Pečat nedelje

Ljuba kao nikada do sada!

Najveću i najreprezentativniju u Srbiji ikada priređenu izložbu slika Ljube Popovića u subotu 8. aprila, u Valjevu, otvorio Milorad Vučelić, glavni urednik Pečata

Izložba slika akademika Ljube Popovića kakvu Srbija do sada nije videla otvorena je prošle subote u umetnikovoj zadužbini – Modernoj galeriji u Valjevu – u kojoj će tokom naredna dva meseca publika moći da vidi impresivan broj najvrednijih dela (mnoga prvi put pred očima javnosti) jednog od najznačajnijih stvaralaca srpskog savremenog slikarstva.
Grandioznu i po mnogo čemu jedinstvenu izložbu lane preminulog umetnika otvorio je Milorad Vučelić, glavni urednik našeg lista i – kako je i ovom prilikom na svečanosti naglašeno – jedan od Ljubinih bliskih prijatelja, koji rad valjevske Galerije prati od njenih početaka.
„Volim i visoko cenim Ljubino slikarstvo. Obožavao sam da ga slušam jer je bio živa enciklopedija literature, stripa, filma i sporta. Bio je vatreni partizanovac, kao i ja. Uz njegove slikovite priče, koje su trajale satima, kao da sam upoznao toliko mnogo Valjevaca o kojima je stalno govorio“, rekao je Vučelić, da bi potom, u nastavku svog obraćanja, govorio ne samo o harizmatičnoj ličnosti velikog umetnika već i o sjajnoj i uspešnoj Ljubinoj dugogodišnjoj saradnji s našim listom.
Ovom izuzetnom umetničkom događaju, već nazvanom „kulturnim i umetničkim spektaklom“, uz druge brojne posetioce, prisustvovali su i mnogi umetnici, visoki zvaničnici iz Ministarstva kulture, direktori muzeja i galerija u Srbiji, Ljubini prijatelji slavni sportisti Ivan Ćurković i Branko Kovačević, kao i Ljubina najstarija ćerka (vajarka) Andrijana.
„Izložba Ljuba − slike obuhvata slikarstvo Ljube Popovića od šezdesetih godina prošlog veka do prošle godine, tj. poslednje godine njegovog života. Stalnu postavku u Modernoj galeriji Valjevo čine Ljubina dela iz ’jugoslovenskog’ perioda, a ova izložba zaokružuje celokupan umetnikov opus. Izloženo je 49 dela, iz zbirki preko 30 različitih kolekcionara i kompanija i ovo je ujedno i najveća izložba Ljube Popovića u Srbiji, ali i najveća izložba u njegovoj zadužbini – Modernoj galeriji Valjevo. Veći deo slika nikada nije javno izlagan i biran je po kvalitetu i značaju predstavljanja Ljubinog slikarstva u određenom periodu. Poseban raritet je slika Vreme androida iz 1968. koja je u vlasništvu porodice pokojnog Živojina Žike Pavlovića, i koja do sada nikada nije izlagana“, kaže za Pečat mr Vojislav Jovanović, v. d. direktora Moderne galerije Valjevo.

foto: Dragan Aćimović,  Dušan Jovanović

[restrict]

