Jug Srbije i arnautski snovi

Zaoštravanje albanskog pitanja na jugu Srbije samo naizgled je u funkciji predizbornih aktivnosti na KiM i u Albaniji jer, kada je u pitanju stvaranje Velike Albanije, nema razlike između njihove vlasti i opozicije

Da Srbi ne bi usmerili svu svoju energiju i snagu prema problemima vezanim za Kosovo i Metohiju, odnosno, kako se ne bi „uljuljkali“ u pomisao da je sa ove strane administrativne linije sve u redu, postarali su se Albanci sa juga Srbije. Malo-malo pa neko od njih, ili neko u ime njih, podigne političku tenziju nekom pretnjom ili optužbom na račun Srbije. Sve garnirano parolama „Rama je naš predsednik“, „Preševo je prirodni deo Velike Albanije“, „i u Tirani misle da je zahvalnica koju je Vučić dobio od opštine Preševo skandal…“

 

KAMBERIJEVA TVRDNJA Poslednji u nizu je gradonačelnik Bujanovca Šaip Kamberi koji je izneo tvrdnju da „Srbija diskriminiše Albance u tri opštine na jugu Srbije“, što ga je navelo da traži „pomoć kosovskih i albanskih institucija“ kako bi se, kako je rekao, „poboljšao njihov položaj“. Kamberi je za prištinski „Kosova pres“  izjavio da je „sve manje Albanaca u Medveđi i Bujanovcu“, što on naziva „etničkim čišćenjem“.

Opravdanje za ovu tvrdnju gradonačelnik Bujanovca nalazi u poteškoćama sa kojima se, kako kaže, suočavaju Albanci u procesu obrazovanja, kao i lošoj ekonomskoj situaciji, za šta je, prema njegovom mišljenju, odgovorna Srbija. „Možemo reći da su Albanci iz Preševske doline još uvek diskriminisani. Beograd ne brine o stanovništvu Preševske doline. Ovde ne govorim o standardima Evropske unije, čiji član Srbija želi da postane, već se ne poštuju čak ni neki unutrašnji standardi,“ tvrdi Kamberi, pozivajući vlasti u Prištini i Tirani da izrade „konkretan plan za poboljšanje položaja Albanaca koji žive u opštinama na jugu Srbije“.

[restrict]

SEĆANJE NA POBUNU Samo dva meseca ranije predsednik albanskog nacionalnog veća sa sedištem u Bujanovcu Jonuz Musliju neskriveno je pokazao da ispod „evropskog odela“ bije srce Arnauta. Musliju je tada rekao da podržava ranije izjave albanskog premijera Edija Rame i kosovskog predsednika Hašima Tačija o uniji Albanije i Kosova. „Unija Albanije sa Kosovom bez Preševske doline, bez Medveđe, Bujanovca i Preševa, besmislena je. Sada je ključni trenutak da Albanija i Kosovo pokažu Srbiji da je to deo Albanije u koji ne treba dirati“, poručio je tada Musliju.

Musliju, štaviše, ističe da Rama i Tači imaju moralnu obavezu da u „ovo spajanje“ uključe, kako je rekao, i „istočno Kosovo“. A ako se to ne dogodi, Musliju smatra da će to biti „nacionalna izdaja“ jer, tvrdi Musliju, Preševo, Medveđa i Bujanovac sastavni su deo „države Kosovo“ od koje su „nasilno odvojeni“.

Bez ikakvog ustručavanja Musliju podseća na oružanu pobunu početkom 2000. godine, kada su ekstremni Albanci nastojali da oružana dejstva s Kosova prenesu u centralnu Srbiju, koristeći bezbednosni vakuum koji je nastao posle NATO bombardovanja i povlačenja vojnih i policijskih snaga Srbije s Kosova.

„Zato smo vodili naš oslobodilački rat. Ovaj cilj postoji zapisan u srcima i duhu albanskog naroda. To je potvrđeno 1. i 2. marta 1992. godine, i mi nemamo pravo da odustanemo od nečeg za šta su se žrtvovali pripadnici OVPBM“, rekao je Musliju. Dalje kaže da je svestan da se to neće dopasti Srbiji, kao što joj se nije dopalo ni, kako je rekao, otcepljenje Kosova. „Bez Niša, ovo nije ‘Velika Albanija’ i Srbija čak treba da nam bude zahvalna što Albanci traže ujedinjenje samo Albanije, Kosova i Preševske doline“, kazao je Musliju.

