Šekspir uz rok muziku

Glob teatar u Narodnom pozorištu u Beogradu

Piše Raško V. Jovanović

Ranu Šekspirovu komediju Dva viteza iz Verone britanski reditelj Nik Begnal pročitao je prebacujući vreme dešavanja radnje u šezdesete godine prošloga veka, što mu je omogućilo da komad prikaže uz muziciranje rok sastava

Ako izuzmemo festivale (BITEF, Međunarodni festival „Slavija“ i dr.) i nastupe nekoliko ruskih pozorišta početkom ove sezone, retko smo u prilici da gledamo inostrane predstave u našem glavnom gradu. Zato je gostovanje čuvenog londonskog Glob teatra na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu, koje je prikazalo rani Šekspirov komad Dva viteza iz Verone, dočekano sa velikim zanimanjem brojnih gledalaca. U ovoj komediji slavni dramski pisac veliča prijateljstvo nad sebičnom ljubavnom strašću, kao što je to činio i u sonetima o „crnoj dami“. Glavnu likovi su dva prijatelja – Valentin i Protej. „On juri za čašću, a ja za ljubavlju“, reći će o svom prijatelju Protej, vođen težnjom da ostvari ljubav sa Silvijom, ćerkom milanskog vojvode, iako je znao da ona voli Valentina, kao i ovaj nju, i uprkos tome što se u Veroni, pre polaska u Milano, zakleo devojci Juliji na vernost, ostavivši joj prsten u zalogu i obećanje da će se njome oženiti kad se vrati. Naivni Valentin poveriće Proteju da je sve spremno za beg sa Silvijom, koju otac želi silom da uda za bogatoga Turija. Protej, da bi se domogao Silvije, saopštava ovu tajnu Vojvodi i on zbog toga Valentina izbacuje sa dvora. Prognani Valentin potom postaje vođa hajdučke družine, u čije će ruke pasti Silvija bežeći sa dvora, a isto će se desiti i Vojvodi, Proteju i Turiju, koji su pošli u poteru za njom. Umesto da se osveti nevernom prijatelju Proteju, Valentin će mu sve oprostiti. Na kraju Silvija će se udati za voljenog Valentina, a Julija će oprostiti Proteju i postaće njegova žena.

[restrictedarea]

Uprkos nevešto napisanom završetku, komedija Dva viteza iz Verone zanimljivo je scensko štivo, koje je reditelj Nik Begnal pročitao prebacujući vreme dešavanja radnje u šezdesete godine prošloga veka, što mu je omogućilo da komad prikaže uz muziciranje rok sastava. Iako ova predstave nije mjuzikl, muzika u priličnoj meri doprinosi scenskom izrazu u smislu stvaranja ugođaja „pozorišta u pozorištu“, a to je u skladu sa teatarskom praksom elizabetanske epohe, koja je podrazumevala prožimanje scenskih akcija i gledališta.

Čitava predstava bila je izvođački solidna, a na to smo navikli gledajući britanske teatre. Međutim, moramo reći da ovo viđenje Šekspirove drame nije donelo nikakvu novost ili neku posebnost, bez obzira što se oslanjala na rok muziku šezdesetih. Upravo ta muzika omogućila je izvesne uštede – tu prvenstveno mislimo na kostim, koji je manje ili više bio usaglašen sa načinom odevanja te epohe. Jednostavno je bilo i scenografsko rešenje sa paviljonom na centralnom mestu pozornice u kojem su smešteni muzičari, s tim što se na krovu toga paviljona odigravaju brojne scene uz često penjanje i silaženje glumaca niz merdevine na obe bočne strane. Gluma skoro čitavog ansambla bila je ujednačena, ali je prednjačio Geri Kuper u ulozi Vojvode. Glumac sjajne dikcije, svoje monologe je kazivao bez ikakve statičnosti: kretao se po pozornici neprestano menjajući pozituru tela uz različite gestove i izraze lica. Bila je to demonstracija sugestivnosti glumačkoga izraza.

Predstava Dva viteza iz Verone prikazana je na kraju sezone Narodnog pozorišta u Beogradu, 28. juna 2016, da bi njom članovi Glob teatra sutradan otvorili „Šekspir festival“ pred Vilom Stanković u Čortanovcima. Obeležavanje četiri veka od smrti velikog pisca kod nas se obavlja na veoma prikladan način.

[/restrictedarea]

DVA VITEZA IZ VERONE

PISAC
Vilijam Šekspir

POZORIŠTE
Glob teatar iz Londona
na Velikoj sceni Narodnog pozorišta u Beogradu

REDITELJ
Nik Begnal

DIZAJN
Kejti Sajks

KOMPOZITOR
Džejms Forčun

KOREOGRAF
Tom Džekson Grivs

foto: Vićencio Žaknić