Zelene strane – Opsednutost vetrenjačama

Piše Mara Knežević Kern

Šta se krije pod lažnom zastavom „zelene energije“?

Sakriveno u zabiti kineske provincije, u blizini industrijskog naselja Baoton, leži gigantsko veštačko jezero veličine grada, ispunjeno crnim toksičnim muljem nastalim od prerade rude – osnovne sirovine za proizvodnju mobilnih telefona, kompjutera, video uređaja… Svi simboli naše civilizacije izgrađene na toksičnom mulju, zavise od ekstrakcije 17 retkih minerala, među kojima su cerijum i neodimijum, neophodni za proizvodnju „zelenih“ turbina vetrenjača.

 

SNIMCI PAKLA NA ZEMLJI Baoton jezero je okruženo pumpama koje danonoćno izbacuju muljevitu tečnost, pristiglu u cisternama iz obližnjih rafinerija, ispuštajući nesnosnu buku i miris sumpora. Tim Mogan je tokom boravka sa grupom arhitekata i dizajnera – osnivača Unknown Fields Division, napravio stravične snimke Pakla na Zemlji.

„Krenuo sam unazad sledeći put kojim se kreću naši odbačeni predmeti, nastali kao rezultat potrošačke groznice. Rudnici i fabrike grada Baotou pomažu opstanak našeg konzumerskog sna; oni su najveći isporučioci retkih minerala, koji čine sastojak većine proizvoda savremene civilizacije.“
Kolateralnu štetu predstavljaju deca rođena s mekim kostima i bebe obolele od kancera; ljudima ispadaju zubi a kosa veoma rano počinje da sedi. U Dalahai naselju utvrđen je enorman porast osteoporoze, kožnih i respiratornih bolesti, a nivo radijacije iz jezera je desetostruko veći od uobičajenog za tu oblast. Dok stanovnici idu s gas -maskama, pokušavajući da spreče prodor smrtonosne prašine u pluća, na ulazu u naselje stoje bilbordi s idiličnom scenom vetrenjača postavljenih u zelenom polju pod plavim, vedrim nebom.
Čovek je svojim delovanjem ovaj predeo pretvorio u zastrašujuću pustinju, za šta smo svi odgovorni, a pre svega proizvođači finalnih proizvoda, nezajažljivi u potrazi za sirovinama i tržištem. „Ko se jednom susretne s ovim prizorom smrti, nikada više neće posmatrati mobilne telefone na isti način; Eplova reklama ima drugo zastrašujuće lice, s kojim odbijamo da se suočimo“, kaže Morgan, upozoravajući na pozadinu marketinške priče o „zelenoj“ energiji. U Batuu se proizvode magneti za turbine korišćene u VB za proizvodnju vetrenjača – još jednog od smrtnih grehova naše civilizacije, čija proizvodnja za sobom ostavlja tone jalovine, i enorman profit za „zelene“ kompanije, zaštićene dekretom UN kao proizvođači „čiste energije“.

[restrictedarea]

GURANJE POD „ZELENI TEPIH“ Škotski novinar Kamerun MekNiš vodio je kampanju protiv Dunmaglasovog plana za izgradnju polja s vetrenjačama, sve dok škotska vlada nije odobrila ovaj profitabilni ! „zeleni“ projekat. On podseća javnost da iza priče o čistom, samoodrživom izvoru energije stoje kineska toksična jalovišta, dok kompanija (registrovana na Bermudima) sprovodi marketinšku kampanju lažnog predstavljanja.
Mek Niš navodi podatke o pratećim prljavim tehnologijama korišćenim za realizaciju „zelenog“ plana, uključujući mrežu novih puteva, neophodnih za dopremanje cementa za temelje, kao i za izradu temelja potrebnih za pričvršćivanje stubova.
U UK su već stavljene u funkciju 3.153 turbine, od čega je polovina u Škotskoj, koja planira da do 2020. proizvede 80 odsto „zelene“ energije. Marketinški projekat „smanjimo emisiju SO2 zelenim tehnologijama“ u stvari nema nikakav naučni kredibilitet. Niko do sada nije objavio podatke koliko se „omraženog“ SO2 emituje da bi se postavile „zelene“ turbine. Prema nekim istraživanjima, energija na ugalj emituje daleko manje SO2, ali pretpostavlja i daleko manju mogućnost za zaradu.
Čitav projekat osmišljen je s namerom da se maksimalno zaštiti proizvođač, uz prebacivanje tereta troškova i rizika na potrošača. Tu je i zakonska obaveza o korišćenju „obnovljivih izvora“ energije, koja se odnosi na potrošače primorane da deo energije preuzmu od ovih kompanija (po visokim i nepredvidljivim cenama), što će dovesti do dramatičnih socijalnih promena, uključujući uništavanje kineskog ekosistema i života ljudi nastanjenih u blizini rudnika. Njihove sudbine su samo kolateralna šteta gurnuta pod „zeleni tepih“.

