Zelene strane – Specijalizovani za ubijanje

Piše Mara Knežević Kern

Ko su zaista „zaštitnici dečjih prava“ osvetlio je reditelj Bil Boven nedovršenim dokumentarcem „Uništena nevinost“. I svoju istragu platio glavom

Navikli na razbarušene scene iz parlamenta, građani Srbije su s nevericom pratili sednicu na kojoj su svi – unisono i bez replike – izglasali zakon kojim se otvara prostor za neviđenu torturu nad porodicom i decom.

Poslata je poruka da s državom nema šale i da će „struka“ udružena s političkom voljom štititi pravo na našu decu, po cenu uvođenja drakonskog zakona o „oduzimanju dece zbog medicinskog zanemarivanja“.

NEKAŽNJENA UBISTVA U „tranzicionoj“ Srbiji ova izjava bi mogla da deluje komično da iza nje ne stoji autoritet novca, ličnih interesa i globalnih planova, na čijem izvršenju rade timovi narodnih tribuna. Poput marljivih vezilja Vilerovih goblena, stranke ugrađuju svoje boje na zadate motive kako bi se uskladio kolorit poziciono  -opozicione replike prikaza „Evrope bez alternative“, uz zastrašujuću predstavu Strašnog suda, namenjenu čovečanstvu za 21. vek.

Za sprovođenje direktive imunizacije ili konfiskacije neophodna je obučena socijalna mreža, što se pokazalo teško izvodljivim s postojećim kadrom – obrazovanim u duhu humanosti i poštovanja tradicionalnih vrednosti. Tradicija nije in, kao ni porodica, pa će se dodatnom edukacijom stvoriti novi kadar za 21. vek, spreman za izvođenje prljavih radova oko nasilnog oduzimanja dece, kao što je uz pomoć uterivača omogućena naplata dugova privatizovanim kompanijama.

[restrictedarea]

Pozadinu „vrlog novog sveta“ po modelu novokomponovanih „zaštitnika dečjih prava“ osvetlio je reditelj Bil Boven nedovršenim dokumentarcem „Uništena nevinost“. I svoju istragu platio glavom. Autor je preminuo „od srčanog udara“, neposredno posle objavljivanja trejlera za film, a njegovi prijatelji veruju da je ubijen za račun ozloglašene Službe za zaštitu dece u SAD, s obzirom da je u poslednjem intervjuu izjavio da će ostatak života posvetiti borbi protiv kriminalnih aktivnosti mreže socijalnih radnika iz CPS (Child Protection Services) i lekara specijalizovanih za uništavanje porodice. „Nadzor nad ovim agencijama vode bolesni ljudi, koji pod krinkom brige o deci sprovode teror i nekažnjeno ubijaju.“

Ovo nije prvo Bovenovo kopanje po dnu američkog društva: u knjizi „Izdaja njujorških najhrabrijih“ bavi se javašlukom i izdajom vatrogasaca stradalih u Njujorku 9/11, ali je nakon šokantnih otkrića vezanih za CPS pokrenuo proceduru za podizanje optužbe protiv njihovih agenata u svih pedeset država.

„LEGALNO“ OTETI Boven je započeo istragu pre nekoliko godina, posle susreta s jednim unesrećenim ocem, žrtvom samovlašća korumpiranih socijalnih radnika. Suočen s monstruoznim mehanizmom za oduzimanje dece, proučio je obiman dosije krcat falsifikovanim dokumentima, lažnim izjavama i falš zapisnicima, iznoseći na videlo dokaze o umešanosti sudova u zaveru protiv roditelja uz ugrožavanje osnovnih ljudskih prava.

Otkrio je frapantan podatak da je sekretar jednog odeljenja Službe organizovao nasilno oduzimanje dece, za račun svog rođaka koji je poželeo da usvoji plavokoso dete s plavim očima. Deca nesrećnog oca bila su izuzetno lepa i odgovarala su traženom opisu, pa su svo troje „legalno“ oteti i predati na usvajanje sudijinoj porodici i njegovom rođaku.

Boven je nakon ovog slučaja krenuo u borbu protiv sistema, koristeći informacije insajdera iz CPS, i sastavio dosije nasilnih smrti među decom iz „hraniteljskih porodica“, među kojima je ubistvo teško obolele Adrijane Kram, otete od majke po nalogu lekara „zato što nije imala novac za skupe lekove“. Na osnovu uzoraka kose preminulog deteta utvrđeno je da tokom boravka u hraniteljskoj porodici nije dobijalo nikakve lekove, a prilikom autopsije su konstatovani ožiljci na telu, opekotine i brojni tragovi mučenja, uključujući polne organe. Ispostavilo se da je ova četvorogodišnja devojčica, mesecima izgladnjivana i casino pa natet danonoćno terorisana, bila izložena seksualnom nasilju. S obzirom da se radi o detetu sa specijalnim potrebama, CPS  je za brigu o bolesniku dobijao od države 6.000 dolara mesečno, a novac su primali i posle njene smrti. CPS je bio u obavezi da od primljenog novca prosleđuje hraniteljskoj porodici sumu od 400 dolara mesečno, ali je osoblje i tu obavezu izbegavalo. Ovo je – prema izjavi „majke“ iz hraniteljske porodice – ražestilo njenog muža i navelo ga da maltretira dete. CPS je decu slao u Meksiko, što je omiljena praksa, kako bi uštedeli i onemogućili redovnu kontrolu.

