Kletva vile Hilendarke

Dragomir Antonić 

Ako je teško prijatelja pronaći, bar neprijatelje možemo promeniti – oni rastaču državu i otimaju svetinje na Kosovu i Metohiji dajući ih u ruke onima koji javno pevaju: Ubij, zakolji da Srbin ne postoji! 

Nemaju Srbi više pravo da budu naivni; da se prave da ne vide ono što svi drugi vide; da sebe lažu; da veruju „prijateljima“ i njihovim hvalama; da jedini na svetu vraćaju zemlju potomcima nemačkih nacista i ratnih zločinaca;  da u ime nekakve kosmičke pravde ponižavaju sebe i sopstveni narod.

 

I PRIDEVI SMETAJU Nema pravo niko u Srbiji: od predsednika države i vlade, ministara i državnih sekretara, episkopa i mitropolita, akademika i profesora do težaka i radnika, da se pravi da nije čuo usred države Srbije pokliče: Ubij, zakolji da Srbin ne postoji! Niko nema pravo da bude gluv kad mu se u državi u kojoj je on na vlasti, u njegovom dvorištu i pod njegovim prozorom arlauče: Ubij, zakolji da Srbin ne postoji!

Vi koji ste na vlasti u Srbiji ne smete biti slepi na ono što se u državi Srbiji i komšiluku događa. Neprijatelj prema kome bezglavo hrlite i koji nema alternativu – u ljudskoj civilizaciji dosad nije zabeleženo da nema alternative kad se bira neprijatelj. Ako je teško prijatelja pronaći, bar neprijatelje možemo promeniti – oni rastaču državu i otima svetinje na Kosovu i Metohiji dajući ih u ruke onima koji javno pevaju: Ubij, zakolji da Srbin ne postoji!

[restrictedarea]

Evrounijatsko mafijaška organizacija ne grozi se poziva na genocid jednog naroda, već uživa u refrenu i licemerno tvrdi da će srpski manastiri, crkve i narod biti bolje zaštićeni ako se Kosovo i Metohija, oteto uz pomoć NATO ratnih zločinaca, tvorca genocida u kontinuitetu, primi u UNESKO. Ratni zločinci i njihovi izvršioci brinuće o Dečanima, Gračanici, Bogorodici Ljeviškoj, pravoslavnim svetinjama podignutim dvesta godina pre pronalaženja Amerike. Brinuće o Novom Brdu gradu, koji je, u doba kad su London i Berlin seoske utrine, imao više od 40.000 stanovnika. Bez stranih radnika. Srbima su oni koji nemaju ništa oteli jezik i nadenuli mu imena prema svom liku. Malo im je. Sad su se okomili na prideve. Smeta im pridev srpski, pa ako nekako može jezik bez prideva bilo bi lepo. Zatim valja izvršiti lingvističku reformu imenica. Šta će u jeziku imenice Srbija? Ili Srbin? Nisu to reči, već remetilački faktor i politička nekorektnost. Nisu ovo nikakve fantazije.

 

GUSLAR JE DAVNO PRIMETIO… Pod pritiskom nemačkog faktora i Davežporta menja se Zakon o izdavanju udžbenika  za osmogodišnje škole u državi Srbiji. Izdavačka kuća „Klet“, nemačko vlasništvo, dobiće monopol na izdavanje udžbenika. Zavod za izdavanje udžbenika valja proglasiti gubitašem i zatvoriti, a našoj deci, zbog koje sve ovo radimo – kako vole da se hvale vladajući drugovi – dati priliku da uče kulturu i istoriju koju će im Nemci ili njihovi izabranici pisati. Što su počeli posle Berlinskog kongresa 1878. posle potpisivanja Briselskog sporazuma 2013. bi da završe. Srbi moraju promeniti svest, osloboditi se sopstvene istorije, ćirilicu zaboraviti a papu prihvatiti. Naredbu izdaju oni koji su državu dobili tek 1871. godine, zahvaljujući Lužičkom Srbinu, gospodinu Bizmarku. Nije dugo ni trajala. S manjim prekidima sve do 1945. od kada je pod okupacijom Amerike i duhovnom upravom rimskog biskupa. Moj pokojni deda Tanasije mnogo je duže živeo nego što je njihova država trajala. Valja činjenice znati i pamtiti.

Sve što se danas dešava guslar je davno primetio i odguslao. Narod u pesmi sačuvao što su nam preci u nasleđe ostavili. Naše je  da pesme, priče, poslovice, zagonetke povremeno čitamo. Da ih razumemo. Znam, mnogima je teško da se odvoje od rijaliti programa. Neko ih zove televizijski dnevnik, drugi farma a treći politička sučeljavanja. Nije zgoreg malo se od ekrana odvojiti i zaviriti u ostavljenu baštinu.  Tako sam u knjizi  Ljiljane Radulovački, Kletva kao socijalna kategorija i psihološka odrednica, Beograd 2001, pronašao staru pesmu koja se zove Kletva vile Hilendarke. Ima 123 stiha. Ja sam za vas izabrao nekoliko.

 

Ko je Srbin i srpskoga roda

i od srpske krvi i poroda

Nek glas čuje, sa svetog oltara

Kako Gospod izdajnike kara!

Rim i papa, jezuitska šapa

Sindžir kuju i podmuklo snuju

Našu srpsku crkvu da okuju

U sindžire i u lance ljute

Da nam slavu i svetinju spute

Da nas brišu sa zemljina lica

To Rim traži i papska stolica!

Još ja čujem da u srpskom rodu

živi klika sramnih izdajnika

Izmećara, papskih najamnika

što će rodu pljunuti u lice

Za zlatnike papine stolice!

 

U poslednja dva meseca preselili su se u nebesku otadžbinu – generali Mile Mrkšić, Mile Novaković i potpukovnik Drago Nikolić – Srbi koji su časno branili srpski narod. Slava im.

[/restrictedarea]