Југ Србије и арнаутски снови

Заоштравање албанског питања на југу Србије само наизглед је у функцији предизборних активности на КиМ и у Албанији јер, када је у питању стварање Велике Албаније, нема разлике између њихове власти и опозиције

Да Срби не би усмерили сву своју енергију и снагу према проблемима везаним за Косово и Метохију, односно, како се не би „уљуљкали“ у помисао да је са ове стране административне линије све у реду, постарали су се Албанци са југа Србије. Мало-мало па неко од њих, или неко у име њих, подигне политичку тензију неком претњом или оптужбом на рачун Србије. Све гарнирано паролама „Рама је наш председник“, „Прешево је природни део Велике Албаније“, „и у Тирани мисле да је захвалница коју је Вучић добио од општине Прешево скандал…“

 

КАМБЕРИЈЕВА ТВРДЊА Последњи у низу је градоначелник Бујановца Шаип Камбери који је изнео тврдњу да „Србија дискриминише Албанце у три општине на југу Србије“, што га је навело да тражи „помоћ косовских и албанских институција“ како би се, како је рекао, „побољшао њихов положај“. Камбери је за приштински „Косова прес“  изјавио да је „све мање Албанаца у Медвеђи и Бујановцу“, што он назива „етничким чишћењем“.

Оправдање за ову тврдњу градоначелник Бујановца налази у потешкоћама са којима се, како каже, суочавају Албанци у процесу образовања, као и лошој економској ситуацији, за шта је, према његовом мишљењу, одговорна Србија. „Можемо рећи да су Албанци из Прешевске долине још увек дискриминисани. Београд не брине о становништву Прешевске долине. Овде не говорим о стандардима Европске уније, чији члан Србија жели да постане, већ се не поштују чак ни неки унутрашњи стандарди,“ тврди Камбери, позивајући власти у Приштини и Тирани да израде „конкретан план за побољшање положаја Албанаца који живе у општинама на југу Србије“.

[restrict]

СЕЋАЊЕ НА ПОБУНУ Само два месеца раније председник албанског националног већа са седиштем у Бујановцу Јонуз Муслију нескривено је показао да испод „европског одела“ бије срце Арнаута. Муслију је тада рекао да подржава раније изјаве албанског премијера Едија Раме и косовског председника Хашима Тачија о унији Албаније и Косова. „Унија Албаније са Косовом без Прешевске долине, без Медвеђе, Бујановца и Прешева, бесмислена је. Сада је кључни тренутак да Албанија и Косово покажу Србији да је то део Албаније у који не треба дирати“, поручио је тада Муслију.

Муслију, штавише, истиче да Рама и Тачи имају моралну обавезу да у „ово спајање“ укључе, како је рекао, и „источно Косово“. А ако се то не догоди, Муслију сматра да ће то бити „национална издаја“ јер, тврди Муслију, Прешево, Медвеђа и Бујановац саставни су део „државе Косово“ од које су „насилно одвојени“.

Без икаквог устручавања Муслију подсећа на оружану побуну почетком 2000. године, када су екстремни Албанци настојали да оружана дејства с Косова пренесу у централну Србију, користећи безбедносни вакуум који је настао после НАТО бомбардовања и повлачења војних и полицијских снага Србије с Косова.

„Зато смо водили наш ослободилачки рат. Овај циљ постоји записан у срцима и духу албанског народа. То је потврђено 1. и 2. марта 1992. године, и ми немамо право да одустанемо од нечег за шта су се жртвовали припадници ОВПБМ“, рекао је Муслију. Даље каже да је свестан да се то неће допасти Србији, као што јој се није допало ни, како је рекао, отцепљење Косова. „Без Ниша, ово није ‘Велика Албанија’ и Србија чак треба да нам буде захвална што Албанци траже уједињење само Албаније, Косова и Прешевске долине“, казао је Муслију.