Tu je i slučaj Danijele Keli (12) ostavljene od strane staratelja da umire na podu, u sopstvenom izmetu. Socijalni radnici mesecima nisu obišli hraniteljsku porodicu, da bi nakon njene smrti falsifikovali izveštaj unoseći kalendar redovnih poseta. U fijoci socijalnog radnika pronađena su neotvorena pisma ljudi koji su preklinjali da se nešto preduzme i spase dete, kao i ostaci poslatih slatkiša.

Boven je obelodanio i tragediju petogodišnje Logan Mar, koju je hraniteljka selotejpom vezivala za krevet, sve dok joj jednom prilikom nije stavila traku preko usta kako bi na miru pratila omiljeni TV šou. Dete se tada ugušilo.

TERAPEUTSKA DRŽAVA I NJENI ZLOČINI Senator Nensi Šefer ubijena je posle javnog zalaganja da se razotkriju zločini CPS. Pošto su u pitanju interesi multibilionske industrije, jasno je da se farmaceutske kompanije dobrovoljno neće odreći zarade na negeneričkim lekovima, koje prodaju preko CPS.

Sistem funkcioniše na bazi nekoliko uigranih koraka: oduzimanje dece od roditelja bez obaveze da se prethodno sudski dokaže „nebriga“; kad uznemireno dete počne da plače, nelicencirani radnik – zadužen za procenu mentalnog zdravlja – daje dijagnozu „depresija“. Zatim dete kljukaju lekovima, što isključuje mogućnost pobune protiv sve učestalijeg seksualnog nasilja u hraniteljskim porodicama.

Ukoliko ojađeni roditelji prijave hraniteljsku porodicu za zlostavljanje, CPS šalje komisiju koja najčešće negira ove optužbe, čime se slučaj zatvara a agencija štedi sredstva koja bi izgubila pokretanjem sudskog procesa.

Nedavno je u Masačusetsu država roditeljima otela bebu na osnovu prijave pedijatra, ljutog na majku što je promenila preporučenu formulu mleka. Mleko koje je pedijatar preporučio nije prijalo bebi pa je majka prešla na drugu formulu, nakon čega je dete počelo da napreduje. „Struka“ je i u ovom slučaju donela poslednju reč, dete je smešteno u hraniteljsku porodicu, s perspektivom trajnog usvojenja, dok očajni roditelji vode neravnopravnu borbu, koristeći podršku sve brojnije grupe fejsbuk prijatelja širom Amerike.

U međuvremenu je osnovana antipsihijatrijska grupa CCHR (The Citizens Commission on Human Rights) za zaštitu prava roditelja na odlučivanje o izboru medicinskog tretmana. Suosnivač organizacije, dr Tomas Soz, profesor psihijatrije, osmislio je termin „terapeutska država“, opisujući kako funkcioniše „brak“ između vlade i psihijatrije: „Iako toga možda nismo svesni, prisustvujemo rađanju terapeutske države… Terapeutska država, danas, polaže pravo na vlast i koristi silu u ime zdravlja. Ovaj komplot ugrožava lične slobode na isti način na koji je to činio savez države i crkve. Psihijatrijska prinuda podrazumeva prisilno odvođenje dece i ljudi primenom medicinskih tretmana protivno njihovoj volji. Pacijenti koji odbiju njihove ‚blagodeti‘ podvrgavaju se progonu i kažnjavaju od strane agenata terapeutske države, čime se u potpunosti razara princip lične slobode.“

MEDICINSKI TEROR NAD DECOM CCHR je za majku-heroja godine proglasio Merijen Galbodo iz Detroita, koja je – posle višemesečne borbe protiv sistema – izvojevala pobedu. Merijen je postala meta psihijatrijske zajednice onog trenutka kad je – u dogovoru s pedijatrom – odlučila da svoju kćer skine sa kontroverznog antipsihotika „risperdal“, koji uzrokuje nasilno ponašanje. Na osnovu prijave „kerbera“ iz „struke“, terapeutska država je reagovala punom snagom. Snimak opsade kuće porodice Galbodo deluje kao antiteroristička akcija iz Avganistana: nakon desetočasovnog odolevanja samohrane majke, u kuću je upao tim specijalaca pod punom vojnom opremom u pratnji tenka. Merijen je odvedena u zatvor, a devojčica smeštena na pedijatrijsko psihijatrijsko odeljenje. Posle maratonskog suđenja majka se izborila za oslobađanje kćeri, zahvaljujući odluci suda da je oduzimanje deteta nezakonito i da su roditelji ti koji treba da nadgledaju tok lečenja svoje dece.

Na svečanosti povodom dodele odlikovanja za hrabrost, Merijen je upozorila na neverovatnu činjenicu da se u 21. veku suočavamo sa srednjovekovnim pitanjem: da li je vlada (crkva) ta koja će odlučivati koji je tretman odgovarajući za dete, ili je to roditelj? „Buđenje javne svesti je moguće samo ukoliko roditelji pokažu odlučnost da zaustave medicinski teror nad decom. Roditeljska prava su iznad svih prava, a nikada nisu bila ugroženija.“

[/restrictedarea]