Pečat nedelje

Tači i Mustafa kod pape

Hašim Tači i Isa Mustafa, predsednik i premijer onoga što nazivaju Republika Kosovo, sreli su se ove nedelje u Vatikanu s poglavarom Rimokatoličke crkve, papom Franciskom.
Tači i Mustafa u Vatikan su otputovali kako bi svojim prisustvom, valjda, uveličali ceremoniju proglašenja majke Tereze, inače Albanke poreklom, za sveticu Rimokatoličke crkve.
S papom Franciskom sastao sam se privatno, obznanio je posle toga na svojoj Fejsbuk stranici Hašim Tači, napominjući da su porazgovarali o miru na Kosovu i u svetu, pri čemu je papa obavestio Tačija, kaže Tači, da planira da poseti Kosovo i „prizna realnost na Balkanu“. S papom se susreo i premijer Mustafa, koji je imao priliku da se rukuje i s kardinalom Pjetrom Parolinom, državnim sekretarom Svete stolice, koji je, navodi se u Mustafinom saopštenju, Kosovu poželeo sreću u daljem razvoju.
Interesantno, ovi susreti kosovskih zvaničnika s poglavarima katoličke crkve ni rečju nisu spomenuti ni na jednom od zvaničnih sajtova i medijskih servisa Rimokatoličke crkve, dok fotografije koje su objavili Tači i Mustafa, dokumentujući da je susreta zaista bilo, ostavljaju nedoumicu oko toga da li su isti bili išta više od prigodne prilike za fotografisanje i razmenu nekoliko reči u prolazu.
Kao što je poznato, Vatikan nije priznao nezavisnost Kosova, a dosad nije bilo ni najava da bi poglavar Rimokatoličke crkve mogao da poseti našu južnu pokrajinu. Ukoliko bi se to dogodilo bez odobrenja srpskih državnih i crkvenih vlasti, ovaj gest svakako ne bi bio protumačen kao prijateljski. Sve ovo, naravno, pod uslovom da se Tačiju uopšte može verovati, za šta inače nema naročito ubedljivih dokaza…

Predizborne mućke u DS-u

Revolucionarni potez u srpskoj politici – neposredni stranački izbori za predsednika Demokratske stranke, zakazani za 25. septembar – počeo je da iskazuje potencijal da se pretvori u novu bruku.
„Blic“, naime, pozivajući se na neimenovani izvor iz DS-a, navodi da su „zabeležene razne nepravilnosti sa spiskovima članova stranke, što može da ukaže na pokušaje zloupotreba budući da će prvi put u DS biti organizovani neposredni izbori na kojima pravo glasa imaju svi članovi. ’U Vlasotincu ceo SDS (Socijaldemokratska stranka Borisa Tadića) ima pravo glasa na izborima, čak i članovi porodice predsednika opštinskog odbora SDS. Tamo sada ima više članova nego glasova koje smo kao stranka dobili na izborima u aprilu’, kaže naš sagovornik i dodaje da ima ljudi kojima je neko platio članarinu u ovom gradu, pa su isti ti ljudi potpisali predsedniku opštinskog odbora DS da je nisu platili i da nemaju veze s tim. Isti izvor kaže da su članovi SDS u Senti, Žablju, Subotici i Leskovcu uplatili članarinu u DS samo zbog glasanja. ’To znači da je za te ljude neko u centrali stranke uplatio članarinu i uneo ih u spisak’, navodi naš sagovornik“, piše „Blic“.
Nije jasno ko je osumnjičen za ovo (zasad samo navodno) nameštanje biračkog spiska u DS-u. Kandidaturu za predsednika ove partije najavili su njen aktuelni lider Bojan Pajtić, te Dragan Šutanovac, Zoran Lutovac i Srboljub Antić.

Carigradski patrijarh u Jasenovcu

Patrijarh vaseljenski Vartolomej stiže u Zagreb u petak, 9. septembra, gde će otvoriti Naučnu konferenciju „Novomučenici: perspektiva II“, koja će se održati u Srpskoj pravoslavnoj gimnaziji „Katarina Kantakuzina Branković“.
U saopštenju SPC navodi se da će uz poglavare dve crkve, Vartolomeja i srpskog patrijarha Irineja, na konferenciji učestvovati eminenti stručnjaci za pitanje Holokausta, među ostalim i direktor Centra „Simon Vizental“ u Jerusalimu Efraim Zurof, te Ruta Vaganaite iz Litvanije, autor bestselera „Naši ljudi“, protojerej Aleksandar Zin iz Rusije, istoričari, sociolozi, teolozi i drugi eksperti za Holokaust iz Poljske, Rusije, Republike Srpske, Rumunije, Hrvatske, Izraela i Srbije.
Posle konferencije planirano je da patrijarh Vartolomej poseti područje na kome je bio logor smrti Jasenovac. Povodom obeležavanja 75 godina od stradanja svetih mučenika jasenovačkih, u subotu, 10. septembra, patrijarh vaseljenski i carigradski Vartolomej i patrijarh srpski Irinej služiće svetu arhijerejsku liturgiju u Hramu rođenja Svetog Jovana Krstitelja u Jasenovcu.

