Клетва виле Хилендарке

Драгомир Антонић 

Ако је тешко пријатеља пронаћи, бар непријатеље можемо променити – они растачу државу и отимају светиње на Косову и Метохији дајући их у руке онима који јавно певају: Убиј, закољи да Србин не постоји! 

Немају Срби више право да буду наивни; да се праве да не виде оно што сви други виде; да себе лажу; да верују „пријатељима“ и њиховим хвалама; да једини на свету враћају земљу потомцима немачких нациста и ратних злочинаца;  да у име некакве космичке правде понижавају себе и сопствени народ.

 

И ПРИДЕВИ СМЕТАЈУ Нема право нико у Србији: од председника државе и владе, министара и државних секретара, епископа и митрополита, академика и професора до тежака и радника, да се прави да није чуо усред државе Србије покличе: Убиј, закољи да Србин не постоји! Нико нема право да буде глув кад му се у држави у којој је он на власти, у његовом дворишту и под његовим прозором арлауче: Убиј, закољи да Србин не постоји!

Ви који сте на власти у Србији не смете бити слепи на оно што се у држави Србији и комшилуку догађа. Непријатељ према коме безглаво хрлите и који нема алтернативу – у људској цивилизацији досад није забележено да нема алтернативе кад се бира непријатељ. Ако је тешко пријатеља пронаћи, бар непријатеље можемо променити – они растачу државу и отима светиње на Косову и Метохији дајући их у руке онима који јавно певају: Убиј, закољи да Србин не постоји!

[restrictedarea]

Евроунијатско мафијашка организација не грози се позива на геноцид једног народа, већ ужива у рефрену и лицемерно тврди да ће српски манастири, цркве и народ бити боље заштићени ако се Косово и Метохија, отето уз помоћ НАТО ратних злочинаца, творца геноцида у континуитету, прими у УНЕСКО. Ратни злочинци и њихови извршиоци бринуће о Дечанима, Грачаници, Богородици Љевишкој, православним светињама подигнутим двеста година пре проналажења Америке. Бринуће о Новом Брду граду, који је, у доба кад су Лондон и Берлин сеоске утрине, имао више од 40.000 становника. Без страних радника. Србима су они који немају ништа отели језик и наденули му имена према свом лику. Мало им је. Сад су се окомили на придеве. Смета им придев српски, па ако некако може језик без придева било би лепо. Затим ваља извршити лингвистичку реформу именица. Шта ће у језику именице Србија? Или Србин? Нису то речи, већ реметилачки фактор и политичка некоректност. Нису ово никакве фантазије.

 

ГУСЛАР ЈЕ ДАВНО ПРИМЕТИО… Под притиском немачког фактора и Давежпорта мења се Закон о издавању уџбеника  за осмогодишње школе у држави Србији. Издавачка кућа „Клет“, немачко власништво, добиће монопол на издавање уџбеника. Завод за издавање уџбеника ваља прогласити губиташем и затворити, а нашој деци, због које све ово радимо – како воле да се хвале владајући другови – дати прилику да уче културу и историју коју ће им Немци или њихови изабраници писати. Што су почели после Берлинског конгреса 1878. после потписивања Бриселског споразума 2013. би да заврше. Срби морају променити свест, ослободити се сопствене историје, ћирилицу заборавити а папу прихватити. Наредбу издају они који су државу добили тек 1871. године, захваљујући Лужичком Србину, господину Бизмарку. Није дуго ни трајала. С мањим прекидима све до 1945. од када је под окупацијом Америке и духовном управом римског бискупа. Мој покојни деда Танасије много је дуже живео него што је њихова држава трајала. Ваља чињенице знати и памтити.

Све што се данас дешава гуслар је давно приметио и одгуслао. Народ у песми сачувао што су нам преци у наслеђе оставили. Наше је  да песме, приче, пословице, загонетке повремено читамо. Да их разумемо. Знам, многима је тешко да се одвоје од ријалити програма. Неко их зове телевизијски дневник, други фарма а трећи политичка сучељавања. Није згорег мало се од екрана одвојити и завирити у остављену баштину.  Тако сам у књизи  Љиљане Радуловачки, Клетва као социјална категорија и психолошка одредница, Београд 2001, пронашао стару песму која се зове Клетва виле Хилендарке. Има 123 стиха. Ја сам за вас изабрао неколико.

 

Ко је Србин и српскога рода

и од српске крви и порода

Нек глас чује, са светог олтара

Како Господ издајнике кара!

Рим и папа, језуитска шапа

Синџир кују и подмукло снују

Нашу српску цркву да окују

У синџире и у ланце љуте

Да нам славу и светињу спуте

Да нас бришу са земљина лица

То Рим тражи и папска столица!

Још ја чујем да у српском роду

живи клика срамних издајника

Измећара, папских најамника

што ће роду пљунути у лице

За златнике папине столице!

 

У последња два месеца преселили су се у небеску отаџбину – генерали Миле Мркшић, Миле Новаковић и потпуковник Драго Николић – Срби који су часно бранили српски народ. Слава им.

[/restrictedarea]