Zelene strane – Pesticidima do promene pola

Piše Mara Knežević Kern

Naučno otkriće da atrazin na žabe deluje kao hemijski kastrator poljuljalo je „džender teoriju“ o nepostojanju biološke razlike među polovima

Američki biolog Tajron Hejs, profesor na Berkliju (odsek za integrativnu biologiju) uzburkao je javnost otkrićem da pesticidi – masovno korišćeni pri uzgoju hrane – utiču na hormonski balans organizma, „zbunjujući“ prirodni proces polne identifikacije. Ovo otkriće unelo je paniku u korporaciju Sindženta, s obzirom na to da je njihov krunski proizvod atrazin predmet Hejsove naučne studije.

 

FEMINIZACIJA DO TAČKE PROMENE POLA

Ovaj naučnik je svoja istraživanja u početku fokusirao na uticaj faktora prirodnog okruženja na vodozemce, i zaključio da su sintetički hemijski sastojci u vodi, prevashodno prisutni u pesticidima, uticali na poremećaj u njihovom polnom razvoju.

Iako je EPA još 1994. izrazila zabrinutost zbog negativnog delovanja atrazina na prirodnu sredinu, najavivši ozbiljna naučna istraživanja, atrazin se do danas smatra neškodljivim. Na prvi signal iz Hejsove laboratorije da ovaj herbicid deluje na smanjenje nivoa testosterona, započela je opstrukcija njegovog rada već uigranim CIA metodama, budući da bi ovo „politički nekorektno“ naučno otkriće moglo poljuljati ne samo Sindženta imperiju već i temelje „džender teorije“ o nepostojanju biološke razlike među polovima. U tom slučaju bi Končite i slični zbunjeni predstavnici ljudske vrste zatražili pomoć lekara, i obratili se sudovima tražeći odštetu od kompanija pošto su žrtve genocidnog hormonskog rata protiv čovečanstva.

Glavni junak ove priče Darnel živi u podrumu kalifornijskog Univerziteta Berkli, u plastičnom akvarijumu. Radi se o afričkoj žabi Xenopus leavis, čestoj pokusnoj životinji zbog dugog života, izdržljivosti, proždrljivosti… Ovaj vodozemac je i dobar „uzgajivač“ – često doživi i treću generaciju potomstva. Ali Darnel ima jednu ozbiljnu deformaciju – on je žensko. Genetički Darnel je mužjak, ali posle boravka u vodi kontaminiranoj atrazinom (nešto niže koncentracije od dozvoljene u našoj pijaćoj vodi), žabac je razvio žensko telo – iznutra i spolja.

Secirajući žabe izložene rastvoru atrazina u vodi, Hejs je primetio promenu u untrašnjim organima – nije se sa sigurnošću mogao odrediti pol. Žabe su imale i testise i jajnike, dok su neke od njih imale duple deformisane testise. Zaključio je da atrazin deluje kao „hemijski kastrator“ feminizujući mužjake do tačke kad dolazi do promene pola. Deformitete kod žaba otkrio je u državama Ilinois, Ajova, Nebraska i Vajoming, što ga je motivisalo da prikuplja uzorke vode i vodozemaca širom Amerike.

[restrictedarea]

PROIZVOĐAČI SUMNJE

Hejs kaže da „atrazin ne ubija žabe, ali ako onemogućava njihovu dalju reprodukciju, onda on ubija čitavu populaciju“. Ovim naučnim otkrićem uzdrmao je pozicije švajcarske korporacije Sindženta – usledili su odštetni zahtevi iz 40 oblasti Srednjeg zapada u kojima je atrazin prodro u pijaću vodu.

Protiv naučnika je udruženo 25 profesora, zaduženih da ga prate i ometaju u radu, pa „nikad ne ide kući istim putem“.

Organizacija pod nazivom Centar za efikasnu kontrolu poslala je protestno pismo EPA tražeći da ignoriše Hejsove radove. „Proizvođači sumnje“ izneli su sledeće „naučne“ argumente protiv Hejsa: „Ubio je i nastavlja da ubija na stotine žaba, podvrgavajući ih testovima bez ikakvih dokaza.“

Zanimljivo je da Centar vodi industrijski lobista i Sindžentin konsultant Džim Tozi, pa je EPA – po dobrom starom običaju – usvojila primedbe, odlučivši da „hormonski poremećaj nije razlog za zabranu atrazina, sve dok se legitimnim protokolom testiranja ne dođe do identičnog rezultata“. Na Hejsovu primedbu da su njegovi testovi dugo stajali u Sindžentinoj fioci dobio je odgovor: „Nije neuobičajeno da proizvođač zadrži rezultate koji bi mogli da utiču na javnu percepciju njihovih proizvoda.“ Očigledno je da se sve što proizvođači u takvim slučajevima rade svodi na suspendovanje neverice.

