ИЗЛОГ КЊИГЕ

Жилија Каже
СПАСАВАЊЕ МЕДИЈА,КАПИТАЛИЗАМ, ПАРТИЦИПАТИВНО ФИНАНСИРАЊЕ И ДЕМОКРАТИЈА
„Академска књига“, Нови Сад, 2016
Медији су у кризи, не само класична штампа већ и телевизија и радио. У књизи Жилије Каже, француске економисткиње млађе генерације, предложен је нови модел „непрофитних информативних друштава“ у којима су усклађени комерцијалност и непрофитност. Најбитнија је, истиче ауторка, демократија, односно могућност да корисник добије што квалитетније информације чиме постаје активнији учесник у политичком процесу. На тај начин медији би морали да установе такву структуру власништва да што мање зависе од акционара, оглашивача и политичких моћника.

Александар Секуловић
РЕХАБИЛИТАЦИЈА ДРАЖЕ МИХАЈЛОВИЋА: ПОЛИТИЧКО НАСИЉЕ НАД ИСТИНОМ И ПРАВДОМ
Савез антифашиста Србије, „МостАрт“, Београд, 2016
Ова књига није само историографско и правно штиво већ приручник против свих будућих процеса ревизије историје. У њој се налазе одговори на сва истакнута питања која су се појавила последњих деценија и аргументи за све будуће расправе о њима. Однос према Другом светском рату кључно је вредносно питање због чега је ова књига путоказ свима који су дужни да реагују када се прошлост прилагођава садашњим потребама.

Михајло Миња Ђорђевић
ХУ ИЗ ХУ ИН ГЛОБАЛИЗЕЈШН
„Пешић и синови“, Београд, 2016
Реч је о делу које третира историјске и културално-медијске догађаје изван конвенционалне историје и резултат је дугогодишње семиотичке анализе геополитичких и других историјско-културолошких артефаката, тако да представља релевантан оквир историјско-социјалних догађаја који се не могу негирати, скривати, брисати, или на било који други начин уклонити из колективног памћења: „Оно што се десило не може се и не сме брисати, преправљати, наново кројити, јер у том случају будућим нараштајима неће преостати ништа друго до ’велика лаж’“, поручује аутор.

Брус Хофман
УНУТРАШЊИ ТЕРОРИЗАМ
„Народна књига“, Београд, 2015
Руководећи се надасве поделом терористичких група на националистичке и верске, Брус Хофман аргументовано доказује да ће верске групе пре употребити оружје за масовно уништавање и да су с тог аспекта много опасније. Аутор такође проучава улогу медија и њихов одраз на политичку моћ група. Иако медији дају платформу за борбу против тероризма, они у исто време омогућују терористима да постигну свој циљ. Разматра и збивања на Блиском истоку која су постала извор великих профита, али која су исто тако изменила наша устаљена размишљања у вези с тероризмом.

Бенедикт Лившиц
ЈЕДНОИПООКИ СТРЕЛАЦ – ТЕОРИЈСКИ МЕМОАРИ О РУСКОМ ФУТУРИЗМУ
„Службени гласник“ , Београд, 2016
У свету авангардологије Једноипооки стрелац Бенедикта Лившица је по много чему јединствена књига. Она је и прва права историја руске авангарде коју је Лившиц написао и објавио у времену када је руска авангарда била табу тема. Истовремено је и документарно-мемоарски текст о најбурнијим временима руског футуризма и осталих авангардних дешавања у руској ликовној уметности и књижевности. Према речима Гојка Тешића, једног од уредника овог издања, oва књига може се читати и као нека врста необичног, узбудљивог романа где су главни јунаци ствараоци који су у свету уметничке, односно ликовне авангарде остварили најрадикалнији преврат и у контексту руске уметности и у светским размерама. И није случајно што је у руској култури данас Једноипооки стрелац прерастао у култну књигу о руској авангарди, не само зато што је њен аутор трагично страдао у Стаљиновом гулагу него и зато што је реч о заиста изузетном делу (у последњих десетак година књига је објављена у неколико издања, како на руском, тако и на другим светским језицима). Српско издање Једноипооког стрелца (у одличном преводу Милице Николић) јесте артефакт посебне вредности, зато што је, неспорно, реч о занимљивом прожимању и стваралачком дијалогу ликовног рукописа са историјско-уметничком причом, и као да је нека врста остварења тестаментарног наума и самог Лившица о синтези два типа текста.