Печат недеље

Камен и протести против камена

Одавно нисмо имали прилике да присуствујемо необичнијем отварању једног градилишта, као у недељу када су се тим поводом окупили и премијер Србије, и полиција, и демонстранти.
У недељу су, наиме, премијер Србије Александар Вучић и инвеститор из Уједињених Арапских Емирата Мухамед Алабар, власник компаније „Игл хилс“, присуствовали полагању камена темељца за две стамбене куле, чиме је почела изградња „Београда на води“, пројекта чија би укупна вредност – обистине ли се Алабарове најаве – требало да достигне тешко замисливих 15 милијарди долара.
Две стамбене куле требало би да буду изграђене до почетка 2018. године. Према речима Николе Недељковића, директора предузећа „Београд на води“, предност у реализацији пројекта имаће домаћа грађевинска предузећа захваљујући чему ће, како је најавио, бити генерисано чак 20 хиљада радних места, што звучи толико добро да рађа бојазан да је реч о добро промишљеном медијском спину; шта је од та два, моћи ће да се провери тек када се радови заиста захуктају.
Отварање градилишта, поред званица и медија, привукло је и противнике отварања градилишта и полицију која је успешно раздвојила једне од других. На челу протеста против изградње „Београда на води“, где се после опсежне кампање на друштвеним мрежама окупило неколико стотина грађана, налазили су се челници Демократске странке и Нове странке попут Борка Стефановића, Балше Божовића, Александре Јерков, Драгана Шутановца, Зорана Живковића… „Постављање камена темељца, одговорно тврдим, највећа је превара у историји овог града и ове земље“, устврдио је, стојећи близу Шутановца, председник Градског одбора ДС-а Балша Божовић, док је његов страначки колега Борко Стефановић, иначе познат по својој бризи за Србију још откако је „Викиликс“ открио дипломатске депеше САД које су показале да је у Америчкој амбасади откривао српске државне тајне, рекао да је на протест дошао како би пружио „подршку грађанима који су се окупили како би спречили бесправну продају имовине грађана, како Београда,
тако и Србије“. С тим у вези, ако су се окупљени с оне стране полицијског кордона у недељу заиста окупили да би протестовали против продаје имовине грађана, донекле су промашили циљ свог окупљања будући да земљиште „Игл хилсу“, како је рекао градоначелник Београда Синиша Мали, заправо и неће бити продато, већ дато под закуп на 99 година.

НАТО ЈЕ ЗАБРИНУТ

Командант НАТО-а за Европу, амерички генерал Филип Бридлав, рекао је да је Алијанса забринута због јачања руских војних снага на северозападу Сирије и због формирања одбрамбеног „мехура“ у Медитерану. Бридлав је рекао да је Русија послала оружје напредније од оног потребног за борбу против Исламске државе и да је циљ упућивања таквог оружја заштита председника Сирије Башара ал Асада. Амерички генерал је прецизирао да се ради о софистицираном противавионском оружју, а да „није видео припаднике Исламске државе да лете у авионима за чије су обарање потребне такве ракете“. Пентагон је саопштио да је Москва на сиријски аеродром у Лакатији послала најмање 500 војника, као и борбене авионе, артиљерију, тенкове и другу војну опрему. Поставља се, међутим, питање због чега би НАТО био забринут због „софистицираног противавионског оружја“ јер је његова сврха искључиво одбрамбена, па стога, ако неко не планира агресију на Сирију, нема ни чега да се плаши.

ГОДИШЊИЦА ПОГИБИЈЕ МАЈОРА ТЕПИЋА

У Београду је 29. септембра скромно обележена 24. годишњица херојске погибије мајора ЈНА Милана Тепића. После вишемесечне опсаде касарне у Бјеловару, суочен са неодрживом ситуацијом и надирањем око 2.000 хрватских зенги, Тепић је, попут многих српских јунака пре њега, донео херојску одлуку да жртвује свој живот како би спасио живот својих војника и спречио непријатеља да се домогне значајне количине војне опреме и средстава. Забарикадиран у Централном складишту борбених средстава са групом оданих војника, Тепић је пружао отпор докле год је веровао да то има смисла,
а потом је својим младим војницима наредио да се повуку на безбедну удаљеност од складишта. Тепић је сачекао да се хрватски борци приближе складишту које је унапред било минирано и потом га је дигао у ваздух. Поред њега, званично је погинуло 11, а незванично више од 200 хрватских бораца. Поред Тепића, живот је херојски дао и млади војник на одслужењу војног рока Стојадин Мирковић, који је из оклопног транспортера пуцао на нападаче све док није убијен противоклопном ракетом. Због овог чина, мајор Тепић је постхумно одликован Орденом народног хероја Југославије и проглашен за народног хероја.