Atrazin je registrovan 1959. da bi vremenom postao nezamenjivi sastojak u američkoj poljoprivredi. Koristi se u uzgoju kukuruza i 90 odsto šećerne trske, a njime se zaprašuju i travnjaci, golf tereni i zasadi božićnih jelki. Posle glifosata raundapa, atrazin je najkorišćeniji herbicid na planeti. Sindženta je na njemu 2010. zaradila 2,3 biliona dolara, a prodaja je porasla kada je korov postao otporan na raundap.

Hejsa je 1997. pozvao Novartis (prethodnik Sindžente) da ispita delovanje ovog herbicida ne bi li ga EPA registrovala. Verovao je da je sa atrazinom sve u redu i započeo laboratorijska ispitivanja na vodozemcima, da bi vremenom otkrio dramatične hormonske promene: mužjak je počeo čudno da se ponaša, glas mu se izmenio, a pojavile su se promene na testisima. Trećina žabaca imala je deformisane reproduktivne organe, mnogi od njih postali su hermafroditi sa jajnicima i testisima, a nekima su testisi proizvodili jaja umesto sperme.

Xenopus prirodno nije hermafrodit, a promene su se pojavile posle boravka u vodi sa atrazinom – 30 puta manje koncentracije nego što EPA dozvoljava u pijaćoj vodi.

 

ŽABE UMIRU IAKO NE ČITAJU HEJSA

Naučnici od 1980. obaveštavaju javnost o smanjivanju populacije vodozemaca, pa bi Hejsovo otkriće moglo objasniti ovu pojavu. Novartis i Ekorisk nisu bili oduševljeni rezultatom rada, pa su zahtevali ponavljanje eksperimenta, ali mu za to nisu dali sredstva.

Uprkos Sindžentinim demantima, brojne priznate studije dokazuju efekat feminiziranja mužjaka izloženih atrazinu. Hejs je svoja istraživanja nastavio samostalno, objavivši rad 2002. u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.

Na svojim predavanjima Hejs naglašava da je estrogen isti kod žaba i ljudi, i da ljudi takođe započinju svoj život u vodenoj sredini. Hemikalije koje tako drastično menjaju testise žaba, sigurno utiču i na testise ljudskih fetusa.

Sindženta uporno negira ove činjenice, iako su do sličnih zaključaka došli i naučnici Džejson Roh i Krista Mek Koj, potvrđujući da atrazin ometa normalnu funkciju testisa kod reptila, riba, vodozemaca i sisara. Umesto organizovanja naučne rasprave, proizvođač izlazi u javnost izjavom: „U našem interesu i u interesu farmera jeste da se suprotstavimo ovim skandaloznim optužbama.“

Hejs je u međuvremenu okupio ekipu od 40 koautora iz 13 zemalja, i priprema knjigu sa svim objavljenim radovima na tu temu.

Vremenom je pokrenut mehanizam napada na naučnikovu ličnost, njegov stil oblačenja, način izlaganja, seksualne sklonosti, što je samo nastavak prakse primenjivane protiv sudije u Ilinoisu – predsedavajućeg u procesu protiv atrazina. Protiv Hejsa se vodi pravi psihološki rat, sa sve zvaničnim mejlovima u kojima ga nazivaju šarlatanom, prevarantom i zabavljačem.

Odgovorio im je „Manifestom jednog ludaka“, braneći svoj rad i privatni život, ugrožen čak i pretnjama „zaštitnika“ gej populacije. Uoči sudske rasprave (svedočio u korist oštećenih atrazinom), otvoreno su pretili njemu i njegovoj porodici.

Protiv Hejsa se podigao i Center for Global Food Issues, „antiorganik“ konsultantska kuća, zadužena za snimanje podsmešljivih video-spotova protiv Hejsa, poznatog po sklonosti ka pisanju stihova i rep muzici. Zahvaljujući repovanju njegova naučna otkrića doprla su do najugroženije populacije polupismenih otpadnika, kojima nikada ne bi bila dostupna ova informacija. Polovina radnika na farmama, izloženih atrazinu, dolazi iz Latinske Amerike. Kod njih je – prema Hejsovim nalazima – u urinu pronađeno 24.000 puta više atrazina nego što se koristi u eksperimentima sa žabama.

Njujork tajms je pisao da je kroz pijaću vodu atrazinu izloženo 33 miliona Amerikanaca, o čemu je i EPA obaveštena. Iako je EU 2003. zabranila upotrebu ovog herbicida, EPA i dalje tvrdi da on nije opasan po zdravlje. Farmeri u Kanzasu primećuju da žabe izumiru, konstatujući duhovito da „žabe umiru iako ne čitaju Hejsove radove“.

Hejs je u jednom intervjuu rekao da eksperimenti dokazuju da atrazin deluje i na mozak mužjaka, feminizirajući ga i remeteći njegov, u prirodi dominantan položaj. „Primećeno je da ovi žapci – uprkos muškim polnim organima – imaju potrebu da zauzimaju ženski položaj prilikom kopulacije. Rečju – dobili su ženski identitet.“

[/restrictedarea]