НАСЕЉАВАЊЕ ЈУГА СРБИЈЕ Рачунају ли и Харадинај и Муслију, када помињу Ниш у оквиру „Велике Албаније“, на податак да се у последњих пет година на територију Ниша доселило, према локалним проценама, око 11.000 Албанаца с Косова и Метохије? Као разлози за то помињу се беспарица и циљ Албанаца да се прошире ван административне линије Србије и јужне српске покрајине.

Албанци са КиМ масовно су од 2010. до 2015. године куповали станове, земљиште и обрадиве површине у Нишу, Лесковцу, Врању, Куршумлији, Прокупљу… У поменутим градовима је престала навала на станове, али су села из тих општина још на мети трговаца некретнинама с „Косова“. Албанце највише занима област око Врања дуж границе с Бујановцем, али и Топлички округ (Прокупље, Куршумлија, Блаце…) тачније, села близу административне линије са КиМ.

Према „Спутњиковој“ анализи не постоје званични подаци о томе колико је тачно Албанаца с Косова и где купило земљу по јужној Србији. Пре свега, јер се купопродајни уговори склапају у име Срба с Косова.

Наиме, све се одвија по слову закона. На пример: Албанац да Србину паре да на своје име купи одређену некретнину, а у суду направе уговор по коме Албанац, наводно, управо ту суму позајмљује Србину, а као гаранција, то јест, залог да ће му новац бити враћен, наводи се поменута некретнина. Србин „не врати паре на време“ и на тај начин Албанци постају власници станова, а да при том не оставе траг о купопродаји. Срби за то добијају договорени проценат у новцу, а неретко у ту причу су укључене и агенције за некретнине, али и српски и албански адвокати. Наравно, Албанци с Косова се и даље сматрају грађанима државе Србије, па у том смислу могу слободно да купују некретнине по Србији. Међутим, проблем је то што они не признају Србију као матичну државу, па из тог разлога ангажују Србе да обаве тај посао за њих.

Грађани тих делова Србије живе у страху да ће, због све већег прилива Албанаца са Косова, доживети судбину Срба са Косова. Они верују да се Срби одлучују да Албанцима продају куће и имања јер те општине спадају у најсиромашније општине у Србији. Због тога су уверени да ће у будућности на тим местима бити све више Албанаца, а све мање Срба, и да је на делу „тиха окупација“ јужне Србије.

БЕЗБЕДНОСНЕ ПРОЦЕНЕ За упућене, нарочито из сфере безбедности, нема сумње да иза свих турбуленција које се дешавају у последњих неколико недеља стоји албански премијер Еди Рама. Њему се приписује „заслуга“ за кризу у Македонији, чији резултат је вијорење албанске застава у канцеларији председника Собрања. У делокругу  његове предизборне кампање (управо је победио са скоро половином освојених гласова) било је и форсирање кризе на југу Србије, управо кроз политички „набилдоване“ пароле  Тачија, Харадинаја, Муслијуа…

Из српских безбедносних структура упозоравају да се истовремено са „вербалном пиротехником“ буде и некадашњи припадници ОВПМБ-а (Ослободилачка војска Медвеђе, Бујановца и Прешева), чији су се команданти састали с познатим терористом Шефћетом Муслијуом 18. априла у Гњилану. С друге стране, наше службе све то добро прате и тешко да било шта може да их изненади у овом тренутку, што наравно не значи да неће покушати.

Неподељена су мишљења да је, од изјава Раме до Тачија и Муслијуа, дешавања у Македонији и „тиранске платформе“, све добро организовано. „Албански фактор користи ову ситуацију да појачаним активностима на ивици радикализма покрене процес у корист обједињавања, како они кажу, албанског националног простора. И наравно да све што се дешава има и унутрашњу димензију, да се тиче избора на Косову и у Албанији, али тешко да тамо има велике разлике између власти и опозиције јер сви желе Велику Албанију, и природно је да желе да заоштре ситуацију у овом тренутку“, истакао је недавно дипломата Зоран Миливојевић, уз опаску да су српске службе и политика и те као будни и да је ту све покривено.

