Пише Никола Врзић
Процедуре су грубо прекршене, али та кршења процедуре нису изазвала пад војног хеликоптера и трагичну погибију шест људи и бебе од само пет дана. Не могу да буду криви ни пилоти. Крива је, пре свега, виша сила, а све остало су политичке злоупотребе
Пад хеликоптера Војске Србије ХТ-48 у петак увече 13. марта ове године, у којем су погинули пилоти Омер Мехић и Милован Ђукарић, техничари Небојша Драјић и Иван Миладиновић, лекар др Џевад Љајић, анестетичар Милован Веселиновић и бебица из породице Адемовић стара само пет убогих дана у којима се само борила за ваздух и за живот, изазвали су сасвим оправдану тугу и шок у јавности, пропраћене једнако оправданим захтевима да се сазна ко је за ову несрећу одговоран.
У редовима који следе, анализиравши сву документацију која је јавности стављена на увид а на увид је стављено више него икада раније у случајевима трагедија које су јавност оволико заинтересовале, покушаћемо да укажемо на одговор на ово кључно питање: ко је крив?
Идемо редом.
Пре свега, иако је очигледно али да се не изгуби из вида, у основи свега што је те вечери 13. марта предузето стајала је жеља да се спаси живот једне бебе. Имајмо то у виду.
Када је санитетско возило, које је бебицу и лекаре превозило из Новог Пазара ка болници у Краљеву, надомак Рашке остало заробљено због одрона на путу, у помоћ је најпре позван МУП Србије. Полиција није могла да помогне; нема хеликоптер који је могао да буде адекватан у лошим временским условима те кишне и облачне вечери. Тако је проблем и доспео у надлежност Војске Србије, њеног Ратног ваздухопловства и противваздушне одбране.
[restrictedarea]ГАШИЋЕВА НАРЕДБА Објављена документа не остављају нимало места сумњи: наредба за употребу војног хеликоптера у акцији спасавања болесне бебе потекла је од министра одбране Братислава Гашића. Он је, мобилним телефоном, „око 19:26 часова“ 13. марта, тај захтев упутио бригадном генералу Предрагу Бандићу, команданту 204. ваздухопловне бригаде Војске Србије, који је наредбу потом проследио даље, до пилота мајора Омера Мехића.
Оваквим је начином издавања команде очигледно и директно прекршена предвиђена процедура. По тој процедури, наиме, налог је морао да дође од Оперативног центра система одбране (ОЦ) Оперативном дежурном тиму (ОДТ) РВ и ПВО-а, који би га потом проследио ТиС-у, Дежурној екипи трагања и спасавања где је у том тренутку дежурни био мајор Мехић.
Није потребно додатно наглашавати колико је несмотрен, а уз то и беспотребан прекршај оваквим својим поступком начинио министар Гашић. Држава, а поготово њена војска, морају да почивају на јасно устројеним правилима и нико не би смео да их крши по сопственом нахођењу.
Ипак, та прекршена процедура и погажени ланац командовања нису угрозили даљи наставак акције спасавања угрожене бебе. Напротив, у помоћ беби отишао је најбољи пилот, мајор Омер Мехић – „Мехица зна, срећа па је он у посади, јако добра посада“, стоји у транскрипту једног од телефонских разговора вођених из ОДТ-а те вечери; и закључак комисије Генералштаба каже да је „састав дежурне екипе ТиС био оспособљен и у тренажу за извршење додељеног задатка“ – и то хеликоптером који је био и технички потпуно исправан, и погоднији за овај задатак од хеликоптера који је у том тренутку био на располагању ТиС-у јер је „боље опремљен навигацијском опремом, може да остане дуже у ваздуху и поседује снажније моторе“.
ВРЕМЕНСКИ УСЛОВИ Временски услови? Били су око доње границе дозвољених, можда чак и мало испод те границе – оцене се, кроз извештај, у овом погледу донекле разилазе – али је ту заправо битан податак који у својој изјави наводи генерал Бандић, да се „метео минимум прописује за сваког пилота посебно, у складу са његовим степеном оспособљености“, док је споменута граница „прилагођена најслабије оспособљеној посади“, што ће рећи да је у Мехићевом случају минимум био испод тог општег минимума, одређеног у односу на његовог најмање обученог колегу пилота.
Све у свему, упркос прекршеној процедури ангажовања хеликоптера, у помоћ бебици отишло је најбоље што смо имали, и у погледу технике и у погледу људи који су кренули на задатак. Кренули без поговора, примедбе или нећкања, како документа такође показују.
