NATO klopka za nove članice

Za „Pečat“ iz Ljubljane  Svetlana Vasović Mekina

Zašto ni slovenačka ni hrvatska vojska nisu u stanju da zaštite teritorije svojih država

Hrvatska vojska praktično više nije sposobna samostalno braniti državu! – tim naslovom zagrebački nedeljnik „Globus“ sažima „ZASTRAŠUJUĆI BILANS“ stanja u domaćoj vojsci. Rečju – „nema para“. Na isti dan je i u susednoj državi obelodanjeno da „vojska nema para“. U centralnom dnevniku ljubljanske televizije nisu, međutim, izveštavali o tegobama hrvatske vojske (HV), već su u tri reči – vojska nema para – saželi suštinu šestočasovne burne rasprave u slovenačkom parlamentu o katastrofalnom socijalno-materijalnom položaju pripadnika Slovenačke vojske (SV).

Slovenački vojnici našli su se u nezavidnoj situaciji ne samo zbog nestašice municije za (skupo) naoružanje koje je slovenački državni vrh, poput hrvatskog, morao da kupi „u skladu sa NATO standardom“ (Slovenija je članica te vojne alijanse od 2004. a Hrvatska od 2009. godine), nego i zbog manjka svega što je ključno za borbenu spremnost. I dok se u Hrvatskoj problematizuje „slaba modernizacija“ i nedostatak para kako za avione (koji bi odmenili MiG-ove), tako i za drugu haj-tek vojnu opremu, egzistencija pripadnika SV ugrožena je pre svega zbog mizernih plata, od koje su slovenački vojnici prinuđeni da kupuju najvažnije delove uniformi a pre svega obuću, dok njihove porodice žive na ivici siromaštva ili ispod nje, jedva sastavljajući kraj sa krajem, pa i to zahvaljujući paketima pomoći u hrani i odeći, kako od italijanskog Karitasa (humanitarna organizacija Katoličke crkve), tako i od domaćeg Crvenog krsta.

SIROMAŠNI, SIROMAŠNIJI… Poslednje nadgornjavanje predstavnika slovenačkih vlasti i poslanika opozicije otkrilo je da materijalna situacija slovenačkih vojnika ni u daljoj budućnosti nema šansi za boljitak, iako se ministarka odbrane pohvalila kupovinom nešto uniformi i nasušne opreme. I dok Sloveniju potresa štrajk lekara koji traže izuzeće iz platnih razreda i dodatnih 40 miliona evra za plate (inače najviše u državi), slovenački vojnici, koji prema zakonu ne smeju da „obustave rad“, sa gorčinom zaključuju da su „beli mantili“ najbogatiji deo javnih službi, dok je vojska najsiromašniji. Nije čudo da u SV odnedavno (valjda kako bi se smanjila bruka u javnosti, a sve ostalo „kod kuće“) deluje odeljenje „vojnog Karitasa“ koji je slovenačkim vojnicima i zaposlenima u ministarstvu odbrane skratio put do humanitarnih paketa. Ali ni to nije sve – parlamentarna rasprava je javnosti otkrila i da slovenački vojnici jedini u javnom sektoru nemaju ugovore o zaposlenju na neodređeno vreme, te da su posle navršenih 45 godina starosti – višak. Drugim rečima, prepušteni sami sebi, ulici, i na milostinju humanitarnih organizacija.

S druge strane slovenačke „južne“ granice, preslikana situacija: i hrvatske oružane snage godinama su na meti kresanja budžeta, pa tamošnja štampa piše da su u vreme prethodnog premijera Tihomira Oreškovića spale, zahvaljujući rezu od 50 miliona evra, na „najniži nivo: 1,17 odsto BDP-a“. Tako „veliki rez“, podseća „Globus“, delo je Zdravka Marića, tadašnjeg ministra finansija, koga je aktuelni hrvatski premijer Andrej Plenković zadržao na istoj poziciji u svojoj vladi; stoga se HV nije nadala izdašnijim finansijama ni ubuduće.

DVA ODSTO Ali posle izbora Donalda Trampa za predsednika SAD, ograničena davanja za vojsku postaju veći problem nego ikad. Da će se „zbog Trampa stvari u 2017. godini morati menjati“ (nauštrb zdravstva i prosvete, na primer, kultura je u obe države ionako zadnja rupa na svirali), brine kako Plenkovićevu, tako i vladu slovenačkog premijera Mira Cerara. Takva očekivanja nisu odapeta iz briselskog sedišta Alijanse, već proističu iz predizborne platforme novog američkog predsednika koji je kolektivnu zaštitu NATO-a obećao samo članicama koje ispunjavaju finansijske obaveze prema tom vojnom savezu, a to znači ulaganje od bar dva odsto BDP-a u sopstvenu vojsku. Taj zahtev unosi nemir među političare u Zagrebu i Ljubljani, jer je put obe države u NATO popločan obećanjima da zemlju (Hrvatsku, odnosno Sloveniju) „štiti NATO“, te otuda nije važno što „nemamo para za svoju vojsku“. Ljubljanski mediji, na čelu sa RTV Slovenija, pokušali su da amortizuju neizvesnost emitovanjem i reprizom izjave generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga da je od Trampa već dobio uveravanja da neće odustati od NATO-a, uprkos predizbornim izjavama da je to zastarela i prevaziđena organizacija.

