Смрт је стигла из ваздуха

Напади из беспилотних летилица намењени су терористима. Али у њима страдају и недужни. У свему томе важну улогу игра америчка база Рамштајн на југу Немачке. По први пут жртве напада обратиле су се једном немачком суду.

Фаисал бин Али Џабер никада неће заборавити вече 29. августа 2012. Он је са бројним рођацима био на једној свадби у селу Кашамир, на истоку Јемена. Тада је на њих, са једне америчке беспилотне летилице, испаљено пет ракета. Фаисал је преживео. Међутим, погинули су његови рођаци Валид и Салим. Недужне жртве у такозваном „рату против терора2. Колатерална штета. САД никада нису преузеле одговорност за та убиства. Сада се читав случај износи пред један суд у Немачкој.

Случај жртава из Јемена наћи ће се 27. маја пред судом у Келну. Према процени Андреаса Шилера, биће то први пут да неки суд саслуша шта имају да кажу жртве напада који се изводе беспилотним летилицама. Он је, заједно са Европским већем за уставна и људска права (ЕЦЦХР), подржао те људе из Јемена у подизању тужбе. Као правник, он сматра да Немачка сноси део одговорности за оно што се десило јер се на њеној територији налази америчка војна база Рамштајн.

Тамо се налази релејна станица за сателитске комуникације америчке војске. Без те станице, не би било могуће ни управљање такозваним дроновима. „Сваки напад беспилотном летилицом који се изводи изнад територије Пакистана или Јемена, одвија се уз укључене уређаје у Рамштајну“, каже Шилер.

Немачка – важан центар у акцијама дронова

База Рамштајн простире се на око 1.400 хектара у близини града Кајзерслаутерна. Немачки службеници и политичари не могу да уђу у њу без дозволе америчке војске. То је дефинисано посебном споразумом из 1993. године. Рамштајн је највећи аеродром америчке војске ван САД. Ту се налази Аир анд Спаце Оператионс Центре. Према информацијама немачких телевизија НДР и WДР, као листа Зидојче цајтунг, око 650 војника ту опслужује 1.500 рачунара. Они координирају акције из ваздуха на циљеве у Јемену, Сомалији, Авганисану и Пакистану. Дронови преко сателита шаљу слике и податке у базу Рамштајн. Одатле се подаци шаљу до пилота који управљају беспилотним летилицама, а који се углавном налазе у САД. Шилер цитира наводе пилота да извођење напада не би било могуће без деловања центра у Рамштајну.

Јирген Тоденхефер зна за ту базу. Он је био судија у оближњем Кајзерслаутерну и посланик немачког Бундестага. Он, као правник, циљане нападе које изводи америчка влада оцењује као кривично дело убиства. Оштро осуђује улогу коју у свему томе игра Немачка: „Уз помоћ Рамштајна убија се широм света, а да то није одобрио ниједан судија.“

 

Тоденхефер више пута је посетио подручја изнад којих делују беспилотне летилице. Он блиско контактира са адвокатом који заступа породице жртава у Вазиристану, пограничном подручју између Авганистана и Пакистана. Тај адвокат тврди да су 90 одсто убијених – недужне жртве.

41 циљ, 1.147 мртвих

Још веће сумње у тврдње америчке владе да се ради о „хируршки прецизним нападима“ јављају се након увида у студију британске невладине организације Реприеве. Она је проучила све доступне материјале о нападима беспилотним летилицама. Резултат: да би се погодила 41 особа која се налази на „црној листи“ владе председника Обаме, убијено је 1.147 људи. Најдужа је листа „колатералне штете“ која је настала приликом покушаја елиминације исламистичког лидера Бајтулаха Мехсуда из Пакистана. Шест пута су из беспилотних летилица на њега испаљиване ракете, пре него што је (из седмог покушаја) погођен у лето 2009. године. У свим тим нападима наводно су погинуле 164 особе.

Амрит Синг из америчке иницијативе Опен Социетy Јустице, објавио је у априлу још једну студију о жртвама. На 128 страница извештаја концентрисао се на жртве беспилотних напада у Јемену. У разговору за ДW Синг износи велике сумње да су напади беспилотним летилицама у складу са међународним правом, па чак и са принципима које прописује политика САД.

Синг подсјећа да је амерички председник Обама 2013. изјавио да, осим у случају Авганистана, пре него што се одобри испаљивање ракета из дронова, мора да буде практично искључена могућност да ће у таквом нападу страдати цивили. Осим тога, на терористе би требало деловати само у случају да је искључена могућност да се они заробе.

 

Управо напади беспилотним летилицама доводе до тога да се многи људи окрећу екстремистима

Синг у свом извешају наводи да се бројни нападнути уопште нису крили и да се нису налазили у забаченим регионима. Њих су могле да ухапсе и јеменске снаге безбедности. Обама је поставио још један предуслов за деловање дроновима: напади смеју да се изврше само на особе које представљају директну и сталну претњу по безбедност народа САД. Синг сматра да је и тај принцип прекршен више пута. Ни у једном од документованих случаја нису постојале информације америчких или јеменских власти о директној претњи америчком народу. Сингово истраживање садржи бројне изјаве жртава и чланова њихових породица: „Ти људи стално понављају да желе признање њихових патњи. Они желе да знају зашто су нападнути и пре свега желе правду.“

Можда ће Фаисал бин Али Џабер пред судом у Келну доћи корак ближе правди. Иронија случаја његовог страдалог рођака Салима је у томе што је он само неколико дана пре него што је погинуо у нападу одржао жестоку проповед против Ал Каиде. Није то била његова прва проповед те врсте, али је, нажалост, била последња.

DW.DE