Nedelja porodičnog jedinstva

Po blagoslovu patrijarha srpskog Irineja, a u organizaciji „Porodičnog sabora“, koji okuplja nekoliko srpskih i jedno rusko udruženje, od 10. do 16. septembra u Beogradu će se održati „Nedelja porodičnog jedinstva“.
Manifestacija će početi u subotu 10. septembra ispred Hrama Svetog Save u 12 časova, gde će biti priređen kulturno-umetnički program KUD-ova i dramskih sekcija iz raznih krajeva Srbije, te pokazne vežbe pravoslavnih klubova borilačkih veština, s blagoslovom oca Voje Bilbije. Takođe, svakodnevno u sali opštine Vračar u 19 časova biće organizovana predavanja eminentnih stručnjaka iz oblasti porodične psihologije i porodičnog prava.
U petak, 16. septembra, u 16 časova krenuće svečana litija s blagoslovom patrijarha Irineja od Hrama Svetog Save do Saborne crkve, sa čitanjem molebana kod spomenika Svetom caru Nikolaju II Romanovu.
U toku manifestacije zainteresovani će moći da potpišu peticiju za zabranu homoseksualne propagande maloletnicima.

Kupovina pred prodaju

Teško shvatljiva odluka države Srbije da se liši vlasništva nad Komercijalnom bankom postaje sve teže shvatljiva.
Kako javlja Tanjug, pre najavljene prodaje Komercijalna banka planira kupovinu neke od najvećih stranih banaka u Srbiji, ili, kao alternativu, najveći deo portfelja tih banaka, kako bi ovakvim potezom povećala svoje tržišno učešće i zahvaljujući tome bila prodata za više novca.
O kupovini drugih banaka kao jednom od načina da se „ojača“ Komercijalna banka pred prodaju bilo je reči i prilikom nedavne posete delegacije Evropske banke za obnovu i razvoj (EBRD) Beogradu, navodi agencija, citirajući predsednika EBRD-a Sume Čakrabartija da je „privatizacija Komercijalne banke za EBRD veoma važna“, jer, „ako prođe dobro“, „to će biti pozitivan signal o Srbiji“ koji će „pokazati investitorima da je Srbija ozbiljna zemlja“.
Zašto bi prodaja visoko kapitalizovane i stabilne banke, domaćeg rekordera po prikupljenoj štednji građana, predstavljala „pozitivan signal o Srbiji“ Čakrabarti nije objasnio – a i kako bi? – a dodatni razlog za sumnju u dobronamernost njegove ocene/preporuke nalazi se u činjenici da se direktor EBRD-a ne može smatrati objektivnim analitičarem pošto za prodaju Komercijalne banke ima veoma konkretan interes: EBRD će na prodaji, naime, zaraditi dobro, budući da je drugi najveći akcionar Komercijalne banke (iza Republike Srbije) s udelom od 24,43 odsto.
A tu su, da posumnjamo još i više, i reči 7. predsednika SAD Endrua Džeksona, koji je tridesetih godina 19. veka ukinuo Drugu banku SAD zbog toga što je udeo stranog kapitala u njoj bio previsok – 30 odsto. Obrazlažući svoju odluku, rekao je da bi se domaći novac u stranim bankama, u slučaju rata sa zemljom iz koje banka dolazi, mogao pokazati opasnijim oružjem od pomorske i vojne moći neprijatelja. „Ako moramo da imamo banke, neka budu čisto američke“, rekao je tada Džekson, koga u Srbiji nema ko da čuje…

Dugin: Otadžbina je u opasnosti

„Sve bi moglo da počne i u Siriji, i na Krimu, i u Donbasu, ili još negde. Neprijatelj vreba, i mi moramo biti spremni da odbijemo svaki njegov napad. Ako budemo spremni 100 odsto, verovatno ćemo moći da izbegnemo i sam napad“, upozorava Aleksandar Dugin u autorskoj emisiji „Direktiva Dugina“, poentirajući „Jenkiji su možda neuračunljivi, ali nisu samoubice“.
Razmatrajući izbore za Državnu Dumu Dugin ističe da oni praktično nemaju nikakvog ozbiljnijeg značaja.
„Odmah se može reći da će na njima pobediti Putin, da je već pobedio. To je super. Idemo dalje. Pa, u čemu je onda pravi smisao političkog dnevnog reda u novoj sezoni? U tome što Rusija treba ubrzano da se priprema za rat. U svakom smislu – za hladni, kulturni, informativni i, avaj, za vrući.“
Objašnjava da su upravo s tim povezane sve pokrenute reforme i kadrovske rokade poslednjih meseci.
„Rusija po ko zna koji put počinje da se usredsređuje i da se stara o svoja dva najpouzdanija i najvernija saveznika – Armiji i Ratnoj floti. Sve za odbranu. Otadžbina je u opasnosti.“