Шекспир уз рок музику

Глоб театар у Народном позоришту у Београду

Пише Рашко В. Јовановић

Рану Шекспирову комедију Два витеза из Вероне британски редитељ Ник Бегнал прочитао је пребацујући време дешавања радње у шездесете године прошлога века, што му је омогућило да комад прикаже уз музицирање рок састава

Ако изузмемо фестивале (БИТЕФ, Међународни фестивал „Славија“ и др.) и наступе неколико руских позоришта почетком ове сезоне, ретко смо у прилици да гледамо иностране представе у нашем главном граду. Зато је гостовање чувеног лондонског Глоб театра на Великој сцени Народног позоришта у Београду, које је приказало рани Шекспиров комад Два витеза из Вероне, дочекано са великим занимањем бројних гледалаца. У овој комедији славни драмски писац велича пријатељство над себичном љубавном страшћу, као што је то чинио и у сонетима о „црној дами“. Главну ликови су два пријатеља – Валентин и Протеј. „Он јури за чашћу, а ја за љубављу“, рећи ће о свом пријатељу Протеј, вођен тежњом да оствари љубав са Силвијом, ћерком миланског војводе, иако је знао да она воли Валентина, као и овај њу, и упркос томе што се у Верони, пре поласка у Милано, заклео девојци Јулији на верност, оставивши јој прстен у залогу и обећање да ће се њоме оженити кад се врати. Наивни Валентин повериће Протеју да је све спремно за бег са Силвијом, коју отац жели силом да уда за богатога Турија. Протеј, да би се домогао Силвије, саопштава ову тајну Војводи и он због тога Валентина избацује са двора. Прогнани Валентин потом постаје вођа хајдучке дружине, у чије ће руке пасти Силвија бежећи са двора, а исто ће се десити и Војводи, Протеју и Турију, који су пошли у потеру за њом. Уместо да се освети неверном пријатељу Протеју, Валентин ће му све опростити. На крају Силвија ће се удати за вољеног Валентина, а Јулија ће опростити Протеју и постаће његова жена.

[restrictedarea]

Упркос невешто написаном завршетку, комедија Два витеза из Вероне занимљиво је сценско штиво, које је редитељ Ник Бегнал прочитао пребацујући време дешавања радње у шездесете године прошлога века, што му је омогућило да комад прикаже уз музицирање рок састава. Иако ова представе није мјузикл, музика у приличној мери доприноси сценском изразу у смислу стварања угођаја „позоришта у позоришту“, а то је у складу са театарском праксом елизабетанске епохе, која је подразумевала прожимање сценских акција и гледалишта.

Читава представа била је извођачки солидна, а на то смо навикли гледајући британске театре. Међутим, морамо рећи да ово виђење Шекспирове драме није донело никакву новост или неку посебност, без обзира што се ослањала на рок музику шездесетих. Управо та музика омогућила је извесне уштеде – ту првенствено мислимо на костим, који је мање или више био усаглашен са начином одевања те епохе. Једноставно је било и сценографско решење са павиљоном на централном месту позорнице у којем су смештени музичари, с тим што се на крову тога павиљона одигравају бројне сцене уз често пењање и силажење глумаца низ мердевине на обе бочне стране. Глума скоро читавог ансамбла била је уједначена, али је предњачио Гери Купер у улози Војводе. Глумац сјајне дикције, своје монологе је казивао без икакве статичности: кретао се по позорници непрестано мењајући позитуру тела уз различите гестове и изразе лица. Била је то демонстрација сугестивности глумачкога израза.

Представа Два витеза из Вероне приказана је на крају сезоне Народног позоришта у Београду, 28. јуна 2016, да би њом чланови Глоб театра сутрадан отворили „Шекспир фестивал“ пред Вилом Станковић у Чортановцима. Обележавање четири века од смрти великог писца код нас се обавља на веома прикладан начин.

[/restrictedarea]

ДВА ВИТЕЗА ИЗ ВЕРОНЕ

ПИСАЦ
Вилијам Шекспир

ПОЗОРИШТЕ
Глоб театар из Лондона
на Великој сцени Народног позоришта у Београду

РЕДИТЕЉ
Ник Бегнал

ДИЗАЈН
Кејти Сајкс

КОМПОЗИТОР
Џејмс Форчун

КОРЕОГРАФ
Том Џексон Гривс

фото: Вићенцио Жакнић