НАТО клопка за нове чланице

Зa „Печат“ из Љубљане  Светлана Васовић Мекина

Зашто ни словеначка ни хрватска војска нису у стању да заштите територије својих држава

Хрватска војска практично више није способна самостално бранити државу! – тим насловом загребачки недељник „Глобус“ сажима „ЗАСТРАШУЈУЋИ БИЛАНС“ стања у домаћој војсци. Речју – „нема пара“. На исти дан је и у суседној држави обелодањено да „војска нема пара“. У централном дневнику љубљанске телевизије нису, међутим, извештавали о тегобама хрватске војске (ХВ), већ су у три речи – војска нема пара – сажели суштину шесточасовне бурне расправе у словеначком парламенту о катастрофалном социјално-материјалном положају припадника Словеначке војске (СВ).

Словеначки војници нашли су се у незавидној ситуацији не само због несташице муниције за (скупо) наоружање које је словеначки државни врх, попут хрватског, морао да купи „у складу са НАТО стандардом“ (Словенија је чланица те војне алијансе од 2004. а Хрватска од 2009. године), него и због мањка свега што је кључно за борбену спремност. И док се у Хрватској проблематизује „слаба модернизација“ и недостатак пара како за авионе (који би одменили МиГ-ове), тако и за другу хај-тек војну опрему, егзистенција припадника СВ угрожена је пре свега због мизерних плата, од које су словеначки војници принуђени да купују најважније делове униформи а пре свега обућу, док њихове породице живе на ивици сиромаштва или испод ње, једва састављајући крај са крајем, па и то захваљујући пакетима помоћи у храни и одећи, како од италијанског Каритаса (хуманитарна организација Католичке цркве), тако и од домаћег Црвеног крста.

СИРОМАШНИ, СИРОМАШНИЈИ… Последње надгорњавање представника словеначких власти и посланика опозиције открило је да материјална ситуација словеначких војника ни у даљој будућности нема шанси за бољитак, иако се министарка одбране похвалила куповином нешто униформи и насушне опреме. И док Словенију потреса штрајк лекара који траже изузеће из платних разреда и додатних 40 милиона евра за плате (иначе највише у држави), словеначки војници, који према закону не смеју да „обуставе рад“, са горчином закључују да су „бели мантили“ најбогатији део јавних служби, док је војска најсиромашнији. Није чудо да у СВ однедавно (ваљда како би се смањила брука у јавности, а све остало „код куће“) делује одељење „војног Каритаса“ који је словеначким војницима и запосленима у министарству одбране скратио пут до хуманитарних пакета. Али ни то није све – парламентарна расправа је јавности открила и да словеначки војници једини у јавном сектору немају уговоре о запослењу на неодређено време, те да су после навршених 45 година старости – вишак. Другим речима, препуштени сами себи, улици, и на милостињу хуманитарних организација.

С друге стране словеначке „јужне“ границе, пресликана ситуација: и хрватске оружане снаге годинама су на мети кресања буџета, па тамошња штампа пише да су у време претходног премијера Тихомира Орешковића спале, захваљујући резу од 50 милиона евра, на „најнижи ниво: 1,17 одсто БДП-а“. Тако „велики рез“, подсећа „Глобус“, дело је Здравка Марића, тадашњег министра финансија, кога је актуелни хрватски премијер Андреј Пленковић задржао на истој позицији у својој влади; стога се ХВ није надала издашнијим финансијама ни убудуће.

ДВА ОДСТО Али после избора Доналда Трампа за председника САД, ограничена давања за војску постају већи проблем него икад. Да ће се „због Трампа ствари у 2017. години морати мењати“ (науштрб здравства и просвете, на пример, култура је у обе државе ионако задња рупа на свирали), брине како Пленковићеву, тако и владу словеначког премијера Мира Церара. Таква очекивања нису одапета из бриселског седишта Алијансе, већ проистичу из предизборне платформе новог америчког председника који је колективну заштиту НАТО-а обећао само чланицама које испуњавају финансијске обавезе према том војном савезу, а то значи улагање од бар два одсто БДП-а у сопствену војску. Тај захтев уноси немир међу политичаре у Загребу и Љубљани, јер је пут обе државе у НАТО поплочан обећањима да земљу (Хрватску, односно Словенију) „штити НАТО“, те отуда није важно што „немамо пара за своју војску“. Љубљански медији, на челу са РТВ Словенија, покушали су да амортизују неизвесност емитовањем и репризом изјаве генералног секретара НАТО-а Јенса Столтенберга да је од Трампа већ добио уверавања да неће одустати од НАТО-а, упркос предизборним изјавама да је то застарела и превазиђена организација.