A onda je usledio hladan tuš u vidu nove Stoltenbergove poruke iz koje proizlazi da Tramp neće odustati od „dva odsto“, posebno jer samo pet (od 28) članica NATO-a izdvaja tu svotu BDP-a za „zajedničku odbranu“. A to ni zvanični Zagreb niti službena Ljubljana, poput većine država EU koje je srozala ekonomska kriza – ne mogu da ispune. Zagrebački Centar za mirovne studije (CMS) izrazio je prošle sedmice zabrinutost zbog naprasne najave Plenkovićeve vlade da će ipak poraditi na povećanju vojnog budžeta. CMS upozorava da Hrvatska trenutno izdvaja „visokih 1,23 posto BDP-a za potrebe obrane, dok za istraživanje i razvoj izdvaja svega 0,79 posto BDP-a“. CMS ocenjuje da je „neprimjereno povećavati vojni proračun u trenutku kada ne postoje direktne prijetnje teritorijalnoj cjelovitosti, suverenitetu i neovisnosti zemlje, a 87 posto umirovljenika živi u riziku od siromaštva i u trenutku kada nam je gotovo 31 posto mladih nezaposleno i velik dio njih napušta Hrvatsku, te kada se u pet županija broj stanovnika smanjuje za čak dva posto godišnje“. Za mirovnjake je važan adut protiv većih davanja za HV i činjenica da „ne stoji argument o obvezi izdvajanja dva posto BDP-a za svaku članicu NATO-a, jer zadana brojka nije ni na koji način pravno obvezujuća za bilo koju članicu NATO-a“.

„Da se radi o pretjeranoj i politički motiviranoj brojci, govori i činjenica da čak 13 članica NATO-a izdvaja manje novaca za obranu u odnosu na svoj BDP nego Hrvatska, a među njima su puno bogatije i razvijenije zemlje“, upozorava CMS. I zaista, prema dostupnim podacima, Nemačka izdvaja 1,19 odsto, Danska i Holandija 1,17 odsto, Italija 1,11 odsto, Kanada 0,99 odsto, Slovenija 0,94 odsto, Španija 0,91 odsto i Belgija 0,85 odsto BDP-a. Stoga u tvrdnjama (lobista naklonjenih naoružavanju) da je „jasno da Vašington više neće trpjeti takvo parazitiranje na njihovoj vojnoj moći, kakvo se odomaćilo u većini članica NATO-a“, CMS prepoznaje „ponovno događanje militarizacije Hrvatske, što može dugoročno postati opasno za građane“. Otuda apeluje na Plenkovićevu vladu da nikako ne dodaje nego neka dodatno kreše davanja za vojsku i svede ih na najviše jedan odsto BDP-a, pa da raspoloživa sredstva preusmeri u Ministarstvo znanosti i obrazovanja.

Slično je i u Sloveniji, koju su poslednjih godina potresale korupcionaške afere u vojsci, te nije čudo da je voditeljka ljubljanske POP TV uoči sastanka ministara Alijanse (6. decembra) auditorijum zabrinuto podsetila da je SV k’o riba na suvom, baš u čabru; ukratko – Slovenija NATO-u nema šta da nudi. Sve to uz evociranje Trampove pretnje da će razjuriti NATO ako članice ne plate za odbranu. Prilog je emitovan uz dramatičnu najavu: „Možemo li da se branimo?“

 PROPAST VOJNOG SISTEMA Odgovor na to pitanje je pre nekoliko meseci nagovestio vrhovni komandant (predsednik države) Borut Pahor, rečima da Slovenačka vojska nije zaslužila prelaznu ocenu i da se već treću godinu zaredom nalazi na „najnižem nivou sposobnosti za delovanje“. To je razlog što novinari sad prozivaju državni vrh pitanjima „ima li šansi da SV dobije pozitivnu ocenu bar za 2016. godinu?“ i „je li vojska sposobna da brani Sloveniju?“. Vojni analitičar ljubljanske televizije na oba pitanja odgovara kratko i jasno: „Ne! Niti slučajno!“

Hladnom tušu tu nije kraj; uprkos povišicama za lekare, ponestalo je para za sanjano povećanje budžeta SV, što znači da vojnici mogu da zaborave na dostojnije zarade, iako je nadležno ministarstvo nedavno prodalo deo rashodovanog naoružanja i opreme. Ispostavilo se da je profit od tog posla, težak 6,5 miliona evra, završio u državnoj kasi umesto u džepovima ojađene vojske. Da šarada bude potpuna, tim parama je kupljeno desetak limuzina za Cerarovu vladu i visoke državne činovnike; između ostalog i dva „odlična BMV-a 520d za ministarku odbrane“.