Ubijeni dok su slavili Cveti

Islamska država preuzela je odgovornost za dva bombaška napada na dve koptske crkve u Egiptu na Cveti u kojima je, u Aleksandriji i Tantu, ubijeno najmanje 44 hrišćana. Prvo je velika eksplozija potresla Crkvu Svetog Georgija u Tantu ubivši 27 i ranivši 78 vernika, saopštile su vlasti. Svega nekoliko sati kasnije eksplozija je potresla i Crkvu Svetog Marka u Aleksandriji. U ovom napadu ubijeno je najmanje 17 ljudi, a 40 ih je ranjeno. Hrišćanski vernici ubijeni su u trenutku dok su slavili praznik Cveti, kojim se obeležava Hristov ulazak u Jerusalim pred Strasnu nedelju. Odmah posle eksplozija predsednik Egipta Abdel Fatah el Sisi naredio je raspoređivanje vojnih snaga po celoj zemlji, posebno ispred crkava i džamija, saopštilo je egipatsko predsedništvo. Sisi je proglasio i vanredno stanje u trajanju od tri meseca koje će početi čim se za to ispune neophodni pravni uslovi. Dodatnu težinu napadima daje činjenica da su izvršeni pred dolazak poglavara Rimokatoličke crkve pape Franciska zakazane za kraj aprila. Kopti, kojih u Egiptu ima oko deset miliona, često su meta napada islamskih ekstremista, a situacija se drastično pogoršala od Arapskog proleća, svrgavanja Hosnija Mubaraka i uspona Islamske države. Najcrnji dani za egipatske hrišćane nastupili su pošto je Mubarakovo mesto zauzeo islamista Mohamed Morsi, ali je situacija, makar kada je odnos sa državom u pitanju, postala nešto bolja pošto je predstavnik Muslimanske braće svrgnut i predsedavanje preuzeo sadašnji lider El Sisi, inače prvi predsednik Egipta koji je prisustvovao božićnoj liturgiji (2015). Iako im je zvanično blagonaklon, El Sisi nije u stanju da zaštiti egipatske hrišćane. Od Arapskog proleća 2011. do danas u Egiptu je zabeleženo više od 400 napada na hrišćane, a veruje se da je broj neprijavljenih incidenata još veći. Samo od dolaska El Sisija na vlast opljačkano je i porušeno oko 40 crkava, a ozbiljno je oštećeno njih 23. Jedan od najtežih novijih slučajeva dogodio se u decembru, kada je u eksploziji u koptskoj sabornoj crkvi u Kairu ubijeno 25 ljudi, a ranjeno 49, među kojima su bile brojne žene i deca.

Pir ustaške ideologije

Nakon što je na ulicama Zagreba grupa ljudi sa transparentima i zastavama, na kojima je između ostalog pisalo „Ubij Srbina“, obeležila dan osnivanja NDH, u Splitu je proslavu 26. godišnjice osnivanja jedinice „Rafael vitez Boban“ otvorio pripadnik Hrvatskih odbrambenih snaga (HOS) pozdravom „Za dom spremni“.
„Setite se naših belih anđela u crnim odorama zbog kojih danas imamo slobodnu i nezavisnu Hrvatsku. Za dom spremni“, rekao je pripadnik Hrvatskih odbrambenih snaga.
Da otvorena rehabilitacije ustaške ideologije uživa podršku vlasti zemlje, članice Evropske unije, potvrđuje činjenica da je policija u Zagrebu sa zakašnjenjem sprovela istragu, dok je u Splitu ovaj incident bio deo zvanične manifestacije. Miodrag Linta je podsetio da je spomenik palim pripadnicima IX bataljona „Rafael vitez Boban“ u Splitu otkrio pre tri godine gradonačelnik iz redova SDP-a Ivo Baldasan i da je podignut u Ulici Ruđera Boškovića odakle su ti isti HOS-ovci izbacivali Srbe iz njihovih stanova tokom devedesetih godina.
„Prisustvo izaslanika ministra branitelja, više poslanika u Hrvatskom saboru i Evropskom parlamentu, izaslanika Grada Splita i pomoćnika gradonačelnika Solina na pomenutoj proslavi još jednom potvrđuje da hrvatska vlast na državnom i lokalnom nivou smatra da su ustaše bili borci za hrvatsku slobodu, a ne najveće zlo i sramota u istoriji hrvatskog naroda“, istakao je Linta.