А онда је уследио хладан туш у виду нове Столтенбергове поруке из које произлази да Трамп неће одустати од „два одсто“, посебно јер само пет (од 28) чланица НАТО-а издваја ту своту БДП-а за „заједничку одбрану“. А то ни званични Загреб нити службена Љубљана, попут већине држава ЕУ које је срозала економска криза – не могу да испуне. Загребачки Центар за мировне студије (ЦМС) изразио је прошле седмице забринутост због напрасне најаве Пленковићеве владе да ће ипак порадити на повећању војног буџета. ЦМС упозорава да Хрватска тренутно издваја „високих 1,23 посто БДП-а за потребе обране, док за истраживање и развој издваја свега 0,79 посто БДП-а“. ЦМС оцењује да је „непримјерено повећавати војни прорачун у тренутку када не постоје директне пријетње територијалној цјеловитости, суверенитету и неовисности земље, а 87 посто умировљеника живи у ризику од сиромаштва и у тренутку када нам је готово 31 посто младих незапослено и велик дио њих напушта Хрватску, те када се у пет жупанија број становника смањује за чак два посто годишње“. За мировњаке је важан адут против већих давања за ХВ и чињеница да „не стоји аргумент о обвези издвајања два посто БДП-а за сваку чланицу НАТО-а, јер задана бројка није ни на који начин правно обвезујућа за било коју чланицу НАТО-а“.

„Да се ради о претјераној и политички мотивираној бројци, говори и чињеница да чак 13 чланица НАТО-а издваја мање новаца за обрану у односу на свој БДП него Хрватска, а међу њима су пуно богатије и развијеније земље“, упозорава ЦМС. И заиста, према доступним подацима, Немачка издваја 1,19 одсто, Данска и Холандија 1,17 одсто, Италија 1,11 одсто, Канада 0,99 одсто, Словенија 0,94 одсто, Шпанија 0,91 одсто и Белгија 0,85 одсто БДП-а. Стога у тврдњама (лобиста наклоњених наоружавању) да је „јасно да Вашингтон више неће трпјети такво паразитирање на њиховој војној моћи, какво се одомаћило у већини чланица НАТО-а“, ЦМС препознаје „поновно догађање милитаризације Хрватске, што може дугорочно постати опасно за грађане“. Отуда апелује на Пленковићеву владу да никако не додаје него нека додатно креше давања за војску и сведе их на највише један одсто БДП-а, па да расположива средства преусмери у Министарство знаности и образовања.

Слично је и у Словенији, коју су последњих година потресале корупционашке афере у војсци, те није чудо да је водитељка љубљанске ПОП ТВ уочи састанка министара Алијансе (6. децембра) аудиторијум забринуто подсетила да је СВ к’о риба на сувом, баш у чабру; укратко – Словенија НАТО-у нема шта да нуди. Све то уз евоцирање Трампове претње да ће разјурити НАТО ако чланице не плате за одбрану. Прилог је емитован уз драматичну најаву: „Можемо ли да се бранимо?“

 ПРОПАСТ ВОЈНОГ СИСТЕМА Одговор на то питање је пре неколико месеци наговестио врховни командант (председник државе) Борут Пахор, речима да Словеначка војска није заслужила прелазну оцену и да се већ трећу годину заредом налази на „најнижем нивоу способности за деловање“. То је разлог што новинари сад прозивају државни врх питањима „има ли шанси да СВ добије позитивну оцену бар за 2016. годину?“ и „је ли војска способна да брани Словенију?“. Војни аналитичар љубљанске телевизије на оба питања одговара кратко и јасно: „Не! Нити случајно!“

Хладном тушу ту није крај; упркос повишицама за лекаре, понестало је пара за сањано повећање буџета СВ, што значи да војници могу да забораве на достојније зараде, иако је надлежно министарство недавно продало део расходованог наоружања и опреме. Испоставило се да је профит од тог посла, тежак 6,5 милиона евра, завршио у државној каси уместо у џеповима ојађене војске. Да шарада буде потпуна, тим парама је купљено десетак лимузина за Церарову владу и високе државне чиновнике; између осталог и два „одлична БМВ-а 520д за министарку одбране“.