Trenutna opsednutost Evropljana vetrenjačama potiče iz zahteva EU – zabrinute zbog „klimatskih promena“ (otopljenje je izbačeno iz žargona nakon evidentnog zahlađenja). Unija je obavezala vlade da do 2020. moraju proizvesti 15 odsto energije iz „obnovljivih“ izvora, što se pokazalo kao račun bez krčmara. Izuzetno hladne zime, bez vetra, uticale su na drastično smanjenje proizvodnje „struje na vetar“, i povećanje potrebe za energijom.

NUKLEARNA ENERGIJA ZELENE BOJE U nastojanju da što više zaštiti „zelene“ kompanije vlada im omogućava da u sezoni bez vetra štede energiju i podižu cenu, a za sezonu s vetrom (kad bi po logici pala cena) osmišljavaju komplikovane mehanizme za prebacivanje troška na potrošače. Autori izveštaja Kraljevske elektrotehničke akademije upozoravaju da će prelazak sa postojećih izvora energije na ekonomiju usmerenu ka smanjenju emisije SO2 izazvati velike socijalne promene, koje niko ne uzima u obzir, niti zna kako da reši problem.

Zagovornici (profiteri) iz Al Gorove operacije pod lažnom zelenom zastavom, pokušavaju da – u ime smanjenja emisije SO2 – nuklearnu energiju proglase „zelenom“. Ukoliko zanemarimo katastrofu u Fukušimi, ostaje nerešen problem odlaganja nuklearnog otpada, čije deponovanje predstavlja izazov za rešavanje nerešivog problema.
Naučnici su pokušali da smanje opasnost od radioaktivnog nuklearnog otpada, smeštajući ga u jame nastale iskopavanjem rudnika soli. Postupak se sastoji u smeštanju otpada u dubinu jame, kako bi vremenom – po logici stvari – so prekrila kontejnere i izolovala radioaktivnu materiju za sledećih hiljadu godina.
Međutim, direktor Servisa za informacije o nuklearnim resursima upozorava na probleme nastale tokom realizacije WIPP pilot programa (Waste Isolation Pilot Project) u trećoj po veličini deponiji radioaktivnog otpada u SAD. Ovo skladište, sa 80.000 m3 prostora, nalazi se u Karlsbadu (Novi Meksiko). U njega je do sada (od 1999) pristiglo je 11.000 tovara otpada.

U poslednje vreme pojavili su se problemi zbog kojih je došlo do zatvaranja stovarišta, a požar je dodatno doveo do proglašavanja opšte opasnosti, posle oslobađanja radioaktivnog oblaka. Dodatni problem predstavlja mogućnost oštećenja skladišta usled zemljotresa, ili oštećenja podloge usled vibracija nastalih fraking operacijama u neposrednoj blizini. Ova tehnologija je već dovela do niza zemljotresa izazvanih upumpavanjem tečnosti u bušotine pod velikim pritiskom.

 

FRAKING POMAMA Otvaranje fraking-bušotine u blizini podzemnih kontejnera s radioaktivnim otpadom moglo bi se okarakterisati kao akt terorizma, da iza njega ne stoji guverner države Suzana Martinez, koja nekontrolisano daje dozvole za otvarnje fraking – bušotina u neposrednom okruženju WIPP. Operativni direktor WIPP izražava bojazan da bi – sem izazivanja zemljotresa (u Teksasu je već došlo do učestalosti broja zemljotresa izazvanih frakingom) – ova tehnologija mogla dovesti do prodiranja upumpavanog sadržaja (hemikalije, nafta i gas) u slanu jamu, što bi dovelo do oštećenja kontejnera.

Fraking-pomama je dovela do povratka naftaša u eksploatisane bušotine, kako bi pristupili horizontalnom pumpanju, što je dovelo do toga da se WIPP stovarište našlo u epicentru bušenja. Novinar Dar Džemail došao je do podatka da je guverner dao saglasnost za provlačenje cevi ispod WIPP deponije. Ova lokacija je izabrana 1970, zbog toga što u blizini nije bilo nalazišta nafte i gasa, a danas su se najbliža postrojenja približila na milju od deponije, okruživši je sa 100 bušotina, dok se na udaljenosti od tri milje nalazi još 350 bušotina.
Guvernera ne brine ni mogućnost da – usled udara i vibracija – dođe do geološkog destabilizovanja stena i podzemnih rezervoara slane vode, kao ni to što je WIPP mesecima bio zatvoren, radi provere bezbednosti. Obustavljanje prijema novog otpada dovelo je do problema u nuklearki Los Alamos, primoranoj da gomila otpad na otvorenom.
Stručnjaci upozoravaju na dodatnu opasnost od preopterećenih saobraćajnica, kojima tutnje šleperi napunjeni naftom i gasom, kao i tovari uranijumskog otpada. Tako gust saobraćaj neminovno dovodi do mogućih incidenata s dramatičnim, teško sagledivim posledicama.

[/restrictedarea]