ПРОМЕЊЕНА ДЕСТИНАЦИЈА Пут до Рашке протекао је без проблема. Кренули су ка Београду. Првобитно предвиђена дестинација: Војно-медицинска академија у Београду, где су болесну бебу и пратиоце чекале лекарске екипе и министар здравља Златибор Лончар, коме се може приговорити да је, политичарски неумесно, желео парче медијске пажње, али то његово присуство на ВМА и касније на аеродрому „Никола Тесла“ није имало баш никаквог утицаја на трагични развој догађаја.
Пут од Рашке до Београда, елем, протиче без проблема. Поставља се питање, међутим, зашто је на крају дестинација промењена, зашто је хеликоптер уместо на Бањицу, на ВМА, усмерен на аеродром „Никола Тесла“ у Сурчину. И зашто није отишао на аеродром у Батајници, него на сурчински? Појавила се у јавности чак и теза да је та промена извршена против воље пилота Мехића.
Објашњење је, међутим, много једноставније.
Пре свега, како показује транскрипт разговора Омера Мехића и контролора на аеродрому Батајница, разговора вођеног пре него што је кренуо на свој последњи задатак, сам Мехић је као алтернативу слетању на ВМА у плану лета навео управо аеродром „Никола Тесла“.
Током повратка из Рашке у Београд време се у Београду драстично погоршало, а нарочито у рејону Бањичког виса. Пуковник Гордан Павловић то наводи у свом извештају, као и генерал Бандић, и генерал-мајор Ранко Живак, командант РВ и ПВО, и потпуковник Миливоје Милисављевић, а све ове њихове изјаве своју потврду добијају и када се погледају транскрипти разговора у реалном времену, у којем ОДТ у 22:07:45 наводи да је „на ВМА катастрофа колико је лоше време“, пре тога и „како рече Меха да му није сигурица за ВМА“, и Оперативни центар РВ и ПВО: „Неће ићи на хелиодром ВМА него на Сурчин пошто се метео ситуација усложњава, пошто нам је то сигурица.“ Осим временских (не)прилика, ка Сурчину је Мехића и његов хеликоптер преусмерила и чињеница „да је а. ‚Никола Тесла‘ опремљен уређајима за прецизно слетање“ који су бољи „у односу на опрему на хелиодрому ВМА и а. Батајница“, а уз све то „брже ће да дође са Сурчина“ до болнице него са аеродрома у Батајници, како је констатовао ОДТ у 20:33:54.
Тако да, у моментима у којима се доносила одлука, никаквог спорења није било око избора сурчинског аеродрома. Ма колико се кобним показао, овај је избор био и најразложнији у тој ситуацији.
ВИША СИЛА У 22:09:58 пилот Омер Мехић имао је први визуелни контакт с пистом на коју је требало да слети. Тада и почињу проблеми. Истрага ће дати коначну оцену ко је погрешио и да ли је ико погрешио, али у доношењу те оцене мораће да узму у обзир и, чини нам се, кључни документ, извештај о метеоролошкој ситуацији на самом аеродрому „Никола Тесла“. Тај извештај показује да се време, ионако лоше, погоршало изненада и драстично. Када је Мехићев хеликоптер прилазио писти, хоризонтална видљивост износила је око 1.500 метара а база најнижег слоја облака била је на 60 до 65 метара – у односу на сат раније, облаци су се спустили за двадесетак метара, али су и даље били у границама онога за шта је мајор Омер Мехић био оспособљен. До једног од последњих Мехићевих јављања контролном торњу (у 22:31:19: „Не видим писту.“) међутим, спустиће се облаци на свега 35 метара а непуних 10 минута касније и на пуких 20, то јест, за тих двадесет последњих минута лета време се практично за 200 одсто погоршало у односу на тренутак Мехићевог првог визуелног контакта са пистом, и још дупло више у односу на тренутке у којима је доношена одлука да хеликоптер слети на аеродром „Никола Тесла“. Нагло и драстично. И уверени смо да је ово неочекивано и непредвидљиво погоршање времена пресудно утицало на пад хеликоптера и губитак седам људских живота. Виша сила. Хероји су сви који су покушали да, ризикујући сопствене, сачувају један малецки живот.
