Pečat nedelje

OSLOBOĐEN SAIF GADAFI,MEĐUNARODNI SUD BI GA HAPSIO

Svega nekoliko dana od oslobađanja Saifa el Islama Gadafija, sina bivšeg libijskog vođe Moamera, glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) zatražio je da on bude „neodložno uhapšen i predat“ ovom sudu. Saif, koji je pet godina proveo u zarobljeništvu Brigade Abu Bakr el Sadik, sa sedištem u Zintanu, oslobođen je 10. juna pošto je parlament vlasti koje kontrolišu istok zemlje usvojio zakon o amnestiji. Saif, za koga se veruje da bi mogao postati najuticajnija ličnost na haotičnoj političkoj sceni u Libiji, te mogao da doprinese stabilizaciji ove ratom razorene zemlje, bio je u zatvoru zbog navodnih ratnih zločina od 2011. godine, odnosno od revolucije u toj bliskoistočnoj zemlji u kojoj je ubijen njegov otac. Vlada u Tripoliju, koju podržavaju Ujedinjene nacije, još ga smatra ratnim zločincem, a tamošnji sud ga je u odsustvu 2015. osudio na smrt. MKS je nalog za hapšenje Saifa izdao 2011. i on je i dalje na snazi, a Libija je u obavezi da ga „neodložno uhapsi i isporuči“ bez obzira na „navodni zakon o amnestiji u Libiji“, naveo je tužilac Fatu Bensuda.

POBEDA MAKRONA, TRIJUMF LE PENOVE

Politički pokret novoizabranog predsednika Francuske Emanuela Makrona „Republika u pokretu“ ubedljivo je pobedio u drugom krugu parlamentarnih izbora osvojivši, zajedno sa centrističkim Demokratskim pokretom, između 395 i 425 od ukupno 577 poslanika. Desničarska partija Republikanci, čiji kandidat na predsedničkim izborima Fransoa Fijon nije uspeo da uđe u drugi krug, imaće između 29 i 34 poslanika, a levičarska Nepokorena Francuska Žan-Lika Melanšona dobiće između12 i 17 poslaničkih mandata. Iako Nacionalni front nije ostvario očekivani rezultat pošto je osvojio samo između četiri i šest mandata, što nije dovoljno za formiranje samostalnog poslaničkog kluba, značajan uspeh ostvaren je ulaskom liderke ove partije Marin le Pen u parlament, prvi put od osnivanja. Ona je u svom izbornom okrugu osvojila čak 67 odsto glasova. Ovakav uspeh se slobodno može nazvati i trijumfom zbog činjenice da kada god Nacionalni front uđe u drugi krug u nekom regionu, sve ostale partije se ujedinjuju protiv njega i pobeda mu je praktično nemoguća. Ove izbore karakteriše i izuzetno mala izlaznost od svega 40 posto, nikada tako niska u istoriji Pete republike.

TRAMP SE VRATIO NA PUT KONFRONTACIJE S KUBOM

Predsednik SAD Donald Tramp odlučio je da poništi otopljavanje odnosa sa Kubom koje je započeo njegov prethodnik Barak Obama i vrati restrikcije u oblasti trgovine i putovanja. Tramp je odluku objavio u Majamiju, gde inače živi brojna kubanska dijaspora, ističući da je Kuba dobila previše ustupaka od SAD u okviru sporazuma sa Obaminom administracijom, dodajući da „su sada ti dani prošli“. Rekao je i da će restrikcije prema Kubi ostati na snazi sve dok kubanska vlada ne oslobodi političke zatvorenike, ne počne da poštuje slobodu izražavanja i ne prestane da progoni disidente. Zvanična Havana osudila je ovu odluku i opisala je kao korak unazad u američko-kubanskim odnosima, ali i dodala da bez obzira na to planira da nastavi dijalog sa Vašingtonom. U svom govoru u Majamiju, koji je podsećao na retoriku u vreme otvorene konfrontacije, predsednik Tramp je najavio politiku američke administracije prema Kubi koja eliminiše napredak postignut u poslednje dve godine, navela je kubanska vlada.

