Pečat nedelje

CIA ZA MUČENJE KORISTI I ELEKTRIČNE STOLICE

Razgovori s dvojicom bivših zatočenika, koje je CIA više od deset godina držala u tajnom zatvoru i mučila, ukazuju da su im, pored ostalog, pretili i improvizovanom električnom stolicom. Zatočenici Rudha el Nadžar (51) i Lotfi el Arabi el Gerisi (52) opisali su aktivistima „Hjuman rajts voča“ metalnu spravu koja je imala žice sa štipaljkama predviđene za prste i šlem povezan za žice. „Video sam električnu kutiju, stolicu. Rekli su ’ovde ćemo te mučiti’“, izjavio je El Gerisi i dodao da je bio primoran da sedne na stolicu, ali da nisu pustili struju. Oba svedoka su Tunišani i oslobođeni su i vraćeni u svoju zemlju prošle godine. Nisu optuženi za bilo kakav zločin, a vlada SAD ih nije obeštetila bilo za mučenje, bilo za zatočeništvo bez optužbe koje je trajalo 13 godina. Opisano zlostavljanje odigralo se u objektu „Salt Pit“, nekadašnjoj fabrici cigli pretvorenoj u logor, nedaleko od Kabula, u Avganistanu. Obojica su uhapšena u Pakistanu, u razmaku od šest meseci. El Nadžar je navodno bio telohranitelj Osame bin Ladena, što je on negirao i za šta nikada nisu izneti nikakvi dokazi. El Gerisi je rekao da su ga isleditelji optuživali da je član Al Kaide ili da ima veze s terorizmom, što je on negirao.

KOLUMBIJCI ODBACILI MIROVNI SPORAZUM

U dramatičnom zaokretu Kolumbijci su tesnom većinom odbacili istorijski mirovni sporazum koji su vlasti postigle s pobunjeničkom grupom FARK. Na iznenadnom referendumu održanom u nedelju 50,24 odsto Kolumbijaca bilo je protiv mira s marksističkim ustanicima iz FARK-a. Sporazum su prošle nedelje postigli predsednik Kolumbije Huan Manuel Santos i lider FARK-a Rodrigo Londono posle četiri godine pregovaranja. Da bi isti stupio na snagu, neophodno je bilo da dobije podršku javnosti putem referenduma. Neočekivano „ne“ izrečeno većinom od samo pedesetak hiljada glasova u odnosu na 13 miliona glasača, stavilo je tačku na mogućnost da se posle 52 godine građanskog rata postigne pravedan mir, pošto pobunjenici FARK-a, koji su pristali da polože oružje, sada odbijaju nastavak pregovora. Negativan rezultat referenduma je iznenadio jer su prethodne ankete ukazivale da će građani definitivno reći „da“ okončanju rata. Kolumbijske vlasti procenjuju da je u sukobu život izgubilo oko 260.000 ljudi, dok ih je oko 45.000 nestalo, a skoro sedam miliona raseljeno.

VEĆINA TERORISTA U EVROPU STIGLA S IZBEGLICAMA

Većina terorista Islamske države koji su direktno umešani u napade u Parizu i Briselu koristili su tzv. balkansku rutu prerušeni u izbeglice kako bi se dokopali Evrope, saopštio je šef mađarske obaveštajne službe Žolt Bodnar. Analiza presretnutih telefonskih razgovora ukazala je da je sedam od devet napadača umešanih u terorističke napade u Parizu u novembru 2015. u EU ušla prošle godine preko Mađarske. Sedmorica su bili deo veće, četrnaestočlane terorističke ćelije koja je ovu zemlju iskoristila kao odskočnu dasku za svoje krvave akcije u Evropi. Mađarska obaveštajna služba je ustanovila da je Salah Abdeslam, jedan od organizatora napada na Brisel i Pariz, četiri puta boravio u njihovoj državi u periodu od avgusta do oktobra 2015. kako bi pomogao najmanje devetorici terorista povezanih s napadima u Parizu i Briselu da uđu u Evropu.

Čije su gusle?

Negiranje Ministarstva kulture i informisanja Srbije da su tačne tvrdnje pojedinih medija kako su Albanci zatražili upisivanje pevanja uz gusle na listu Uneska kao svoje kulturno nasleđe umesto da stavi tačku na celu priču, otvorilo je polemiku na temu zašto to još uvek nije učinila Srbija. Tim povodom javnosti se pismom obratio i predsednik Saveza guslara Srbije Slobodan Drašković apelujući na naše institucije da „je guslarsko pevanje, uz elemente već upisane na listu Uneska – slavu i kolo – zasigurno jedan od najreprezentativnijih elemenata na nacionalnoj listi NKN“, te da ne bi trebalo da „neka druga država iz okruženja nominuje (i upiše) ovaj element pre nas, bez obzira na (teorijsku) mogućnost da i mi to naknadno učinimo“. Drašković je naveo da je bio duboko razočaran zbog informacije koju je nedavno dobio iz Centra za nematerijalno kulturno nasleđe da Nacionalni komitet ima u vidu neki drugi element.
No ono što se nije našlo u ovom pismu, a što je srpskoj javnosti verovatno malo poznato, jeste činjenica da se na Harvardu nalazi 13.000 guslarskih izvođenja narodnih pesama. Tu informaciju izneo je u knjizi „Noga filologa“ hrvatski klasični filolog Neven Jovanović. Naime, kako bi zapadnoj civilizaciji približio Homera, profesor sa Harvarda Milman Peri je, uz pomoć sredstava nekoliko američkih naučnih ustanova, 1934. snimao guslare a područja Hercegovine i Raške oblasti.
Do tada, usmena književnost, pa i Homerovi epovi, proučavali su se isključivo u pisanoj formi. Peri je omogućio svom nastavljaču Albertu Lordu da na osnovu snimljenog materijala napravi komparaciju između velikog Homera i malih guslara iz Gackog i Novog Pazara.
Nije li činjenica da put upoznavanja duha Homerovog dela ide preko gatačkih gusala dovoljan razlog da se gusle kandiduju i nađu na listi Uneska. Da se ne bi desilo, na šta Drašković upozorava, da ih „neka druga država iz okruženja nominuje“.

Završena manifestacija „Radost Evrope“

Gala koncertom „Svečani susret dece Evrope“ zvanično je završen 47. Međunarodni festival „Radost Evrope“. Mališani iz 19 zemalja, kroz igru i ples, prikazali su bogat scenski nastup predstavljajući svoja kulturna nasleđa na tradicionalan i moderan način.
Na ovogodišnjoj četvorodnevnoj manifestaciji učestvovalo je preko 800 dece, koja su za vreme trajanja festivala uživala u brojnim predstavama, koncertima i sportsko-rekreativnim aktivnostima. Tema ovogodišnjeg susreta bila je jubilej 160 godina od rođenja Nikole Tesle, a ideja je bila da se kod najmlađih, kroz različite programe i aktivnosti, populariše delo čuvenog naučnika i izuzetan doprinos koji je dao svetu nauke.
„Radost Evrope“ je najveća i najstarija međunarodna manifestacija dečjeg stvaralaštva, a nastala je povodom Svetskog dana deteta. Osnivač i pokrovitelj manifestacije je Gradska uprava grada Beograda, a izvršni producent Dečji kulturni centar Beograd. Kompanija NIS je tradicionalno već osam godina prijatelj ove manifestacije. Pod sloganom „Budućnost na delu“, kompanija na ovaj način promoviše razvoj kulturnih vrednosti sa strateškim fokusom afirmacije dece i mladih.