И сва остала, накнадна тумачења прошломесечне трагедије представљају само бедну, политикантску потребу да се смрт седам особа, почев од оне најнедужније, искористи за политичка препуцавања. Уосталом, која је сврха предложеног анкетног одбора у Скупштини Србије, кад он „не може да врши истражне и друге судске радње“ (члан 68 скупштинског Пословника) а чињенице о којима би се пред тим одбором и телевизијским камерама расправљало ионако су већ стављене на увид јавности, а тужилаштво је случај већ узело у поступак…
[/restrictedarea]
Gospodine Vrziću, da li ste ikada čuli za “False flag” operacije? Pokušavate u uvodu ovoga članka da ojađenu i pre svega okupiranu Srbiju predstavite kao humanitarno društvo, barem nosioce njenih javnih funkcija. Hoćemo li i sada sa ovim jednim preostalim helikopterom MI 17, bezglavo srljati u sledeću “humanitarnu” akciju ne pitajući za cenu? Postojanje želje da se neko spasi nije dovoljan razlog za preduzimanje akcije spašavanja. Ta akcija mora sadržavati i racionalne elemente. U protivnom dolazi do nepovoljnog odnosa dobijeno-uloženo. U ovom slučaju TRAGIČNOG. Smem da se kladim da dnevno najmanje pet do deset sličnih slučajeva na teritoriji cele Srbije, iziskuju hitne intervencije TiS-a.Kako ćemo svima izaći u susret? Hoće li raditi veze i vezice u razmatranju prioriteta? Pri pozivu hitne pomoći,iskustvo mi govori, da najmanje 10 min. čovek potroši objašnjavajući u tel.razgovoru šta je lično pre toga preduzeo,do ubeđivanja sa druge strane da trenutno nemaju slobodno vozilo, pa jel možete da uzmete taksi,ili da vas prebaci najbliži komšija, ako nemate svoja kola itd. To je sve za razumeti, ali nije logika gde se kolje vo za 100 grama mesa, gde se ne sagledavaju unapred svi rizici onoga što se želi postići, nego se srlja. Kada se tragedija desi, svi pokušavaju da se sakriju iza one floskule o želji da se spasi 1 život. Da, ali ne po cenu da se izgubi 7. U ovoj vezi između nepromišljene akcije i njenog tragičnog bilansa i leži ogorčenje javnosti koja traži kaznu za odgovorne, kako u budućnosti ne bi dolazilo do olakog gubitka ljudskih života. Materijalnu štetu koja nije zanemarljiva, ostavljam po strani, kao i sve nebuloze što prate ovu tragediju: General Bandić je na odmoru,a prima naređenje, NGŠ gen.Diković i komandant RVPVO preskočeni u komandnom lancu, nesporazum kontrole leta sa pilotom po pitanju visine letelice, alkohol u krvi pilota, odgovorni u OC na rekreaciji itd….
Ма јасноје све. Истина је да је наша Војска нажалост на ниским гранама, да нажалост цвета јавашлук и онеодговорост,….ред је да се под хитно Војска Србије организује на нашим традицијама( ненеке тамобригадице и укидање србских имена) и да се обнови најнеопходније и оружје и касарне и опрема, а не плате( јер су високе)
И да се врате проверени официрски кадар, који јније надобудан!
* Следећи цитат све говори, ево како су одлично организовани браћа Хрвати, свака им част!!!
—
Posada Eskadrile transportnih helikoptera (ETH) 93. zrakoplovne baze HRZ-a i PZO-a prevezla je u četvrtak, na blagdan Božića, 25. prosinca 2014. 500-og pacijenta u ovoj godini.
Tako je helikopterom Mi-8 MTV hitnim medicinskim letom zbrinut pacijent s helidroma Blato na Korčuli. Istoga dana posada je još jednom poletjela prema Dubrovačko-neretvanskoj županiji odakle je u večernjim satima iz Orebića na Pelješcu prevezla pacijenta do KBC Split.
Letačke posade HRZ-a i PZO-a iz Divulja ovim letovima već su nadmašili prošlogodišnj broj od 486 prevezenih pacijenata, što je bio i najveći broj do sada zabilježenih medicinskih prevoženja vojnim helikopterima.
Tijekom prevoženja i spašavanja ljudskih života posade helikoptera HRZ-a i PZO-a u ovoj su godini do sada provele više od 500 sati u zraku i pri tome još prevezle i 977 pratećeg osoblja (medicinski timovi, obitelji stradalih, pripadnici Hrvatske gorske službe spašavanja).
Uz letače helikopterske posade koje su stalnom 24-satnom dežurstvu u vojarni „Knez Trpimir“ u Divuljama, nalaze se i medicinski timovi Zavoda za hitnu medicinu Splitsko-dalmatinske županije.
