Живот на Арктику

Питање очувања арктичке природе је тема која не излази из јавног дискурса. Да ли су страхови изазвани индустријским активностима на северном крају Земљине кугле оправдани?

Део Арктика који гравитира ка Русији заузима више од једне трећине територије иза поларног круга: већи део копна, пет од девет  арктичких мора и добар део централног базена  Северног леденог океана. С обзиром на то да је територија иза поларног круга у Америци и Северној Европи одсечена океаном, само у Русији се може уживати у пејзажима, типичним за ово арктичко поднебље, и срести око 80 одсто свих врста живих организама који су његови становници. Отуда је улога Русије у очувању биодиверзитета арктичких екосистема велика.

Сама природа Арктика разноврсна али у великој мери још увек примитивна и архаична, те велики број живих организама који насељавају ово подручје имају ниску способност адаптације и отпорности на екремне и анротопогоне утицаје. То се односи на каменике и лишајеве – главне представнике флоре тундре, као и на рибе из породице лососа – основ риболова иза поларног круга. Управо та рањивост становника Арктика подстиче научнике да говоре о овом подручју као о региону са изразито суптилним екосистемом. Организација уједињених нација (ОУН) је дефинисала основне еколошке ризике који у себи крију индустријске активности што се изводе иза поларног круга. По мишљењу стручњака ОУН, техногени утицај може довести до смањења популације и промене ареала арктичких животиња, загађења северних мора отпадом, нафтом и другим опасним хемијским супстанцама. У циљу праћења ситуације у региону, арктичке земље су 1991. године донеле Стратегију за заштиту животне средине на Арктику (AEPS). Министарства спољних послова земаља овог региона су 1996. године потписала Отавску декларацију и формирала Арктички савет. У току 2011. године чланови Савета су потписали Споразум о сарадњи и организовању заједничких акција тражења и спасавања из ваздуха и са мора, а у мају 2013. године и Споразум о заштити арктичких мора од изливања нафте.

Од 2009. године „Газпром њефт“ подржава рад стручно-консултативног тима за заштиту и проучавање моржева који настањују југоисток Баренцовог мора. За то време, у току истраживања територије коју насељавају атлантски моржеви добијена је свестрана оцена стања компоненти еколошког система и популације морских сисара у oбласти Печорског мора, идентификоване су најугроженије врсте, као и основни антропогени фактори утицаја на њих. Приликом постављања и организације рада нафтне платформе „Приразломнаја“ узети су у обзир предлози чији је циљ минимизирање антропогеног утицаја. Резултати недавно спроведеног еколошког мониторинга су показали да радови нису имали негативан утицај на еколошки систем овог подручја, између осталог није идентификован фактор ометања на атлантског моржа.

Живот на најсуровијем делу планете на својим фотографијама овековечили су руски фотографи Сергеј Анисимов, Максим Авдејев и Александар Таранкоја. Изложба ових фантастичних фотографија, која је уз подршку компаније „Газором њефт“ последњих месец дана отворена на Београдској Калемегданској тераси трајаће до 13. новембра.