IZLOG KNJIGE

Žilija Kaže
SPASAVANJE MEDIJA,KAPITALIZAM, PARTICIPATIVNO FINANSIRANJE I DEMOKRATIJA
„Akademska knjiga“, Novi Sad, 2016
Mediji su u krizi, ne samo klasična štampa već i televizija i radio. U knjizi Žilije Kaže, francuske ekonomistkinje mlađe generacije, predložen je novi model „neprofitnih informativnih društava“ u kojima su usklađeni komercijalnost i neprofitnost. Najbitnija je, ističe autorka, demokratija, odnosno mogućnost da korisnik dobije što kvalitetnije informacije čime postaje aktivniji učesnik u političkom procesu. Na taj način mediji bi morali da ustanove takvu strukturu vlasništva da što manje zavise od akcionara, oglašivača i političkih moćnika.

Aleksandar Sekulović
REHABILITACIJA DRAŽE MIHAJLOVIĆA: POLITIČKO NASILJE NAD ISTINOM I PRAVDOM
Savez antifašista Srbije, „MostArt“, Beograd, 2016
Ova knjiga nije samo istoriografsko i pravno štivo već priručnik protiv svih budućih procesa revizije istorije. U njoj se nalaze odgovori na sva istaknuta pitanja koja su se pojavila poslednjih decenija i argumenti za sve buduće rasprave o njima. Odnos prema Drugom svetskom ratu ključno je vrednosno pitanje zbog čega je ova knjiga putokaz svima koji su dužni da reaguju kada se prošlost prilagođava sadašnjim potrebama.

Mihajlo Minja Đorđević
HU IZ HU IN GLOBALIZEJŠN
„Pešić i sinovi“, Beograd, 2016
Reč je o delu koje tretira istorijske i kulturalno-medijske događaje izvan konvencionalne istorije i rezultat je dugogodišnje semiotičke analize geopolitičkih i drugih istorijsko-kulturoloških artefakata, tako da predstavlja relevantan okvir istorijsko-socijalnih događaja koji se ne mogu negirati, skrivati, brisati, ili na bilo koji drugi način ukloniti iz kolektivnog pamćenja: „Ono što se desilo ne može se i ne sme brisati, prepravljati, nanovo krojiti, jer u tom slučaju budućim naraštajima neće preostati ništa drugo do ’velika laž’“, poručuje autor.

Brus Hofman
UNUTRAŠNJI TERORIZAM
„Narodna knjiga“, Beograd, 2015
Rukovodeći se nadasve podelom terorističkih grupa na nacionalističke i verske, Brus Hofman argumentovano dokazuje da će verske grupe pre upotrebiti oružje za masovno uništavanje i da su s tog aspekta mnogo opasnije. Autor takođe proučava ulogu medija i njihov odraz na političku moć grupa. Iako mediji daju platformu za borbu protiv terorizma, oni u isto vreme omogućuju teroristima da postignu svoj cilj. Razmatra i zbivanja na Bliskom istoku koja su postala izvor velikih profita, ali koja su isto tako izmenila naša ustaljena razmišljanja u vezi s terorizmom.

Benedikt Livšic
JEDNOIPOOKI STRELAC – TEORIJSKI MEMOARI O RUSKOM FUTURIZMU
„Službeni glasnik“ , Beograd, 2016
U svetu avangardologije Jednoipooki strelac Benedikta Livšica je po mnogo čemu jedinstvena knjiga. Ona je i prva prava istorija ruske avangarde koju je Livšic napisao i objavio u vremenu kada je ruska avangarda bila tabu tema. Istovremeno je i dokumentarno-memoarski tekst o najburnijim vremenima ruskog futurizma i ostalih avangardnih dešavanja u ruskoj likovnoj umetnosti i književnosti. Prema rečima Gojka Tešića, jednog od urednika ovog izdanja, ova knjiga može se čitati i kao neka vrsta neobičnog, uzbudljivog romana gde su glavni junaci stvaraoci koji su u svetu umetničke, odnosno likovne avangarde ostvarili najradikalniji prevrat i u kontekstu ruske umetnosti i u svetskim razmerama. I nije slučajno što je u ruskoj kulturi danas Jednoipooki strelac prerastao u kultnu knjigu o ruskoj avangardi, ne samo zato što je njen autor tragično stradao u Staljinovom gulagu nego i zato što je reč o zaista izuzetnom delu (u poslednjih desetak godina knjiga je objavljena u nekoliko izdanja, kako na ruskom, tako i na drugim svetskim jezicima). Srpsko izdanje Jednoipookog strelca (u odličnom prevodu Milice Nikolić) jeste artefakt posebne vrednosti, zato što je, nesporno, reč o zanimljivom prožimanju i stvaralačkom dijalogu likovnog rukopisa sa istorijsko-umetničkom pričom, i kao da je neka vrsta ostvarenja testamentarnog nauma i samog Livšica o sintezi dva tipa teksta.