ZATVOR ZBOG NEGIRANJA GENOCIDA U SREBRENICI

Zbog javnog negiranja genocida u Srebrenici, švajcarski političar Donatelo Pođi iz kantona Ticino osuđen je pravosnažno na dve godine zatvora.
U presudi se navodi da je Pođi pre četiri godine objavio radove u kojima umanjuje broj žrtava genocida u Srebrenici.
U tekstu „Srebrenica – kako se zaista zbilo“, napisanom na osnovu knjige Aleksandra Dorina i Zorana Jovanovića, on je tvrdio da su srpske žrtve nesporne, dok u vezi sa masakrom muslimana postoje brojni nepouzdani podaci.
Pođi je najavio žalbu i naveo da nikoga nije uvredio, te da je izneo svoje mišljenje o događajima na osnovu postojećih činjenica.
Ovo je prva presuda švajcarskog suda zbog negiranja genocida u Srebrenici.

ZAHAROVA: KUBA NIJE NASELA

Komentarišući odluku predsednika SAD Donalda Trampa da ta zemlja prekine odnose sa Kubom, portparol Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla je da misli da je rukovodstvo Kube odmah prozrelo pozadinu manevra Baraka Obame, od njegovog spektakularnog sletanja na ostrvo do pokušaja da Raula Kastra potapše po ramenu, svestan trenutka „pozornice“.
„Ali Kuba nije nasela, odavno poznaje lice svog suseda“, rekla je Zaharova ocenjujući da je jedini predvidljiv kvalitet američke spoljne politike kompletna nepredvidljivost.

HAŠKI TRIBUNAL ISPUNIO MISIJU

Predsednik Međunarodnog suda za ratne zločine počinjene na prostoru Jugoslavije (ICTY) Karmel Ađijus rekao je tokom posete Sarajevu da je Haški tribunal  ispunio svoju misiju u procesuiranju najodgovornijih za ratne zločine.
„Sud je ispunio svoju misiju. Neki nisu zadovoljni, a neki su izuzetno zadovoljni onim što smo postigli. Naš zadatak nije bio da ispunjavamo želje ove ili one strane, bilo koga, već da one koji su najodgovorniji za zločine koji su počinjeni za vreme sukoba privedemo pravdi. Ja smatram da smo mi to uradili“, rekao je Ađijus tokom posete Sarajevu.
Među zadovoljnima su, nema sumnje, hrvatski i bošnjački članovi Predsedništva BiH Dragan Čović i Bakir Izetbegović sa kojima se sastao u Sarajevu.

SBERBANKA ODUZIMA DEONICE MERKATORA

Ruska „Sberbanka“ počela je sa oduzimanjem 18,53 odsto deonica „Merkatora“, koje su trenutno u vlasništvu „Agrokorove“ holandske kompanije „Agrokor B. V.“, objavili su slovenački mediji pozivajući se na agenciju „Blumberg“.
„Sberbanka“, jedan od većih kreditora posrnulog hrvatskog koncerna „Agrokor“, zaplenjeni deo u slovenačkom trgovačkom lancu namerava, prenose mediji, da zadrži do kraja juna, a onda da ga proda, kako bi delom bili nadoknađeni potencijalni gubici na kreditima odobrenim „Agrokoru“.
Kao garanciju za ranije kredite, „Agrokor“ je „Sberbanci“ dao zalog na deonice u „Merkatoru“.
U ruskoj banci kažu da se odredbe hrvatskog „leks ’Agrokora’“, koje brane plenidbu založene imovine koncerna, odnose samo na firme u direktnom vlasništvu koncerna i kompanije sa sedištem u Hrvatskoj, dok „Agrokor B. V.“ ima sedište u Holandiji.

KINESKO PREUZIMANJE RTB BORA

Dve kineske kompanije koje su zainteresovane za preuzimanje RTB Bora doći će u Srbiju početkom jula, rekao je ambasador Kine Li Mančang na primopredaji donacije Kine Vojsci Srbije u vrednosti od 900.000 evra.
Kako je rekao, jedna kompanija je iz kineske provincije Hunan, vlasnik je rudnika zlata, a partijski sekretar ove provincije već je bio u našoj zemlji i primio ga je predsednik Vučić. Druga kompanija koja dolazi u Srbiju želi da „uzme Bor i napravi zajedničku kompaniju koja će proizvoditi električne automobile koji bi se prodavali u celom svetu“. Treća kompanija zainteresovana za RTB Bor je „Čajna pauer endžiniring konsalting grup korporejšn“.
Aleksandar Vučić je rekao da je za Srbiju dugoročno RTB Bor velika muka, te da bi preuzimanje od strane kineskih prijatelja bukvalno bilo spas.