Саудијци ситну књигу пишу

Саудијска Арабија је прошле недеље у Уједињеним нацијама одбацила сваки помен хомосексуалности у новом, опсежном плану глобалног развоја, истакавши да је то „противно исламском закону“.
Саудијски министар спољних послова Адел aл Џубир рекао је за говорницом Генералне скупштине УН да помињање пола у тексту за њих „врло одређено значи мушко и женско” док „помињање породице значи да се она састоји од ожењеног мушкарца и удате жене”.
Ал Џубир је истакао право своје земље да не следи правила која представљају „девијацију“ у односу на такво схватање пола и породице.
Документ назван „Циљеви одрживог развоја“ садржи тачку која заговара универзални приступ сексуалном и репродуктивном здрављу и репродуктивним правима до 2030. године.
Неке државе попут Саудијске Арабије и Ватикана изражавају бојазан да помињање „сексуалних (полних) права“ укључује и права хомосексуалаца.

„РЕКЕТ“ НА ДОБРОЧИНСТВО СРПСКОГ РАСЕЈАЊА

Од септембра прошле године српско расејање је из свог Фонда за матицу уложило више од милион евра за хуманитарне потребе у Србији и Републици Српској. Од тог износа, 750.000 евра је уложено у Србији, а 275.000 евра у Републици Српској. Превасходно, за отклањање последица поплава и клизишта. Расејање ће и даље помагати и улагати у развој матице, али очекује одговорнији и искренији однос државе у решавању свих питања од посебног интереса за дијаспору. Нису довољне декларације, предизборна обећања и папирнате стратегије. Потребни су бар једнаки услови за инвестирање какви се нуде странцима, већа брига за обухват српске деце допунском наставом, враћање средстава блокираних од 2000. од власти ДОС-а.
Ово су само неке од констатација изнетих на управо одржаној Скупштини Фонда дијаспора за матицу у Центру „Сава“, у чијем раду су учествовали представници српског расејања из Швајцарске, Немачке, Аустрије, Велике Британије, Канаде, Аустралије, као и представници из Србије и Републике Српске.
Средствима Фонда дијаспора за матицу у току од године дана изграђена су два нова моста – у Ваљеву и Коцељеви, саниране улице у Кладову, реконструисана болница у Крупњу, четири школе, по једна у Параћину, Осечини, Новом Граду и Шамцу, Водовод у Зворнику, обданишта у Параћину и Голупцу. Најзначајнију помоћ добили су грађани Обреновца, где је Фонд својим средствима омогућио реконструкцију 22 стамбене зграде. У Општини Лопаре Фонд је реконструисао пет зграда, док је 14 домаћинстава Рековца добило помоћ за санирање клизишта.
У поднетим извештајима је наведено да Фонд, преко Епархије косовско-метохијске, даје сталну месечну помоћ народним кухињама на Косову и Метохији у намирницама у вредности од 100.000 динара.
Већина учесника Скупштине изнела је оштре замерке што Фонд као хуманитарна организација са традицијом и великим резултатима не добија адекватну подршку од државних институција. Др Љиљана Вернер, председница Надзорног одбора, из Хановера, истакла је да држава уместо да подржи и помогне хуманитарне активности Фонда, смањује добровољно прикупљена средстава наплатом пореза по стопи од 15 одсто. Навела је да је Фонд до сада платио преко 15 милиона динара пореза! Износ довољан да се купи бар 15 напуштених сеоских домова за трајно збрињавање избеглица и расељених лица из тзв. центара за колективни смештај! Упоредила је то са односом према неким удружењима која, иако за државу и њене грађане не раде ништа добро, не плаћају порез, у центру Београда добијају бесплатни пословни простор, а из буџета новац грађана за, често, штеточинске активности.
Учесници Скупштине су замерили што, за разлику од града Београда, Републике Српске и локалне самоуправе, нико из Владе Републике Србије, па чак ни из Министарства спољних послова, по закону надлежно за дијаспору, није присуствовао Скупштини.