Колико је ситуација лоша, сведочи и податак да састав СВ није попуњен јер се из дана у дан осипа. Министарство врбује потенцијалне „војнике и војникиње“ чак и путем опскурних приватних портала који за СВ таргетирају јефтинију радну снагу под слоганом „Позив за одважне људе“. Да се све то у догледно време неће окренути набоље, потврђује најава словеначке владе да у наредне две године планира повећање буџета СВ за свега 35 милиона евра, укупно. За аналитичаре је то „лук и вода у поређењу са државама из суседства које се интензивније наоружавају“, при чему наводе податак да све словеначке комшије повећавају улагања у одбрану, од Италије која планира издвајања за војску у висини од 2 милијарде евра, преко Мађарске (1,1 милијарда евра) до Хрватске (0,6 милијарди евра). Према пројекцијама војних стручњака, само за две обећане средње батаљонске формације Словенија би морала да издвоји око 1,5 милијарди евра. То су недостижни снови с обзиром на то да је министарка одбране прошле седмице најавила раст буџета за 2017. годину, али само за 19 милиона евра, што је једва десетина горепоменуте своте.

ПОГУБНА АЛИЈАНСА „Па шта ћемо с војском?“, упитала је госта у студију, војног коментатора, новинарка словеначке телевизије. Децидиран одговор је изостао, али не и осврт на опаску министарке одбране да је „ове било више пуцачине него ранијих година, јер су се војници на терену оспособљавали преко седам дана!“. „Чак читаву седмицу!?“, цинично се обрецнуо извештач, после чега је уследило објашњење да је то тако јер је било толико муниције за вежбе гађања. Прилог под насловом „Пропао војни систем“ закључен је бригом „па шта да радимо с војском, кад је већ имамо?“, и резигнираним одговором да је „политика онеспособила СВ за одбрану земље и ратовање, па је сад корисна само за поплаве и несреће“. Истина је негде између – политичко вођство није искључиви кривац што СВ није способна да брани земљу већ је то закувао војни савез у који је држава ушла уочи прикључења Европској унији. Два месеца уочи уласка у ЕУ Словенија постаје део НАТО-а, а амерички генерали стижу у инспекцију и из корена мењају доктрину СВ. Што под утицајем америчких генерала (чијом је заслугом реорганизована СВ сведена на санитет и пешадију), што под диктатом НАТО шефова из седишта у Бриселу, Словенија је протеклих година отписала и (Алијанси блиским) режимима у Азији и Африци поклонила „старе“ југословенске тенкове, калашњикове и свакојаку војну опрему некадашње ЈНА.

Слично је прошла и Хрватска. „Глобус“ се у последњем броју вајка јер је ХВ срезана на нешто више од 14.500 људи, а „с обзиром на ријеткост обуке те потпуни изостанак великих вјежби на разини бригада (од којих су преостале само две), њена способност да брани Хрватску самостално – практично је непостојећа“. Помањкање новца је извргло руглу и програме модернизације, који су десетковани, док ревизија скромног броја тенкова (у плану је да их се сведе на 48, што се оцењује „апсолутно недовољним“ за одбрану) тече болно споро. Колико ХВ кубури с људством казује податак да и у ратном ваздухопловству „влада хронични мањак особља, од пилота до техничара“. Ситуација је толико лоша да су нетом пристигли борбено-извиђачки хеликоптери „Kiowa Warrior“, које је Хрватској дала Америка (укупно 16 „половњака“), смештени у ескадрилу школских хеликоптера. Проблеми око „Кајова“ се само нижу – Американци испрва нису могли да обезбеде инструкторе за обуку хрватске посаде, а онда се испоставило да ХВ нема довољно кадрова да би уопште формирала ескадрилу борбених хеликоптера.   hairy girls первый займ 0%‎срочный займ онлайн круглосуточнозайм через смс