Referendumom protiv EU izbegličkih kvota

Za „Pečat“ iz Budimpešte Vlastimir Vujić

Da li će Mađari demokratskim sredstvima uspeti da se odupru volji briselskih birokrata?

Mađarski parlament prošle nedelje je izglasao odluku o raspisivanju referenduma o (ne)prihvatanju izbegličkih kvota koje Evropska unija pokušava da nametne svojim članicama. Tom odlukom parlamentarne većine ispunjeni su i skoro svi preostali formalni preduslovi za održavanje mađarskog referenduma koji izaziva veliko nezadovoljstvo u Briselu.

[restrictedarea]

ZELENA SVETLA Podsećamo, poslednjeg februarskog dana prestupne 2016. godine, Nacionalna izborna komisija Mađarske (NVB) dala je „zeleno svetlo“ za referendumsko pitanje kojim vlada Viktora Orbana želi da osujeti planove Evropske unije o obaveznim kvotama za prijem migranata. Građani Mađarske će na referendumu odgovoriti na pitanje: „Da li želite da dozvolite Evropskoj uniji da određuje premeštaj nemađarskih građana u Mađarsku bez saglasnosti Nacionalne skupštine?“ Pet dana ranije, 24. februara, premijer Orban javnosti je saopštio da se njegov kabinet za takvo rešenje odlučio iz dva razloga. Prvi je „što bi kvote za migrante definitivno promenile etničku, kulturnu i versku mapu Mađarske i Evrope“, a drugi „što bi uvođenje kvota za premeštanje izbeglica bez podrške državljana bilo jednako zloupotrebi“. Orban je citirao i deo iz preambule Ustava Mađarske u kome se navodi da se država obavezuje da razvija i štiti hrišćansko nasleđe, jezik, mađarsku kulturu i životne uslove budućih generacija. I još je dodao – glas „ne“ na referendumu biće glas u korist nezavisnosti Mađarske.

Protiv odluke Nacionalne izborne komisije kojom je odobreno referendumsko pitanje usledile su čak četiri žalbe najvišem mađarskom sudu – Kuriji. Vrhovni sud Mađarske, međutim, sve ih je odbio, i 3. maja odobrio održavanje referenduma. Dve nedelje kasnije, 17. maja, kako rekosmo na početku, referendum je odobrio i mađarski parlament (glasovima 136 poslanika vladajuće većine Fides-KDNP i opozicionog Jobika). Na odluku parlamenta žalba Ustavnom sudu može se uložiti u roku od 15 dana, nakon nje pomenuti sud u narednih mesec dana donosi (konačnu) odluku, a zatim predsednik države u roku od dve sedmice raspisuje referendum.

Referendum će, kako se procenjuje u Budimpešti, biti održan između avgusta i početka oktobra ove godine.

 

EVROPSKI STO Već sada je gotovo sigurno da će na referendum o evropskim kvotama za raspodelu izbeglica po državama članicama u Mađarskoj (po anketama) izaći čak 72 odsto glasača (validnost mu garantuje izlaznost veća od 50 odsto). Protiv obaveznog naseljavanja stranih državljana u Mađarsku izjasniće se 88 odsto ljudi, dok će 12 odsto takvu odluku Brisela podržati, kažu (za sada) anketni rezultati.

Brisel je i zbunjen i – podeljen. Visoki zvaničnici EU ne razumeju kako bi mađarski referendum mogao da se uklopi u proces donošenja odluka koji je dogovoren sa svim članicama, uključujući i Mađarsku? Funkcioneri EU tvrde i da rezultat referenduma (bez obzira kakav bude) jednostavno – ne može da utiče na usvojene odluke Evropske unije…

Ima, međutim, i onih koji ističu da Mađarska ima pravo da organizuje referendum o migrantskim kvotama. „Svaka zemlja ima pravo da organizuje referendume. Izgleda da je to u ovom trenutku prilično popularno kad je reč o evropskim pitanjima“, doslovce je (po ko zna koji put!) za medije u Mađarskoj ponovio ministar za migracije Holandije Klas Dejkhof, čija zemlja trenutno predsedava Evropskom unijom. Dejkhof je ipak 23. maja prvi put „otkrio“ da, iako u evropskom pravu ne postoji zabrana referenduma, postoji nešto drugo. A to je – evropski sto: „Od četiri nepoznanice, Budimpešta je Briselu otkrila dve. Prvu, da će biti referenduma, i drugu, šta će biti pitanje. Ostale su još dve. Treća je – kakav će biti rezultat, a onda i – šta će Vlada Mađarske izneti na evropski sto. On odlučuje!“

[/restrictedarea]