Pečat nedelje

Kamen i protesti protiv kamena

Odavno nismo imali prilike da prisustvujemo neobičnijem otvaranju jednog gradilišta, kao u nedelju kada su se tim povodom okupili i premijer Srbije, i policija, i demonstranti.
U nedelju su, naime, premijer Srbije Aleksandar Vučić i investitor iz Ujedinjenih Arapskih Emirata Muhamed Alabar, vlasnik kompanije „Igl hils“, prisustvovali polaganju kamena temeljca za dve stambene kule, čime je počela izgradnja „Beograda na vodi“, projekta čija bi ukupna vrednost – obistine li se Alabarove najave – trebalo da dostigne teško zamislivih 15 milijardi dolara.
Dve stambene kule trebalo bi da budu izgrađene do početka 2018. godine. Prema rečima Nikole Nedeljkovića, direktora preduzeća „Beograd na vodi“, prednost u realizaciji projekta imaće domaća građevinska preduzeća zahvaljujući čemu će, kako je najavio, biti generisano čak 20 hiljada radnih mesta, što zvuči toliko dobro da rađa bojazan da je reč o dobro promišljenom medijskom spinu; šta je od ta dva, moći će da se proveri tek kada se radovi zaista zahuktaju.
Otvaranje gradilišta, pored zvanica i medija, privuklo je i protivnike otvaranja gradilišta i policiju koja je uspešno razdvojila jedne od drugih. Na čelu protesta protiv izgradnje „Beograda na vodi“, gde se posle opsežne kampanje na društvenim mrežama okupilo nekoliko stotina građana, nalazili su se čelnici Demokratske stranke i Nove stranke poput Borka Stefanovića, Balše Božovića, Aleksandre Jerkov, Dragana Šutanovca, Zorana Živkovića… „Postavljanje kamena temeljca, odgovorno tvrdim, najveća je prevara u istoriji ovog grada i ove zemlje“, ustvrdio je, stojeći blizu Šutanovca, predsednik Gradskog odbora DS-a Balša Božović, dok je njegov stranački kolega Borko Stefanović, inače poznat po svojoj brizi za Srbiju još otkako je „Vikiliks“ otkrio diplomatske depeše SAD koje su pokazale da je u Američkoj ambasadi otkrivao srpske državne tajne, rekao da je na protest došao kako bi pružio „podršku građanima koji su se okupili kako bi sprečili bespravnu prodaju imovine građana, kako Beograda,
tako i Srbije“. S tim u vezi, ako su se okupljeni s one strane policijskog kordona u nedelju zaista okupili da bi protestovali protiv prodaje imovine građana, donekle su promašili cilj svog okupljanja budući da zemljište „Igl hilsu“, kako je rekao gradonačelnik Beograda Siniša Mali, zapravo i neće biti prodato, već dato pod zakup na 99 godina.

NATO JE ZABRINUT

Komandant NATO-a za Evropu, američki general Filip Bridlav, rekao je da je Alijansa zabrinuta zbog jačanja ruskih vojnih snaga na severozapadu Sirije i zbog formiranja odbrambenog „mehura“ u Mediteranu. Bridlav je rekao da je Rusija poslala oružje naprednije od onog potrebnog za borbu protiv Islamske države i da je cilj upućivanja takvog oružja zaštita predsednika Sirije Bašara al Asada. Američki general je precizirao da se radi o sofisticiranom protivavionskom oružju, a da „nije video pripadnike Islamske države da lete u avionima za čije su obaranje potrebne takve rakete“. Pentagon je saopštio da je Moskva na sirijski aerodrom u Lakatiji poslala najmanje 500 vojnika, kao i borbene avione, artiljeriju, tenkove i drugu vojnu opremu. Postavlja se, međutim, pitanje zbog čega bi NATO bio zabrinut zbog „sofisticiranog protivavionskog oružja“ jer je njegova svrha isključivo odbrambena, pa stoga, ako neko ne planira agresiju na Siriju, nema ni čega da se plaši.

GODIŠNJICA POGIBIJE MAJORA TEPIĆA

U Beogradu je 29. septembra skromno obeležena 24. godišnjica herojske pogibije majora JNA Milana Tepića. Posle višemesečne opsade kasarne u Bjelovaru, suočen sa neodrživom situacijom i nadiranjem oko 2.000 hrvatskih zengi, Tepić je, poput mnogih srpskih junaka pre njega, doneo herojsku odluku da žrtvuje svoj život kako bi spasio život svojih vojnika i sprečio neprijatelja da se domogne značajne količine vojne opreme i sredstava. Zabarikadiran u Centralnom skladištu borbenih sredstava sa grupom odanih vojnika, Tepić je pružao otpor dokle god je verovao da to ima smisla,
a potom je svojim mladim vojnicima naredio da se povuku na bezbednu udaljenost od skladišta. Tepić je sačekao da se hrvatski borci približe skladištu koje je unapred bilo minirano i potom ga je digao u vazduh. Pored njega, zvanično je poginulo 11, a nezvanično više od 200 hrvatskih boraca. Pored Tepića, život je herojski dao i mladi vojnik na odsluženju vojnog roka Stojadin Mirković, koji je iz oklopnog transportera pucao na napadače sve dok nije ubijen protivoklopnom raketom. Zbog ovog čina, major Tepić je posthumno odlikovan Ordenom narodnog heroja Jugoslavije i proglašen za narodnog heroja.