NASELJAVANJE JUGA SRBIJE Računaju li i Haradinaj i Musliju, kada pominju Niš u okviru „Velike Albanije“, na podatak da se u poslednjih pet godina na teritoriju Niša doselilo, prema lokalnim procenama, oko 11.000 Albanaca s Kosova i Metohije? Kao razlozi za to pominju se besparica i cilj Albanaca da se prošire van administrativne linije Srbije i južne srpske pokrajine.

Albanci sa KiM masovno su od 2010. do 2015. godine kupovali stanove, zemljište i obradive površine u Nišu, Leskovcu, Vranju, Kuršumliji, Prokuplju… U pomenutim gradovima je prestala navala na stanove, ali su sela iz tih opština još na meti trgovaca nekretninama s „Kosova“. Albance najviše zanima oblast oko Vranja duž granice s Bujanovcem, ali i Toplički okrug (Prokuplje, Kuršumlija, Blace…) tačnije, sela blizu administrativne linije sa KiM.

Prema „Sputnjikovoj“ analizi ne postoje zvanični podaci o tome koliko je tačno Albanaca s Kosova i gde kupilo zemlju po južnoj Srbiji. Pre svega, jer se kupoprodajni ugovori sklapaju u ime Srba s Kosova.

Naime, sve se odvija po slovu zakona. Na primer: Albanac da Srbinu pare da na svoje ime kupi određenu nekretninu, a u sudu naprave ugovor po kome Albanac, navodno, upravo tu sumu pozajmljuje Srbinu, a kao garancija, to jest, zalog da će mu novac biti vraćen, navodi se pomenuta nekretnina. Srbin „ne vrati pare na vreme“ i na taj način Albanci postaju vlasnici stanova, a da pri tom ne ostave trag o kupoprodaji. Srbi za to dobijaju dogovoreni procenat u novcu, a neretko u tu priču su uključene i agencije za nekretnine, ali i srpski i albanski advokati. Naravno, Albanci s Kosova se i dalje smatraju građanima države Srbije, pa u tom smislu mogu slobodno da kupuju nekretnine po Srbiji. Međutim, problem je to što oni ne priznaju Srbiju kao matičnu državu, pa iz tog razloga angažuju Srbe da obave taj posao za njih.

Građani tih delova Srbije žive u strahu da će, zbog sve većeg priliva Albanaca sa Kosova, doživeti sudbinu Srba sa Kosova. Oni veruju da se Srbi odlučuju da Albancima prodaju kuće i imanja jer te opštine spadaju u najsiromašnije opštine u Srbiji. Zbog toga su uvereni da će u budućnosti na tim mestima biti sve više Albanaca, a sve manje Srba, i da je na delu „tiha okupacija“ južne Srbije.

BEZBEDNOSNE PROCENE Za upućene, naročito iz sfere bezbednosti, nema sumnje da iza svih turbulencija koje se dešavaju u poslednjih nekoliko nedelja stoji albanski premijer Edi Rama. Njemu se pripisuje „zasluga“ za krizu u Makedoniji, čiji rezultat je vijorenje albanske zastava u kancelariji predsednika Sobranja. U delokrugu  njegove predizborne kampanje (upravo je pobedio sa skoro polovinom osvojenih glasova) bilo je i forsiranje krize na jugu Srbije, upravo kroz politički „nabildovane“ parole  Tačija, Haradinaja, Muslijua…

Iz srpskih bezbednosnih struktura upozoravaju da se istovremeno sa „verbalnom pirotehnikom“ bude i nekadašnji pripadnici OVPMB-a (Oslobodilačka vojska Medveđe, Bujanovca i Preševa), čiji su se komandanti sastali s poznatim teroristom Šefćetom Muslijuom 18. aprila u Gnjilanu. S druge strane, naše službe sve to dobro prate i teško da bilo šta može da ih iznenadi u ovom trenutku, što naravno ne znači da neće pokušati.

Nepodeljena su mišljenja da je, od izjava Rame do Tačija i Muslijua, dešavanja u Makedoniji i „tiranske platforme“, sve dobro organizovano. „Albanski faktor koristi ovu situaciju da pojačanim aktivnostima na ivici radikalizma pokrene proces u korist objedinjavanja, kako oni kažu, albanskog nacionalnog prostora. I naravno da sve što se dešava ima i unutrašnju dimenziju, da se tiče izbora na Kosovu i u Albaniji, ali teško da tamo ima velike razlike između vlasti i opozicije jer svi žele Veliku Albaniju, i prirodno je da žele da zaoštre situaciju u ovom trenutku“, istakao je nedavno diplomata Zoran Milivojević, uz opasku da su srpske službe i politika i te kao budni i da je tu sve pokriveno.

