Pečat nedelje

Šta će biti s „Politikom“?

Ministar kulture i informisanja u Vladi Srbije Vladan Vukosavljević najavio je da će do kraja godine konačno biti utvrđena vlasnička struktura dva najuglednija srpska dnevna lista, „Politike“ i „Večernjih novosti“. Ministarstvo će, rekao je Vukosavljević, u saradnji s drugim državnim organima – jer je situacija takva, zamršena – u narednih nekoliko meseci pokušati da utvrdi činjenično stanje: „Sada je zaista teško dati precizan uvid, jer su neki procesi bili skroviti. Zato je i prošlo nekoliko godina a da ovi slučajevi nisu do kraja ispitani. Ali ne možemo da istupamo sa načelnim pretpostavkama pre nego što utvrdimo jasne činjenice. Tek tada možemo napraviti koncepciju i ponuditi rešenje.“
„Politikin“ problem čini se naročito zamršenim, nakon što je „Sputnik“ otkrio da je firma registrovana u Rusiji a povezivana s biznismenom Miroslavom Bogićevićem, „Ist medija grup“, koja je uoči promene vlasti 2012. godine na volšeban način postala vlasnik 50 odsto akcija „Politike“, 23. maja ove godine po nalogu Federalne poreske službe iz Moskve izbrisana iz jedinstvenog državnog spiska poreskih lica Ruske Federacije, a ne zna se da li je pre toga svoje akcije (pre)prodala ili je pak suvlasnik najstarijeg dnevnog lista na Balkanu ostala firma koja praktično više ne postoji.

[restrictedarea]

Kosovo 1244

Ministar unutrašnjih poslova takozvane Republike Kosovo Skender Hiseni ljutito je napustio ministarsku konferenciju Praškog procesa ove nedelje održane u Bratislavi, prestonici Slovačke, zato što su domaćini odbili da ga predstave onako kako je on to poželeo, dakle sa zvezdicom i fusnotom, već su to učinili u skladu s Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
„Ministar Hiseni demonstrativno je napustio konferenciju u Bratislavi“, navodi se u saopštenju njegovog ministarstva, u kome se precizira da je „neprihvatljivo“ što je uz njegovo ime stavljen potpis Kosovo/UNSCR 1244/1999 umesto da, u skladu s Briselskim sporazumom, uz to bude dodata i napomena o savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde u Hagu, kao što inače stoji u Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju koji je Evropska unija zaključila s Kosovom sa zvezdicom i spomenutom fusnotom. Hiseni je dodao i da će se Praškom procesu saradnje u procesu migracija, u kome trenutno učestvuje 50 zemalja EU, Istočnog partnerstva, Zapadnog Balkana i Centralne Azije, te Rusija i Turska, Kosovo vratiti čim budu „sprovedene neophodne izmene“ u načinu njegovog predstavljanja.
Slovačka je, kao što je poznato, uz Grčku, Kipar, Rumuniju i Španiju, jedna od pet država Evropske unije koje Kosovo ne priznaju kao nezavisnu državu.

Kapetan pred sudom

U Splitu je konačno otpočelo suđenje Draganu Vasiljkoviću, kapetanu Draganu, komandantu knindži tokom rata u nekadašnjoj Republici Srpskoj Krajini.
„Apsolutno ne“, odgovorio je Vasiljković na pitanje suda da li se oseća krivim u vezi s optužnicom koja ga tereti za ratne zločine nad hrvatskim vojnicima i civilima. „Nisam zločinac. Jedini zločin je napravljen prema meni. Jedanaest godina sam u zatvoru bez presude, ijednog valjanog dokaza. Istraga je bila za anale, a optužnica je podignuta nakon deset godina.“
Vasiljkovića je, podsećanja radi, posle više od 9 godina provedenih u ekstradicionom pritvoru 8. jula prošle godine Australija, čiji je državljanin, izručila Hrvatskoj, uprkos zvaničnim molbama srpskih vlasti da to ne čini zbog straha da suđenje kapetanu Draganu u Hrvatskoj neće biti pravično.
„Ovo je politički motivisan postupak“, ocena je i Vasiljkovićeve pravne zastupnice Slađane Čanković. „Optužnica je podignuta tek 8. januara 2016. godine, 15 godina nakon događaja (koji se Draganu Vasiljkoviću stavljaju na teret). Dotad niko ne spominje Vasiljkovića kao počinioca ratnih zločina. Istraga za oružanu pobunu je obustavljena, a ni Haški tribunal nije našao ništa sporno.“

NIS isplaćuje dividendu akcionarima iz dobiti za 2015. godinu

Kompanija NIS akcionarima isplaćuje dividendu iz dobiti za 2015. godinu 19. septembra. Ukupan iznos za isplatu dividende iznosi 4,026 milijardi dinara, što je 25 odsto neto dobiti iz prethodne godine. U skladu sa odlukom Skupštine akcionara NIS-a, pravo na dividendu imaju svi akcionari koji su bili upisani u Centralnom registru, depou i kliringu hartija od vrednosti kao vlasnici akcija na Dan akcionara VIII redovne Skupštine akcionara, odnosno 18. juna 2016. godine. Građanima Srbije koji poseduju akcije NIS-a biće isplaćeno 20,99 dinara po akciji, što je iznos koji se dobije kada se od bruto vrednosti dividende po akciji odbije porez od 15 odsto koji je NIS dužan da obračuna i uplati pri isplati dividendi. Isplata manjinskim akcionarima obavlja se preko Centralnog registra hartija od vrednosti i to na račune koje koriste za trgovanje akcijama ili na račune koje su dali prilikom prijavljivanja za besplatne akcije.
NIS je 18. juna 2016. godine imao ukupno 2.157.792 akcionara, a većinski akcionar je ruska kompanija „Gazprom njeft“ koja poseduje 56,15 odsto akcija Društva. Republika Srbija poseduje 29,87 odsto akcija, dok je u posedu ostalih manjinskih akcionara 13,98 odsto akcija. Republika Srbija je na Dan akcionara posedovala 48.712.074 akcije, pa će na ime dividende iz dobiti za prošlu godinu u budžet biti uplaćeno 1.202.701.107 dinara.

[/restrictedarea]