Tekst: OSRH/Marinko Karačić, Foto: HRZ i PZO, osrh.hr (http://www.osrh.hr/)
—
Још једном свака част Хрватима, који чак држе до традције ,а ми бришемо све зарад неких НАТО стандарда који нас ојадише , уништитше.
KRIVA JE ,PRE SVEGA,VISA SILA,A SVE OSTALO SU POLITICKE ZLOUPOTREBE…kaze Nikola Vrzic.
Znao je Nikola da napise nesto i u korist istine,koliko god nekoga bolela,ali sada mu je ZADRHTALA RUKA.
Isukao naliv pero,odlucno,isto kao nasi,kada krenu u Brisel.
Posle svega,cini se,da u istu trubu duva,kao Miroslav Lazanski,koji po Vojsci i srpskim oficirima udara najtezom batinom…koji kaze da PUKOVNIK,pored njega,TUPI,i bruka ga na ocigled svih,brutalno u direktnom prenosu.
NEMA PROBLEMA,ako zelite da zivite sa tom istinom…DA NAM JE DOBRO,DA SMO OK…vazi,ZIVITE,i ti Nikola i ti Miroslave Lazanski,kome su se sada bas otvorile sve karte,NE SKIDA SE SA MEDIJA,ZARADJUJE BOLJE NEGO IKAD…i svi oni,STO PISU PO MERI,PO NARUDZBI,kao kakav DOBAR krojac,sto sije po meri.
Ali zapamtite,OSTAJU TRAGOVI,ostaje istina,makar u blatu,ALI JE ISTINA…a laz,makar u sedlu najvecega konja,JESTE OBICNA LAZ.
TO ISTORIJA TAKO SUDI.
Srbija u krajputase pretvara svakog Srbina koji stavi glavu u torbu za srpstvo,koji zrtvuje sopstvenu karijeru radi srpstva,koji obuce pred Planetom majicu KOSOVO JE SRBIJA,kao Cavic,Srbija ga odbaci,makar bio svetski prvak,makar i fotofinis pokazao da je za pola sake pobedio AMERIKANCA Felpsa…
NE ,ON IMA DA NESTANE.
A oni ,koji obuku majicu sa likom zlocinca pukovnika Divjaka,dobijaju sponzorske ugovore,za cips…odjednom im krene u poslu i zivotu…OSNIVAJU HUMANITARNE FONDACIJE…kao Sergej Trifunovic.
JEL TO SRBIJA,KOJU VRZIC NIKOLA OLAKO OPISUJE?
Ako ovo i ovakvo,antisrpsko,sazvezdje nema kraja,onda se cini da je glupo lajati na zvezde.
Ipak, zvaki taj lavez,TAJ VAPAJ…moze da pomogne,SIGURNO MOZE DA POMOGNE…ne onome ko laje,nego Srbiji.
BOG ZNA KAKO,ALI MOZE!
Драги мој Никола,
Вероватно бих могао да прихватим да је узрок несреће виша сила, као што бих могао да прихватим и било који други злосрећни узрок. Када се догоди несрећа ове врсте и тежине, није лако, а можда није ни потребно, јавно објављивати пропусте, посебно ако се има у виду начело „de mortibus nihil nisi bene“. Извесно је да су намере свих учесника у догађају биле хумане и часне. А несрећа се, упркос свему, ето, десила.
Па откуд онда толико горких и полемичких текстова у медијима? Откуда непотребне, а тешке речи на рачун ових или оних?
Да није овоме допринео дух политичког маркетинга, који је потпуно овладао понашањем свих наших политичких лидера? Нарочито оних челних? Посебно председника владе Вучића?
Политички маркетинг (да ли је то Блерово масло?) постао је алфа и омега нашег политичког живота. Од препирки са синдикалцима, до дискусија у Скупштини, готово да у активности српске евроатлантске партије, која је освојила стопроцентну већину у Парламенту, не постоји ништа друго осим маркетиншких потеза, ако не узмемо у обзир мере у спровођењу наметнутих одлука из Вашингтона, Берлина или Брисела. Сетите се само хеликоптера (овог или сличног) у Фекетићу, сетите се поплава, икли промоције Belgrade Waterfront-a, сетите се најава хапшења омрзнутих бизнисмена, најава приватизације спортских клубова, сетите се штепања на шиваћој машини, сетите се, уосталом, првих десет минута ударног ТВ – дневника, свакога дана (без изузетка), сетите се бројних (а редовних) интервјуа, ауторских чланака, пинко – наступа итд.