„Neko bi mogao da pokuša da napravi haos, ali ne verujem da ima neke šanse da uspe u tome na štetu Srbije. Naravno, ukoliko bi se situacija na Balkanu generalno zaoštrila i ukoliko bi izbili otvoreni sukobi u Makedoniji uz podršku stranih faktora, situacija bi mogla da eskalira i na jugu Srbije, ali iskreno verujem da naše službe to mogu da spreče“, naveo je Milivojević.

 

GEOGRAFIJA KRIZE Na složenost ove krize utiče i njena povezanost s krizama u Makedoniji i na Kosovu i Metohiji. Ovaj deo juga Srbije čine opštine Preševo, Bujanovac i Medveđa, i nalazi se na granici Srbije s KiM i Makedonijom.

Ovom dolinom prolaze glavni putni i železnički pravci koji povezuju Evropu, odnosno Srbiju s Makedonijom i Grčkom. U ovoj oblasti živi oko 120.000 stanovnika, od čega je oko 70.000 Albanaca. Albanci ovu oblast često nazivaju Istočno Kosovo, pokazujući tako svoju pretenziju na ovu teritoriju, koju vide kao „deo saveza albanskih zemalja“. Sa svoje strane, u nastojanju da u odsustvu istrajnosti u ostvarivanju političkih ciljeva prenesu svu pažnju na ideološki nivo i da pariraju albanskom etnonacionalizmu, vlasti u Beogradu insistiraju na spomenutom nazivu „južni deo centralne Srbije“.

 

HRONIKA VARLJIVOG MIRA Po okončanju sukoba iz 2000. godine, Vlada Srbije preduzela je niz mera zaštite od terorizma, uspostavljanjem bliske saradnje s NATO-om, odnosno KFOR-om. U saradnju su bili uključeni i EU i SAD…, ali i pored niza navodnih rezultata politička situacija je bila izuzetno delikatna i ranjiva.

Posle obustavljanja oružanih sukoba, novembra 2001. godine, i razoružanja OVPMB, čitav region je demilitarizovan, povlačenjem vojnih i policijskih snaga, povećana je unutrašnja bezbednost  i omogućena puna sloboda kretanja, pružena je humanitarna pomoć, uručene su naknade štete u iznosu od 920.000 evra, a vlada Srbije investirala je 1.000.000 evra za obnovu porušenih kuća i smeštaj raseljenih lica; međunarodna zajednica, posebno američka administracija, dala je snažnu finansijsku podršku izgradnji infrastrukture (putevi, škole, zdravstvene ustanove, mediji itd.) Vlada Srbije je investirala 8.317.000 evra za iste namene, a preduzete su i početne mere uključivanja Albanaca u donošenje političkih odluka u lokalnoj vlasti.

 Ovaj proces osnažen je lokalnim izborima 28. jula 2002. godine. Izbori su, u osnovi, sprovedeni po standardima OEBS-a. Većinu mesta u lokalnoj vlasti osvojili su Albanci u Preševu i, prvi put u istoriji, u Bujanovcu, a Srbi u Medveđi. Za Albance, koji su prvi put dosegli većinu u biračkom telu Bujanovca, ovo mesto, pak, postaje centralna tačka političkog (samo)potvrđivanja, a i sukobljavanja sa Srbima.

Uz to, ne treba zanemariti ponovo oživelu težnju svealbanskog ujedinjavanja. Njega podstiču mape „Velike Albanije do Niša“, koje povremeno cirkulišu u domaćoj i svetskoj javnosti. Zapravo, albansko stanovništvo koje je većinsko u dolini Preševa odavno priželjkuje otcepljenje od Beograda. Još 1992. godine održan je nezvanični referendum na kome se 95 odsto učesnika izjasnilo za ujedinjenje sa Kosovom. Lokalni Albanci su se prvo nadali da će, ukoliko dođe do razmene teritorija, dolina Preševa biti pripojena Kosovu, dok će pretežno srpske oblasti na severu Kosova biti priključene Srbiji. Međutim, mnogi unutar albanskog pokreta veruju da je vreme za drugu fazu – za svealbansko ujedinjenje. Za njih, samoproglašena nezavisnost Kosova 2008. godine stvara pretpostavke za ujedinjenje svih „albanskih zemalja“.

Opasnost je tim veća što ovaj pokret, pored podrške u Albaniji, istovetnu podršku uživa i u pojedinim političkim, obaveštajnim i drugim krugovima izvan balkanskog regiona. Dakle, ništa se ne dešava spontano.              

[/restrict]