Tragedija i zloupotrebe

Piše Nikola Vrzić

Procedure su grubo prekršene, ali ta kršenja procedure nisu izazvala pad vojnog helikoptera i tragičnu pogibiju šest ljudi i bebe od samo pet dana. Ne mogu da budu krivi ni piloti. Kriva je, pre svega, viša sila, a sve ostalo su političke zloupotrebe

Pad helikoptera Vojske Srbije HT-48 u petak uveče 13. marta ove godine, u kojem su poginuli piloti Omer Mehić i Milovan Đukarić, tehničari Nebojša Drajić i Ivan Miladinović, lekar dr Dževad Ljajić, anestetičar Milovan Veselinović i bebica iz porodice Ademović stara samo pet ubogih dana u kojima se samo borila za vazduh i za život, izazvali su sasvim opravdanu tugu i šok u javnosti, propraćene jednako opravdanim zahtevima da se sazna ko je za ovu nesreću odgovoran.

U redovima koji slede, analiziravši svu dokumentaciju koja je javnosti stavljena na uvid a na uvid je stavljeno više nego ikada ranije u slučajevima tragedija koje su javnost ovoliko zainteresovale, pokušaćemo da ukažemo na odgovor na ovo ključno pitanje: ko je kriv?

Idemo redom.

Pre svega, iako je očigledno ali da se ne izgubi iz vida, u osnovi svega što je te večeri 13. marta preduzeto stajala je želja da se spasi život jedne bebe. Imajmo to u vidu.

Kada je sanitetsko vozilo, koje je bebicu i lekare prevozilo iz Novog Pazara ka bolnici u Kraljevu, nadomak Raške ostalo zarobljeno zbog odrona na putu, u pomoć je najpre pozvan MUP Srbije. Policija nije mogla da pomogne; nema helikopter koji je mogao da bude adekvatan u lošim vremenskim uslovima te kišne i oblačne večeri. Tako je problem i dospeo u nadležnost Vojske Srbije, njenog Ratnog vazduhoplovstva i protivvazdušne odbrane.

[restrictedarea]

GAŠIĆEVA NAREDBA Objavljena dokumenta ne ostavljaju nimalo mesta sumnji: naredba za upotrebu vojnog helikoptera u akciji spasavanja bolesne bebe potekla je od ministra odbrane Bratislava Gašića. On je, mobilnim telefonom, „oko 19:26 časova“ 13. marta, taj zahtev uputio brigadnom generalu Predragu Bandiću, komandantu 204. vazduhoplovne brigade Vojske Srbije, koji je naredbu potom prosledio dalje, do pilota majora Omera Mehića.

Ovakvim je načinom izdavanja komande očigledno i direktno prekršena predviđena procedura. Po toj proceduri, naime, nalog je morao da dođe od Operativnog centra sistema odbrane (OC) Operativnom dežurnom timu (ODT) RV i PVO-a, koji bi ga potom prosledio TiS-u, Dežurnoj ekipi traganja i spasavanja gde je u tom trenutku dežurni bio major Mehić.

Nije potrebno dodatno naglašavati koliko je nesmotren, a uz to i bespotreban prekršaj ovakvim svojim postupkom načinio ministar Gašić. Država, a pogotovo njena vojska, moraju da počivaju na jasno ustrojenim pravilima i niko ne bi smeo da ih krši po sopstvenom nahođenju.

Ipak, ta prekršena procedura i pogaženi lanac komandovanja nisu ugrozili dalji nastavak akcije spasavanja ugrožene bebe. Naprotiv, u pomoć bebi otišao je najbolji pilot, major Omer Mehić – „Mehica zna, sreća pa je on u posadi, jako dobra posada“, stoji u transkriptu jednog od telefonskih razgovora vođenih iz ODT-a te večeri; i zaključak komisije Generalštaba kaže da je „sastav dežurne ekipe TiS bio osposobljen i u trenažu za izvršenje dodeljenog zadatka“ – i to helikopterom koji je bio i tehnički potpuno ispravan, i pogodniji za ovaj zadatak od helikoptera koji je u tom trenutku bio na raspolaganju TiS-u jer je „bolje opremljen navigacijskom opremom, može da ostane duže u vazduhu i poseduje snažnije motore“.

VREMENSKI USLOVI Vremenski uslovi? Bili su oko donje granice dozvoljenih, možda čak i malo ispod te granice – ocene se, kroz izveštaj, u ovom pogledu donekle razilaze – ali je tu zapravo bitan podatak koji u svojoj izjavi navodi general Bandić, da se „meteo minimum propisuje za svakog pilota posebno, u skladu sa njegovim stepenom osposobljenosti“, dok je spomenuta granica „prilagođena najslabije osposobljenoj posadi“, što će reći da je u Mehićevom slučaju minimum bio ispod tog opšteg minimuma, određenog u odnosu na njegovog najmanje obučenog kolegu pilota.

Sve u svemu, uprkos prekršenoj proceduri angažovanja helikoptera, u pomoć bebici otišlo je najbolje što smo imali, i u pogledu tehnike i u pogledu ljudi koji su krenuli na zadatak. Krenuli bez pogovora, primedbe ili nećkanja, kako dokumenta takođe pokazuju.