Saudijci sitnu knjigu pišu

Saudijska Arabija je prošle nedelje u Ujedinjenim nacijama odbacila svaki pomen homoseksualnosti u novom, opsežnom planu globalnog razvoja, istakavši da je to „protivno islamskom zakonu“.
Saudijski ministar spoljnih poslova Adel al Džubir rekao je za govornicom Generalne skupštine UN da pominjanje pola u tekstu za njih „vrlo određeno znači muško i žensko” dok „pominjanje porodice znači da se ona sastoji od oženjenog muškarca i udate žene”.
Al Džubir je istakao pravo svoje zemlje da ne sledi pravila koja predstavljaju „devijaciju“ u odnosu na takvo shvatanje pola i porodice.
Dokument nazvan „Ciljevi održivog razvoja“ sadrži tačku koja zagovara univerzalni pristup seksualnom i reproduktivnom zdravlju i reproduktivnim pravima do 2030. godine.
Neke države poput Saudijske Arabije i Vatikana izražavaju bojazan da pominjanje „seksualnih (polnih) prava“ uključuje i prava homoseksualaca.

„REKET“ NA DOBROČINSTVO SRPSKOG RASEJANJA

Od septembra prošle godine srpsko rasejanje je iz svog Fonda za maticu uložilo više od milion evra za humanitarne potrebe u Srbiji i Republici Srpskoj. Od tog iznosa, 750.000 evra je uloženo u Srbiji, a 275.000 evra u Republici Srpskoj. Prevashodno, za otklanjanje posledica poplava i klizišta. Rasejanje će i dalje pomagati i ulagati u razvoj matice, ali očekuje odgovorniji i iskreniji odnos države u rešavanju svih pitanja od posebnog interesa za dijasporu. Nisu dovoljne deklaracije, predizborna obećanja i papirnate strategije. Potrebni su bar jednaki uslovi za investiranje kakvi se nude strancima, veća briga za obuhvat srpske dece dopunskom nastavom, vraćanje sredstava blokiranih od 2000. od vlasti DOS-a.
Ovo su samo neke od konstatacija iznetih na upravo održanoj Skupštini Fonda dijaspora za maticu u Centru „Sava“, u čijem radu su učestvovali predstavnici srpskog rasejanja iz Švajcarske, Nemačke, Austrije, Velike Britanije, Kanade, Australije, kao i predstavnici iz Srbije i Republike Srpske.
Sredstvima Fonda dijaspora za maticu u toku od godine dana izgrađena su dva nova mosta – u Valjevu i Koceljevi, sanirane ulice u Kladovu, rekonstruisana bolnica u Krupnju, četiri škole, po jedna u Paraćinu, Osečini, Novom Gradu i Šamcu, Vodovod u Zvorniku, obdaništa u Paraćinu i Golupcu. Najznačajniju pomoć dobili su građani Obrenovca, gde je Fond svojim sredstvima omogućio rekonstrukciju 22 stambene zgrade. U Opštini Lopare Fond je rekonstruisao pet zgrada, dok je 14 domaćinstava Rekovca dobilo pomoć za saniranje klizišta.
U podnetim izveštajima je navedeno da Fond, preko Eparhije kosovsko-metohijske, daje stalnu mesečnu pomoć narodnim kuhinjama na Kosovu i Metohiji u namirnicama u vrednosti od 100.000 dinara.
Većina učesnika Skupštine iznela je oštre zamerke što Fond kao humanitarna organizacija sa tradicijom i velikim rezultatima ne dobija adekvatnu podršku od državnih institucija. Dr Ljiljana Verner, predsednica Nadzornog odbora, iz Hanovera, istakla je da država umesto da podrži i pomogne humanitarne aktivnosti Fonda, smanjuje dobrovoljno prikupljena sredstava naplatom poreza po stopi od 15 odsto. Navela je da je Fond do sada platio preko 15 miliona dinara poreza! Iznos dovoljan da se kupi bar 15 napuštenih seoskih domova za trajno zbrinjavanje izbeglica i raseljenih lica iz tzv. centara za kolektivni smeštaj! Uporedila je to sa odnosom prema nekim udruženjima koja, iako za državu i njene građane ne rade ništa dobro, ne plaćaju porez, u centru Beograda dobijaju besplatni poslovni prostor, a iz budžeta novac građana za, često, štetočinske aktivnosti.
Učesnici Skupštine su zamerili što, za razliku od grada Beograda, Republike Srpske i lokalne samouprave, niko iz Vlade Republike Srbije, pa čak ni iz Ministarstva spoljnih poslova, po zakonu nadležno za dijasporu, nije prisustvovao Skupštini.