Печат недеље

Шта ће бити с „Политиком“?

Министар културе и информисања у Влади Србије Владан Вукосављевић најавио је да ће до краја године коначно бити утврђена власничка структура два најугледнија српска дневна листа, „Политике“ и „Вечерњих новости“. Министарство ће, рекао је Вукосављевић, у сарадњи с другим државним органима – јер је ситуација таква, замршена – у наредних неколико месеци покушати да утврди чињенично стање: „Сада је заиста тешко дати прецизан увид, јер су неки процеси били скровити. Зато је и прошло неколико година а да ови случајеви нису до краја испитани. Али не можемо да иступамо са начелним претпоставкама пре него што утврдимо јасне чињенице. Тек тада можемо направити концепцију и понудити решење.“
„Политикин“ проблем чини се нарочито замршеним, након што је „Спутник“ открио да је фирма регистрована у Русији а повезивана с бизнисменом Мирославом Богићевићем, „Ист медија груп“, која је уочи промене власти 2012. године на волшебан начин постала власник 50 одсто акција „Политике“, 23. маја ове године по налогу Федералне пореске службе из Москве избрисана из јединственог државног списка пореских лица Руске Федерације, а не зна се да ли је пре тога своје акције (пре)продала или је пак сувласник најстаријег дневног листа на Балкану остала фирма која практично више не постоји.

[restrictedarea]

Косово 1244

Министар унутрашњих послова такозване Републике Косово Скендер Хисени љутито је напустио министарску конференцију Прашког процеса ове недеље одржанe у Братислави, престоници Словачке, зато што су домаћини одбили да га представе онако како је он то пожелео, дакле са звездицом и фуснотом, већ су то учинили у складу с Резолуцијом 1244 Савета безбедности Уједињених нација.
„Министар Хисени демонстративно је напустио конференцију у Братислави“, наводи се у саопштењу његовог министарства, у коме се прецизира да је „неприхватљиво“ што је уз његово име стављен потпис Косово/УНСЦР 1244/1999 уместо да, у складу с Бриселским споразумом, уз то буде додата и напомена о саветодавном мишљењу Међународног суда правде у Хагу, као што иначе стоји у Споразуму о стабилизацији и придруживању који је Европска унија закључила с Косовом са звездицом и споменутом фуснотом. Хисени је додао и да ће се Прашком процесу сарадње у процесу миграција, у коме тренутно учествује 50 земаља ЕУ, Источног партнерства, Западног Балкана и Централне Азије, те Русија и Турска, Косово вратити чим буду „спроведене неопходне измене“ у начину његовог представљања.
Словачка је, као што је познато, уз Грчку, Кипар, Румунију и Шпанију, једна од пет држава Европске уније које Косово не признају као независну државу.

Капетан пред судом

У Сплиту је коначно отпочело суђење Драгану Васиљковићу, капетану Драгану, команданту книнџи током рата у некадашњој Републици Српској Крајини.
„Апсолутно не“, одговорио је Васиљковић на питање суда да ли се осећа кривим у вези с оптужницом која га терети за ратне злочине над хрватским војницима и цивилима. „Нисам злочинац. Једини злочин је направљен према мени. Једанаест година сам у затвору без пресуде, иједног ваљаног доказа. Истрага је била за анале, а оптужница је подигнута након десет година.“
Васиљковића је, подсећања ради, после више од 9 година проведених у екстрадиционом притвору 8. јула прошле године Аустралија, чији је држављанин, изручила Хрватској, упркос званичним молбама српских власти да то не чини због страха да суђење капетану Драгану у Хрватској неће бити правично.
„Ово је политички мотивисан поступак“, оцена је и Васиљковићеве правне заступнице Слађане Чанковић. „Оптужница је подигнута тек 8. јануара 2016. године, 15 година након догађаја (који се Драгану Васиљковићу стављају на терет). Дотад нико не спомиње Васиљковића као починиоца ратних злочина. Истрага за оружану побуну је обустављена, а ни Хашки трибунал није нашао ништа спорно.“

НИС исплаћује дивиденду акционарима из добити за 2015. годину

Компанија НИС акционарима исплаћује дивиденду из добити за 2015. годину 19. септембра. Укупан износ за исплату дивиденде износи 4,026 милијарди динара, што је 25 одсто нето добити из претходне године. У складу са одлуком Скупштине акционара НИС-а, право на дивиденду имају сви акционари који су били уписани у Централном регистру, депоу и клирингу хартија од вредности као власници акција на Дан акционара VIII редовне Скупштине акционара, односно 18. јуна 2016. године. Грађанима Србије који поседују акције НИС-а биће исплаћено 20,99 динара по акцији, што је износ који се добије када се од бруто вредности дивиденде по акцији одбије порез од 15 одсто који је НИС дужан да обрачуна и уплати при исплати дивиденди. Исплата мањинским акционарима обавља се преко Централног регистра хартија од вредности и то на рачуне које користе за трговање акцијама или на рачуне које су дали приликом пријављивања за бесплатне акције.
НИС је 18. јуна 2016. године имао укупно 2.157.792 акционара, а већински акционар је руска компанија „Газпром њефт“ која поседује 56,15 одсто акција Друштва. Република Србија поседује 29,87 одсто акција, док је у поседу осталих мањинских акционара 13,98 одсто акција. Република Србија је на Дан акционара поседовала 48.712.074 акције, па ће на име дивиденде из добити за прошлу годину у буџет бити уплаћено 1.202.701.107 динара.

[/restrictedarea]