 

PROMENJENA DESTINACIJA Put do Raške protekao je bez problema. Krenuli su ka Beogradu. Prvobitno predviđena destinacija: Vojno-medicinska akademija u Beogradu, gde su bolesnu bebu i pratioce čekale lekarske ekipe i ministar zdravlja Zlatibor Lončar, kome se može prigovoriti da je, političarski neumesno, želeo parče medijske pažnje, ali to njegovo prisustvo na VMA i kasnije na aerodromu „Nikola Tesla“ nije imalo baš nikakvog uticaja na tragični razvoj događaja.

Put od Raške do Beograda, elem, protiče bez problema. Postavlja se pitanje, međutim, zašto je na kraju destinacija promenjena, zašto je helikopter umesto na Banjicu, na VMA, usmeren na aerodrom „Nikola Tesla“ u Surčinu. I zašto nije otišao na aerodrom u Batajnici, nego na surčinski? Pojavila se u javnosti čak i teza da je ta promena izvršena protiv volje pilota Mehića.

Objašnjenje je, međutim, mnogo jednostavnije.

Pre svega, kako pokazuje transkript razgovora Omera Mehića i kontrolora na aerodromu Batajnica, razgovora vođenog pre nego što je krenuo na svoj poslednji zadatak, sam Mehić je kao alternativu sletanju na VMA u planu leta naveo upravo aerodrom „Nikola Tesla“.

Tokom povratka iz Raške u Beograd vreme se u Beogradu drastično pogoršalo, a naročito u rejonu Banjičkog visa. Pukovnik Gordan Pavlović to navodi u svom izveštaju, kao i general Bandić, i general-major Ranko Živak, komandant RV i PVO, i potpukovnik Milivoje Milisavljević, a sve ove njihove izjave svoju potvrdu dobijaju i kada se pogledaju transkripti razgovora u realnom vremenu, u kojem ODT u 22:07:45 navodi da je „na VMA katastrofa koliko je loše vreme“, pre toga i „kako reče Meha da mu nije sigurica za VMA“, i Operativni centar RV i PVO: „Neće ići na heliodrom VMA nego na Surčin pošto se meteo situacija usložnjava, pošto nam je to sigurica.“ Osim vremenskih (ne)prilika, ka Surčinu je Mehića i njegov helikopter preusmerila i činjenica „da je a. ‚Nikola Tesla‘ opremljen uređajima za precizno sletanje“ koji su bolji „u odnosu na opremu na heliodromu VMA i a. Batajnica“, a uz sve to „brže će da dođe sa Surčina“ do bolnice nego sa aerodroma u Batajnici, kako je konstatovao ODT u 20:33:54.

Tako da, u momentima u kojima se donosila odluka, nikakvog sporenja nije bilo oko izbora surčinskog aerodroma. Ma koliko se kobnim pokazao, ovaj je izbor bio i najrazložniji u toj situaciji.

VIŠA SILA U 22:09:58 pilot Omer Mehić imao je prvi vizuelni kontakt s pistom na koju je trebalo da sleti. Tada i počinju problemi. Istraga će dati konačnu ocenu ko je pogrešio i da li je iko pogrešio, ali u donošenju te ocene moraće da uzmu u obzir i, čini nam se, ključni dokument, izveštaj o meteorološkoj situaciji na samom aerodromu „Nikola Tesla“. Taj izveštaj pokazuje da se vreme, ionako loše, pogoršalo iznenada i drastično. Kada je Mehićev helikopter prilazio pisti, horizontalna vidljivost iznosila je oko 1.500 metara a baza najnižeg sloja oblaka bila je na 60 do 65 metara – u odnosu na sat ranije, oblaci su se spustili za dvadesetak metara, ali su i dalje bili u granicama onoga za šta je major Omer Mehić bio osposobljen. Do jednog od poslednjih Mehićevih javljanja kontrolnom tornju (u 22:31:19: „Ne vidim pistu.“) međutim, spustiće se oblaci na svega 35 metara a nepunih 10 minuta kasnije i na pukih 20, to jest, za tih dvadeset poslednjih minuta leta vreme se praktično za 200 odsto pogoršalo u odnosu na trenutak Mehićevog prvog vizuelnog kontakta sa pistom, i još duplo više u odnosu na trenutke u kojima je donošena odluka da helikopter sleti na aerodrom „Nikola Tesla“. Naglo i drastično. I uvereni smo da je ovo neočekivano i nepredvidljivo pogoršanje vremena presudno uticalo na pad helikoptera i gubitak sedam ljudskih života. Viša sila. Heroji su svi koji su pokušali da, rizikujući sopstvene, sačuvaju jedan malecki život.

I sva ostala, naknadna tumačenja prošlomesečne tragedije predstavljaju samo bednu, politikantsku potrebu da se smrt sedam osoba, počev od one najnedužnije, iskoristi za politička prepucavanja. Uostalom, koja je svrha predloženog anketnog odbora u Skupštini Srbije, kad on „ne može da vrši istražne i druge sudske radnje“ (član 68 skupštinskog Poslovnika) a činjenice o kojima bi se pred tim odborom i televizijskim kamerama raspravljalo ionako su već stavljene na uvid javnosti, a tužilaštvo je slučaj već uzelo u postupak…

[/restrictedarea]