Koliko je situacija loša, svedoči i podatak da sastav SV nije popunjen jer se iz dana u dan osipa. Ministarstvo vrbuje potencijalne „vojnike i vojnikinje“ čak i putem opskurnih privatnih portala koji za SV targetiraju jeftiniju radnu snagu pod sloganom „Poziv za odvažne ljude“. Da se sve to u dogledno vreme neće okrenuti nabolje, potvrđuje najava slovenačke vlade da u naredne dve godine planira povećanje budžeta SV za svega 35 miliona evra, ukupno. Za analitičare je to „luk i voda u poređenju sa državama iz susedstva koje se intenzivnije naoružavaju“, pri čemu navode podatak da sve slovenačke komšije povećavaju ulaganja u odbranu, od Italije koja planira izdvajanja za vojsku u visini od 2 milijarde evra, preko Mađarske (1,1 milijarda evra) do Hrvatske (0,6 milijardi evra). Prema projekcijama vojnih stručnjaka, samo za dve obećane srednje bataljonske formacije Slovenija bi morala da izdvoji oko 1,5 milijardi evra. To su nedostižni snovi s obzirom na to da je ministarka odbrane prošle sedmice najavila rast budžeta za 2017. godinu, ali samo za 19 miliona evra, što je jedva desetina gorepomenute svote.

POGUBNA ALIJANSA „Pa šta ćemo s vojskom?“, upitala je gosta u studiju, vojnog komentatora, novinarka slovenačke televizije. Decidiran odgovor je izostao, ali ne i osvrt na opasku ministarke odbrane da je „ove bilo više pucačine nego ranijih godina, jer su se vojnici na terenu osposobljavali preko sedam dana!“. „Čak čitavu sedmicu!?“, cinično se obrecnuo izveštač, posle čega je usledilo objašnjenje da je to tako jer je bilo toliko municije za vežbe gađanja. Prilog pod naslovom „Propao vojni sistem“ zaključen je brigom „pa šta da radimo s vojskom, kad je već imamo?“, i rezigniranim odgovorom da je „politika onesposobila SV za odbranu zemlje i ratovanje, pa je sad korisna samo za poplave i nesreće“. Istina je negde između – političko vođstvo nije isključivi krivac što SV nije sposobna da brani zemlju već je to zakuvao vojni savez u koji je država ušla uoči priključenja Evropskoj uniji. Dva meseca uoči ulaska u EU Slovenija postaje deo NATO-a, a američki generali stižu u inspekciju i iz korena menjaju doktrinu SV. Što pod uticajem američkih generala (čijom je zaslugom reorganizovana SV svedena na sanitet i pešadiju), što pod diktatom NATO šefova iz sedišta u Briselu, Slovenija je proteklih godina otpisala i (Alijansi bliskim) režimima u Aziji i Africi poklonila „stare“ jugoslovenske tenkove, kalašnjikove i svakojaku vojnu opremu nekadašnje JNA.

Slično je prošla i Hrvatska. „Globus“ se u poslednjem broju vajka jer je HV srezana na nešto više od 14.500 ljudi, a „s obzirom na rijetkost obuke te potpuni izostanak velikih vježbi na razini brigada (od kojih su preostale samo dve), njena sposobnost da brani Hrvatsku samostalno – praktično je nepostojeća“. Pomanjkanje novca je izvrglo ruglu i programe modernizacije, koji su desetkovani, dok revizija skromnog broja tenkova (u planu je da ih se svede na 48, što se ocenjuje „apsolutno nedovoljnim“ za odbranu) teče bolno sporo. Koliko HV kuburi s ljudstvom kazuje podatak da i u ratnom vazduhoplovstvu „vlada hronični manjak osoblja, od pilota do tehničara“. Situacija je toliko loša da su netom pristigli borbeno-izviđački helikopteri „Kiowa Warrior“, koje je Hrvatskoj dala Amerika (ukupno 16 „polovnjaka“), smešteni u eskadrilu školskih helikoptera. Problemi oko „Kajova“ se samo nižu – Amerikanci isprva nisu mogli da obezbede instruktore za obuku hrvatske posade, a onda se ispostavilo da HV nema dovoljno kadrova da bi uopšte formirala eskadrilu borbenih helikoptera.   hairy girls pervый zaйm 0%‎sročnый zaйm onlaйn kruglosutočnozaйm čerez sms