„Неко би могао да покуша да направи хаос, али не верујем да има неке шансе да успе у томе на штету Србије. Наравно, уколико би се ситуација на Балкану генерално заоштрила и уколико би избили отворени сукоби у Македонији уз подршку страних фактора, ситуација би могла да ескалира и на југу Србије, али искрено верујем да наше службе то могу да спрече“, навео је Миливојевић.

 

ГЕОГРАФИЈА КРИЗЕ На сложеност ове кризе утиче и њена повезаност с кризама у Македонији и на Косову и Метохији. Овај део југа Србије чине општине Прешево, Бујановац и Медвеђа, и налази се на граници Србије с КиМ и Македонијом.

Овом долином пролазе главни путни и железнички правци који повезују Европу, односно Србију с Македонијом и Грчком. У овој области живи око 120.000 становника, од чега је око 70.000 Албанаца. Албанци ову област често називају Источно Косово, показујући тако своју претензију на ову територију, коју виде као „део савеза албанских земаља“. Са своје стране, у настојању да у одсуству истрајности у остваривању политичких циљева пренесу сву пажњу на идеолошки ниво и да парирају албанском етнонационализму, власти у Београду инсистирају на споменутом називу „јужни део централне Србије“.

 

ХРОНИКА ВАРЉИВОГ МИРА По окончању сукоба из 2000. године, Влада Србије предузела је низ мера заштите од тероризма, успостављањем блиске сарадње с НАТО-ом, односно КФОР-ом. У сарадњу су били укључени и ЕУ и САД…, али и поред низа наводних резултата политичка ситуација је била изузетно деликатна и рањива.

После обустављања оружаних сукоба, новембра 2001. године, и разоружања ОВПМБ, читав регион је демилитаризован, повлачењем војних и полицијских снага, повећана је унутрашња безбедност  и омогућена пуна слобода кретања, пружена је хуманитарна помоћ, уручене су накнаде штете у износу од 920.000 евра, а влада Србије инвестирала је 1.000.000 евра за обнову порушених кућа и смештај расељених лица; међународна заједница, посебно америчка администрација, дала је снажну финансијску подршку изградњи инфраструктуре (путеви, школе, здравствене установе, медији итд.) Влада Србије је инвестирала 8.317.000 евра за исте намене, а предузете су и почетне мере укључивања Албанаца у доношење политичких одлука у локалној власти.

 Овај процес оснажен је локалним изборима 28. јула 2002. године. Избори су, у основи, спроведени по стандардима ОЕБС-а. Већину места у локалној власти освојили су Албанци у Прешеву и, први пут у историји, у Бујановцу, а Срби у Медвеђи. За Албанце, који су први пут досегли већину у бирачком телу Бујановца, ово место, пак, постаје централна тачка политичког (само)потврђивања, а и сукобљавања са Србима.

Уз то, не треба занемарити поново оживелу тежњу свеалбанског уједињавања. Њега подстичу мапе „Велике Албаније до Ниша“, које повремено циркулишу у домаћој и светској јавности. Заправо, албанско становништво које је већинско у долини Прешева одавно прижељкује отцепљење од Београда. Још 1992. године одржан је незванични референдум на коме се 95 одсто учесника изјаснило за уједињење са Косовом. Локални Албанци су се прво надали да ће, уколико дође до размене територија, долина Прешева бити припојена Косову, док ће претежно српске области на северу Косова бити прикључене Србији. Међутим, многи унутар албанског покрета верују да је време за другу фазу – за свеалбанско уједињење. За њих, самопроглашена независност Косова 2008. године ствара претпоставке за уједињење свих „албанских земаља“.

Опасност је тим већа што овај покрет, поред подршке у Албанији, истоветну подршку ужива и у појединим политичким, обавештајним и другим круговима изван балканског региона. Дакле, ништа се не дешава спонтано.              

[/restrict]