SLUČAJ „AGROKOR“: BOMBA SA VIŠE OKIDAČA

Pošto je rukovođenje „Agrokorom“ preuzeo poverenik hrvatske Vlade Ante Ramljak, isplivali su podaci koji svedoče da je Ivica Todorić do grla zadužio „Agrokor“

Da su u strahu velike oči svedoči i najnoviji slučaj s direktorom za restrukturiranje koncerna „Agrokor“ Antonijom Alvarezom Trećim, koji je na ovom poslu proveo samo nekoliko dana. Zbog muzičke čestitke naslovljene na nesuđenog direktora „Agrokora“, koja je okarakterisana kao „paket sumnjivog sadržaja“, sedište „Agrokora“ pretražili su policijski protiveksplozivni stručnjaci koji su zaključili da je pošiljka ipak bezopasna.
Doduše, „Agrokor“ je sam po sebi „bomba“, čija eksplozija bi zahvatila mnogo veći prostor od hrvatske države. Upravo je Alvarez bio jedna od mera bankarskih poverilaca da se to spreči, ali je hrvatska država, reklo bi se više iz političkih razloga, bila za rešenje da „dizgini“ koncerna na kolenima ostanu u njenim rukama.
Ivica Todorić, vlasnik „Agrokora“, i uprava koncerna pokrenuli su proces aktivacije Zakona o postupku vanredne uprave u trgovačkim društvima od sistemskog značaja za Hrvatsku (o kome je „Pečat“ pisao u prošlom broju). Obrazlažući svoju odluku, kojom se na neki način oprašta i od vlasništva nad najvećim koncernom na Balkanu, Todorić nije propustio da kaže kako je „četrdeset godina sebe uložio u izgradnju cijele Hrvatske i regije, stoga sam danas ponosan čovjek, jer sve što sam izgradio danas sam svojim potpisom predao hrvatskoj državi“.
Pošto je rukovođenje „Agrokorom“ preuzeo poverenik hrvatske Vlade Ante Ramljak, isplivali su podaci koji svedoče da je Ivica Todorić do grla zadužio „Agrokor“. Ukupna imovina „Agrokora“, prema finansijskom izveštaju za 2016. godinu, vredi oko 53 milijarde kuna (oko 7 milijardi evra), dok ukupne prikazane obaveze iznose više od 45 milijardi kuna (oko 6 milijardi evra), a navodno su stvarne obaveze i znatno veće.
Ili, kako ekonomisti to objašnjavaju, kod „Agrokora“ se ne radi o nelikvidnosti nego o insolventnosti. Nelikvidnost je nedostatak tekućih (likvidnih) sredstava. Nelikvidno je preduzeće koje potražuje više nego što duguje, ali ne uspeva da naplati potraživanja, pa nema tekućih sredstava. Insolventno je preduzeće koje duguje više nego što ima i potražuje, pa ne može dobiti nove kredite, niti izmiriti prispele obaveze.
Ministar privrede Slovenije Zdravko Počivalšek već je najavio da je, bude li potrebno, Slovenija spremna da poslovanje i radna mesta u „Merkatoru“ zaštiti i zakonom. Po svoj prilici bi se radilo o posebnom zakonu, lex specialis, po uzoru na Hrvatsku koja je donela „leks Agrokor“.
S obzirom na to da sve zemlje regiona traže pojedinačna rešenja za izazove u poslovanju delova „Agrokora“ na svojim tržištima, Ministarstvo trgovine Srbije je najavilo za 19. april u Beogradu sastanak ministara trgovine i ekonomije iz Srbije, Slovenije, Bosne i Hercegovine i Crne Gore, na kom će se razgovarati o poslovanju koncerna „Agrokor“.
„Do sada je svaka od vlada država u kojima posluje ’Agrokor’ preduzimala različite vrste mera, pa će sastanak u Beogradu biti prvi takve vrste, gde će četiri zemlje u ovom konkretnom slučaju zajednički nastupiti u zaštiti svojih interesa“, navodi se u saopštenju, ma šta to značilo.

