Pečat nedelje

Suditi zbog napada na Hirošimu

Predsedavajući ruske Državne Dume Sergej Nariškin ocenio je da bi bilo neophodno formirati međunarodni sud koji bi razmatrao pitanje američkih nuklearnih napada na Hirošimu i Nagasaki 1945. godine, ocenjujući da se moderna politika SAD umnogome zasniva na ciničnom pristupu njihovih bivših lidera.
Nariškin je ocenio da bombardovanja Hirošime i Nagasakija nisu bila neophodna sa vojnog gledišta tokom rata protiv Japana i da hiljade civila ubijenih u nuklearnim eksplozijama nisu bili umešani u zločine koje je počinila japanska vojska.
Na jednom okruglom stolu u Moskvi, On je pozvao okupljene da zamisle situaciju u kojoj je nacistička Nemačka potpuno uništila stanovništvo jednog ili više evropskih gradova upotrebom, na primer, hemijskog oružja. „Da li bi to bilo uključeno u optužnice tokom Nirnberškog procesa? Naravno da bi!“, rekao je Nariškin.
Ruski političar je optužio i današnje lidere SAD da prećutkuju stvarne razloge za bacanje atomskih bombi. „Sadašnje američke vlasti žele da zataškaju ne tragediju Hirošime i Nagasakija, to bi bilo nemoguće, nego licemerje i cinizam svojih lidera iz tog vremena. Ovo se dešava jer takvo ponašanje baca senku na modernu američku politiku koja, naravno, održava nasleđe eksepcionalističke ideologije i pozicije sopstvene nepogrešivosti i arogantne sile“, rekao je on.

Pobeda tenkista iz Srbije

Tenkisti Vojske Srbije pobedili su u prvoj trci tenkovskog biatlona, u okviru Međunarodnih vojnih igara koje se od 1. do 15. avgusta održavaju u Rusiji. Srpski tenkisti su pobedili u vrlo jakoj konkurenciji na ovoj „vojnoj olimpijadi“ takmičeći se sa kolegama iz Rusije, Kine, Angole, Jermenije, Venecuele, Indije, Kazahstana, Kirgistana, Kuvajta, Mongolije, Nikaragve i Tadžikistana. Trka je održana na vojnom poligonu „Alabino“ u blizini Moskve, a sastojala se od ispita veštine i brzine. Tenkisti su morali da poštuju pravila klasične biatlonske trke, s tim što su uz vežbe precizne vožnje morali i da gađaju mete na stazi dugačkoj 20 kilometara. Sve posade su vozile ruske tenkove „T-72B3“, osim Kineza, koji su se takmičili u svojim „TYPE 96A“. Vojska Srbije ove godine prvi put učestvuje na ovim igrama, i to samo u tenkovskom biatlonu. Osim ove discipline, na poligonima koji se nalaze od Kaspijskog mora do Vladivostoka biće održana takmičenja posada vojnih brodova, artiljeraca, protivvazdušne odbrane, inžinjerije, izviđača i vojnih kuvara.

Ugovor o mistralima zvanično raskinut

Predsednici Rusije i Francuske Vladimir Putin i Fransoa Oland postigli su sporazum o raskidu ugovora o isporuci dva nosača helikoptera tipa mistral, saopšteno je u sredu u Kremlju. Dve strane su se saglasile da će Rusiji biti vraćen novac koji je već isplatila u okviru ugovora, kao i sva njena oprema i materijal, a Francuska je novac već isplatila. „Francuska je već prebacila novac i, posle vraćanja opreme, imaće pravo vlasništva i moći da preuzme oba broda“, saopštila je pres služba ruskog predsednika i dodala da „Moskva pitanje mistrala smatra potpuno rešenim“. Rusija planira da u septembru u Francusku pošalje tim stručnjaka koji bi uklonili svu opremu ugrađenu u ove brodove.

Prvi broj Vedomosti

Upravo je obeležena godišnjica od objavljivanja prvog broja srpskog lista Slaveno-serbskija vedomosti, koji se pred čitaocima pojavio 3. avgusta 1792. godine u Beču. Pod uticajem Dositeja Obradovića Vedomosti je pokrenuo Stefan Novaković sa ciljem širenja „istine o otečestvu i prosvešćenija roda našega“.
List je imao pretplatnike u Pešti, Budimu, Sent Andreji, Novom Sadu, Oseku, Trstu i Veneciji, širom Podunavlja, a prodavan je i u Vlaškoj, Rusiji. U Vedomostima su bili objavljivani pozivi na prenumeracije za srpske knjige, poput Istorije Jovana Rajića.

Guča i jedan dan tišine

Saborskom himnom „Sa Ovčara i Kablara“ i podizanjem zastave, u Guči je počeo 55. Sabor trubača.
„Guča je više od kulturnog festivala. To je kulturno čudo i moramo unaprediti ovu manifestaciju“, naveo je ministar turizma Rasim Ljajić.
Za 55 godina, koliko traje festival trube, Gučom je prošlo više od 17 miliona posetilaca.
Zbog Dana žalosti program za sredu je bio otkazan.

Igor Mandić: buja zavist

Hrvatski pisac, književni kritičar i esejista, Igor Mandić, u intervjuu zagrebačkom „Jutarnjem listu“, rekao je da je srbofobija najznačajnija odlika hrvatske kulture…
„Srbofobija je jedna od najznačajnijih odlika hrvatske kulture danas, toliko izražena da prelazi u teški kompleks od kojega mi (Hrvati) moramo najviše patiti. Jer kompleksaš je opterećen strašnom boli. Recimo, upravo sad, pred leto, već 15 godina, otvara se sezona lova na Rada Šerbedžiju… Hrvatska zavist tu prelazi u tešku zavist neoustaške strukture koja u našem društvu buja i u nekim novinama“, naveo je Mandić.
Ta hajka, zaključio je, srećom je još samo verbalna, ali preti da pređe i u fizičku.
„Evo, pre nekoliko dana, Miloradu Pupovcu u Srbu je zaprećeno da je ovo ‚zadnji put da tu dolazi i obeležava ustanak srpskog naroda u Hrvatskoj‘… Što to znači? Da će mu začepiti usta dogodine? … Ili će napokon trijumfirati ta ideja, o kojoj ja govorim već nekoliko godina, da je ta zavist na, recimo, srpske pisce, ili, kako sam prvi, nažalost, rekao, na ćirilicu u Vukovaru, samo uvod u izgon Srba iz Hrvatske.“

Američke fabrike oružja na Kosovu

Amerikanci su započeli razgovore sa Prištinom o izgradnji fabrike za sklapanje oklopnih vozila i druge vojne opreme, preneo je „Sputnjik“.
Američke kompanije zainteresovane su za izgradnju fabrika za proizvodnju vojnih i oklopnih vozila na Kosovu, zbog čega se u Prištini užurbano priprema zakon kojim bi se to omogućilo.
Vlada Ise Mustafe obećala je da će u najskorije vreme promeniti Zakon o stranom ulaganju kako bi se omogućilo strancima da ulažu na Kosovu.