Референдумом против ЕУ избегличких квота

Зa „Печат“ из Будимпеште Властимир Вујић

Да ли ће Мађари демократским средствима успети да се одупру вољи бриселских бирократа?

Мађарски парламент прошле недеље је изгласао одлуку о расписивању референдума о (не)прихватању избегличких квота које Европска унија покушава да наметне својим чланицама. Том одлуком парламентарне већине испуњени су и скоро сви преостали формални предуслови за одржавање мађарског референдума који изазива велико незадовољство у Бриселу.

[restrictedarea]

ЗЕЛЕНА СВЕТЛА Подсећамо, последњег фебруарског дана преступне 2016. године, Национална изборна комисија Мађарске (НВБ) дала је „зелено светло“ за референдумско питање којим влада Виктора Орбана жели да осујети планове Европске уније о обавезним квотама за пријем миграната. Грађани Мађарске ће на референдуму одговорити на питање: „Да ли желите да дозволите Европској унији да одређује премештај немађарских грађана у Мађарску без сагласности Националне скупштине?“ Пет дана раније, 24. фебруара, премијер Орбан јавности је саопштио да се његов кабинет за такво решење одлучио из два разлога. Први је „што би квоте за мигранте дефинитивно промениле етничку, културну и верску мапу Мађарске и Европе“, а други „што би увођење квота за премештање избеглица без подршке држављана било једнако злоупотреби“. Орбан је цитирао и део из преамбуле Устава Мађарске у коме се наводи да се држава обавезује да развија и штити хришћанско наслеђе, језик, мађарску културу и животне услове будућих генерација. И још је додао – глас „не“ на референдуму биће глас у корист независности Мађарске.

Против одлуке Националне изборне комисије којом је одобрено референдумско питање уследиле су чак четири жалбе највишем мађарском суду – Курији. Врховни суд Мађарске, међутим, све их је одбио, и 3. маја одобрио одржавање референдума. Две недеље касније, 17. маја, како рекосмо на почетку, референдум је одобрио и мађарски парламент (гласовима 136 посланика владајуће већине Фидес-КДНП и опозиционог Јобика). На одлуку парламента жалба Уставном суду може се уложити у року од 15 дана, након ње поменути суд у наредних месец дана доноси (коначну) одлуку, а затим председник државе у року од две седмице расписује референдум.

Референдум ће, како се процењује у Будимпешти, бити одржан између августа и почетка октобра ове године.

 

ЕВРОПСКИ СТО Већ сада је готово сигурно да ће на референдум о европским квотама за расподелу избеглица по државама чланицама у Мађарској (по анкетама) изаћи чак 72 одсто гласача (валидност му гарантује излазност већа од 50 одсто). Против обавезног насељавања страних држављана у Мађарску изјасниће се 88 одсто људи, док ће 12 одсто такву одлуку Брисела подржати, кажу (за сада) анкетни резултати.

Брисел је и збуњен и – подељен. Високи званичници ЕУ не разумеју како би мађарски референдум могао да се уклопи у процес доношења одлука који је договорен са свим чланицама, укључујући и Мађарску? Функционери ЕУ тврде и да резултат референдума (без обзира какав буде) једноставно – не може да утиче на усвојене одлуке Европске уније…

Има, међутим, и оних који истичу да Мађарска има право да организује референдум о мигрантским квотама. „Свака земља има право да организује референдуме. Изгледа да је то у овом тренутку прилично популарно кад је реч о европским питањима“, дословце је (по ко зна који пут!) за медије у Мађарској поновио министар за миграције Холандије Клас Дејкхоф, чија земља тренутно председава Европском унијом. Дејкхоф је ипак 23. маја први пут „открио“ да, иако у европском праву не постоји забрана референдума, постоји нешто друго. А то је – европски сто: „Од четири непознанице, Будимпешта је Бриселу открила две. Прву, да ће бити референдума, и другу, шта ће бити питање. Остале су још две. Трећа је – какав ће бити резултат, а онда и – шта ће Влада Мађарске изнети на европски сто. Он одлучује!“

[/restrictedarea]