Stari demoni i čelično prijateljstvo

Diplomatski susreti koje je ove srede u Beogradu imao aktuelni premijer i izabrani predsednik Srbije Aleksandar Vučić predstavljali su zgodnu ilustraciju položaja koji bi u mirni(ji)m vremenima naša zemlja mogla da ima, kao prirodni most između Istoka i Zapada. Vučić se najpre sastao sa članom Politbiroa Centralnog komiteta Komunističke partije Kine Džangom Čunsijenom, a kasnije tokom popodneva i sa nemačkim vicekancelarom Zigmarom Gabrijelom. Oba sastanka protekla su u naglašeno prijateljskim tonovima – što je izuzetno značajno, makar zbog smederevske Železare čiji neometani izvoz u Evropsku uniju umnogome zavisi od dobre volje Nemačke – ali nisu svi tonovi bili prijateljski.
Najuočljivije je to bilo u vezi s Kosovom i Metohijom, naravno. U razgovoru sa svojim kineskim gostom, premijer Vučić „istakao je značaj principijelnog kineskog stava o nepriznavanju jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i podrške Kine u međunarodnim organizacijama u vezi s tim pitanjem“, i izrazio zadovoljstvo zbog posete kineske delegacije, u čemu je video još jednu potvrdu „čeličnog prijateljstva“ (prigodna aluzija na Smederevo?) i sveobuhvatnog strateškog partnerstva dve zemlje.
Nemački vicekancelar Zigmar Gabrijel takođe se potrudio da se pokaže kao prijatan i blagonaklon gost – čestitao je Vučiću na „jasnoj pobedi na predsedničkim izborima“, pohvalio je i ostatak naroda jer su Srbi, „uprkos teškim životnim okolnostima, prihvatili izazov reformi“, potvrdio je posvećenost Nemačke evrounijatskim integracijama Srbije kao da iko veruje da će toga zaista biti… – ali je i morao da ponovi, zato što je Nemac, a Nemačka je priznala nezavisnost Kosova koju Kina nije, da je normalizacija odnosa sa Prištinom „nezaobilazni uslov za pristup Srbije Evropskoj uniji“ jer je EU, kako je rekao misleći na problem Kipra, „imala iskustvo da, kada se takvi problemi ne reše (na vreme, to jest pre prijema), mogu da traju naknadno“. Što nas pak vraća na depeše američke diplomatije koje su otkrile da su, još pre makar sedam godina, EU i SAD stali na stanovište da Srbija ne može da uđe u EU dok i formalno ne prizna Kosovo, upravo da bi se izbegao „kiparski model“.
Ali nije ni zbog lepih reči i ni zbog ovih uvijenih pretnji Zigmar Gabrijel ove srede doputovao u Beograd, odakle nastavlja put Prištine i Tirane. Pravi razlog ovog putovanja nemačkog vicekancelara u naše krajeve i u Albaniju leži u strahu od destabilizacije situacije i mogućih sukoba u regionu. I to je Gabrijel otvoreno priznao („To je razlog zbog koga sam ovde“), rekavši da su u EU zabrinuti zbog „buđenja starih demona“ u nekim zemljama regiona, pri čemu, kako se čini, on Srbiju ne smatra nekom od takvih zemalja budući da ju je u više navrata tokom obraćanja novinarima proglasio za „faktor stabilnosti“ na Zapadnom Balkanu i rekao da naša zemlja daje veliki doprinos da destabilizacije ne bude i da se, štaviše, trudi da održi stabilnost u regionu.
I biće veoma zanimljivo videti kakve će poruke Zigmar Gabrijel isporučiti u Prištini i u Tirani, prvenstveno u vezi s formiranjem kosovske vojske, pretnjama konačnim etničkim čišćenjem preostalih Srba na Kosovu i Metohiji, i u vezi s albanskim uticajem na postizborni haos u Makedoniji. I tek tada ćemo moći da zaključimo koliko je iskren nemački vicekancelar bio ove srede u Beogradu.

[/restrict]