industriji stvara novu vrednost i povećava naš izvozni potencijal. Zato je digitalizacija šansa za nova radna mesta i za ostanak mladih u Srbiji“, rekao je Popović.
Potom je istakao da je proces digitalizacije danas najvažniji generator ubrzanog rasta i ključna konkurentska prednost, te da Srbija, kroz ubrzavanje procesa digitalizacije i primenu inovacija i novih tehnologija u industriji, ima šansu da uhvati priključak sa drugim razvijenim zemljama u Evropi i svetu.
„Uveren sam da Srbija ima znanje i potencijal da ceo region predvodi u novo digitalno doba“, naglasio je Popović.
Konkurs, putem kojeg Vlada Srbije bespovratno dodeljuje više od 330 miliona dinara za podršku inovacijama, traje do 1. septembra i kompanije mogu da apliciraju za dva programa.
„Prvi je program za mlade startap kompanije do tri godine starosti, za koje se dodeljuju sredstva do 10 miliona dinara. Drugi program je namenjen svim kompanijama koje razvijaju inovacionu tehnologiju koja može da bude konkurentna na tržištu, a koje mogu da konkurišu za sredstva u visini do 37 miliona dinara“, naveo je Popović.

DODIK: SRPSKA DA SE IZJASNI DA LI JE ZA ULAZAK U NATO

Nakon odluke Ustavnog suda BiH da odbaci apelaciju Pravobranilaštva Srpske kada je reč o vojnoj imovini, što je pozdravio NATO štab u Sarajevu, predsednik Republike Srpske Milorad Dodik je rekao da se u Srpskoj sve više razmišlja o tome da se narod što skorije izjasni da li je za ulazak u NATO, kako bi se „ta priča završila“ za Republiku Srpsku.
Dodik je upozorio da je na delu otimanje teritorije i imovine Srpske, te nastavak zloupotrebe pravosudnog sistema, zbog čega Republika mora zaštititi svoja prava i interese.
„Ovo je veoma ozbiljna stvar, deo je kontinuiteta udara na Republiku Srpsku, koju hoće da razvlaste od njene teritorije i imovine i u tom pogledu vidljiva je nit nastavka zloupotrebe pravosudnog sistema.“
Naglasio je i da iza toga stoje predstavnici međunarodne zajednice, predvođeni Kancelarijom visokog predstavnika (OHR), a da se u sve umešao i NATO posredstvom svoje komande u BiH.
„NATO je politička organizacija i vidljivo je mešanje u unutrašnje stvari, i zato mi u Republici Srpskoj sve više razmišljamo o tome da se već sada odlučimo putem izjašnjavanja naroda o tome šta misli o NATO, kako bi se ta priča i na unutrašnjem planu, što se tiče Srpske, završila“, naveo je Dodik, napomenuvši da u Srpskoj postoji konsenzus u vezi sa NATO-om, ali da ga „neki skriveno ruše“.

Obeležen 76. rođendan Slobodana Miloševića

Osnivač Socijalističke partije Srbije i nekadašnji predsednik Srbije i SR Jugoslavije Slobodan Milošević rođen je 20. avgusta 1941. godine u Požarevcu. Povodom 76. godišnjice rođenja, na grobu Slobodana Miloševića, koji je preminuo 14. marta 2006. u pritvoru Haškog tribunala, u ime partije koju je osnovao i vodio duže od 16 godina venac su položili član Predsedništva SPS i opunomoćenik lidera Ivice Dačića Vladimir Zagrađanin i njegov imenjak Slobodan Milošević, koji je odskora potpredsednik Izvršnog odbora SPS. Miloševićev grob obišao je i počasni predsednik SPS Milutin Mrkonjić, koji se ovom prilikom ponovo založio da bivši predsednik dobije spomenik. Punih 11 godina od smrti u Haškom tribunalu, 17 godina od odlaska s vlasti i 76 godina od rođenja, Slobodan Milošević sve više postaje simbol ne samo srpske nego i svetske borbe protiv globalizma, kolonijalizma i američkog imperijalizma, a za suverenost i nacionalni dignitet.

[/restrict]