Па ћете онда разумети праксу медија, пријатељски или непријатељски расположених, да сваки потез владе посматрају кроз наочаре политичког маркетинга. Чак и ако га, у случају трагедије хеликоптера није било, ружна искуства у комуникацији јавности и евроатлантске власти, морала би да наведу све чланове евроатлантске партије да се запитају како прекомерни политички маркетинг утиче на јавност?
Поздрав Данијел Цвјетићанин
Hipoteza Nikole Vrzica je,
KRIVA JE,PRE SVEGA,VISA SILA,A SVE OSTALO SU POLITICKE ZLOUPUTREBE…
Moja hipoteza jeste…recimo,
KRIVA JE,PRE SVEGA,POLITICKA ZLOUPOTREBA,A SVE OSTALO SU VISE SILE.
Vrzic nece da vidi ulogu tri ministra Ljajica,Loncara i Gasica,pre pocetka cele price…ONI BI SVI O FONOZAPISU DA PRICAJU (uzgred,major Mehic deluje savrseno stabilno,smireno,super profesionalno,pametno…ja bih vikao na tu kontrolu leta,da im piksle popadaju sa stolova)…
Vrzic nece da vidi da je Vucic,s vrata ONE NOCI,dreknuo,NE DAM GASICA!
Ja te noci nisam ni razmisljao o Gasicu…
Sada ce Lazanski da ispljuje Vojsku,sa ciljem da srusi Dikovica,jednog od retkih ratnih kadrova,posle i Nikolica i da pobede Ljajic,koji ce biti u svim narednim vladama,do kraja Srbije…kao i Loncar i Gasic…i naravno,Vucic,KAO I UVEK.
Ali,ako Dikovic i Nikolic,posle Seselja,zavrse u Hagu,sto je NATO SAN MNOGIH…ko je sledeci???
KO JE POSLEDNJI OSTAO?
Zar i ti,sine Nikola, u sinhronizovanoj akciji “belje od belog” pranja javasluka?
“Vanredni dogadjaj”: Sudbina ,Bozja volja,Visa sila…ili visak amaterizma
i neodgovornosti sa deficitom morala ,cojstva i casti u sve tri grane vlasti
i NATO-vski “skarabudzenom”ustrojstvu VS ? I , posto je VISA SILA pravni
pojam,sta se tu nije moglo predvideti,izbeci ili otkloniti.To nas zanima.
Mada, ruku na srce,znamo gde u Srbiji stoluje VIS MAJOR.
Nesrece se dogadjaju to svi ljudi znaju. Ali njima nesto prethodi. nema nesrece koja nije imala i svoj uzrok. A uzrok su svi prekrsaji koji su doveli dote nesrece tako da se na kraju postavlja pitanje jeli to bila nesreca ili cist prozvod voluntarizma i odsustva profesionalizma. Sve dok u Srbiji budu postojale muslimanske, pravoslavne ili ne zanam vec kakve sve bebe nama nema napretka. Ako neko vec treba da bude evakuisan i spasen onda ne treba da bude ubijen zajedno s lekarima i celom posadom zbog necijih losih procena i neobjasnjivih ocekivanja…
Čujem da AV ide danas na aerodrom u Batajnicu. Čemu to? Da se pravda?
Ili da prebroji podobne od nepodobnih. Hoće li biti i Gašića keramičara u delegaciji? Gde će tu staviti Bandića? Verovatno do Gašića, a odmah do njih biće i Miroslav Lazanski sa svojom konvertitskom teorijom o “nebitnosti procedure”. Koliko li je srebrnjaka za ovaj spin-tekst u “Politici” Lazanski prigrabio? Hvala mu na informaciji između redova, da su i komandanta RV i PVO stavili na stranu keramičara, po principu: Nismo samo načelnika GŠ izostavili iz lanca komandovanja.Izostavljen je i komandant RV i PVO.Da se Vlasi ne dosete. Biće tu i Neša doktor. Njemu je lakše nego Gašiću.Kod njega u ministarstvu se odavno sve zna.I ko kosi i ko vodu nosi. Veljovića na primer, ni posle dokazane afere sa njegovim sinom i biznismenom Bogićevićem puškom ne možeš da oteraš.Dobar je za sve američke ambasadore unazad 10 god.Kako i ne bi kada gadro samo tutnji kroz zemlju Srbiju. E jadna Srbijo, našta si svedena !