Pečat nedelje

Vitez retkih vrlina

Ambasadorka Francuske u Srbiji Kristin Moro uručila je u Beogradu ombudsmanu Saši Jankoviću Nacionalni orden za zasluge u rangu viteza.
„Srbija je srećna što može da računa na ljude poput vas kako bi uspela na putu savremenosti i pune pripadnosti Evropi, postala efikasna, transparentna i nepristrasna država koja poštuje sve građane i njihova prava“, rekla je Moro u francuskoj ambasadi, gde je u ime predsednika Francuske Fransoa Olanda uručila orden Jankoviću.
Moro je navela da odlikovanjem želi da oda dvostruko priznanje – instituciji ombudsmana, na čijem je čelu Janković, i Jankoviću, zahvaljujući kome institucija živi kao zalog budućnosti koju oličava.
O tome u kojim trenucima je Janković pokazao retke vrline koje krase njegovu profesiju, a koje je Moro označila kao  principijelnost, nezavisnost i nepristrasnost, moglo bi se diskutovati, no borbenost i hrabrost očito nije izostala kada su meta bili VBA, Ministarstvo odbrane i Vojska Srbije ili kada je trebalo predložiti novi zakon o rodnoj ravnopravnosti kojim se, pored ostalog, predviđa i mogućnost da se homoseksualcima dozvoli usvajanje dece.
Ove osobine, prepoznate od strane francuske ambasadorke kao retke vrline, Srbiju i njene građane, koji u velikoj meri ne dele iste vrednosti, inače koštaju 171.415.000 dinara godišnje. Za jednog viteza tričava suma.

NATO kao Hitler

Predsednik Upravnog odbora Atlantskog saveta Vladan Živulović na programu nacionalne televizije RTS rekao je: „NATO se ponaša kao Hitler.“
U TV emisiji RTS-a, „Upitnik“, u kojoj su učestvovali ministar pravde Nikola Selaković, predsednik Beogradskog foruma Živadin Jovanović i predsednik Upravnog odbora Atlantskog saveta Vladan Živulović, gospodin Živulović je izjednačio ponašanje NATO sa ponašanjem Hitlera. Živulović je, pored ostalog, rekao: „Naš narod kaže ‚sila Boga ne moli‘, pa ako ćemo sada: legalitet svih tih akcija, kada pogledamo istoriju, Hitler nikog nije pitao, krenuo je u obračun, NATO nije pitao nikoga kada je krenuo na Srbiju, odnosno Jugoslaviju…“

Albanski san

U ponedeljak su u Tirani vlade Albanije i Kosova održale zajedničku sednicu koja je okončana dvostrukom velikoalbanskom provokacijom.
Posle sednice, naime, premijeri Albanije i Kosova Edi Rama i Isa Mustafa izjave medijima dali su ispred (reljefne) mape na kojoj ne samo da nije bilo ucrtane granice između Albanije i Kosova već je i na njoj pisalo: „Jedna zemlja, jedan narod, jedan san“. A Edi Rama je na sve to izjavio i da je, potpisivanjem 11 sporazuma na toj sednici, izvršeno „nacionalno ujedinjenje preko Evropske unije“.
Evropska unija je na ovu velikoalbansku provokaciju ponovo odreagovala benevolentno. Maja Kocijančić, portparolka EU šefice diplomatije Federike Mogerini, kazala je da je Johanes Han, EU komesar za pregovore o proširenju EU, tokom svoje posete Albaniji o ovim porukama razgovarao s Ramom, i „premijer ga je uverio da je imao u vidu blisku saradnju između Albanije i Kosova u njihovom zajedničkom cilju približavanja EU“.
Inače, i prethodna, prva zajednička sednica dveju vlada, održana u srpskom carskom gradu Prizrenu 11. januara 2014, bila je podjednako provokativna i naišla je na podjednako nikakvu reakciju – tom prilikom su Rama i Hašim Tači, tadašnji kosovski premijer, sporazume o saradnji i strateškom partnerstvu Kosova i Albanije potpisali, kako je izvestio „Dojče vele“, u kompleksu Prizrenske lige, gde je 1878. održan istoimeni skup koji je za cilj imao ujedinjenje Albanaca.

Sukob sa SAD je sukob vrednosti

Na poziv „Treće Srbije“, prošle nedelje u posetu našoj zemlji došli su predstavnici ruske organizacije „Izborski klub“, koju čine ugledni političari, svojevremeno savetnici predsednika Rusije Vladimira Putina, zatim mislioci, javne ličnosti i stručnjaci iz različitih oblasti – i različitih političkih ideologija, kao što su Aleksandar Dugin, Leonid Ivašov, Sergej Glazjev, arhimandrit Tihon, ili Natalija Naročnickaja. „Treća Srbija“ i „Izborski klub“ su, pored ostalih aktivnosti, održali zajedničku tribinu u Beogradu, na kojoj su govorili predsednik Kluba Aleksandar Prohanov, Vitalij Averjanov i episkop Avgustin, a od domaćina predsednik „Treće Srbije“ Miroslav Parović i Vladimir Zotov.
Prohanov je rekao da se svet trenutno nalazi u „postkrimskom“ periodu istorije aludirajući na pripajanje Krima Rusiji i da je to znak borbe Ruske Federacije protiv Amerike i NATO. On je ukazao na to da je pripajanje Krima u stvari pripajanje ruskog naroda sa Krima i iz Rusije jer je Krim mitsko mesto za Rusiju, „oltar na kojem su se Rusi oduvek molili i na kojem je proliveno mnogo ruske krvi“. „Sukob sa Amerikom u koji smo se upustili nije samo geopolitički već je reč o sukobu vrednosti“, kazao je on.
Naglasivši da su 90-ih godina i ruski i srpski narod bili u velikoj krizi, Averjanov je rekao još da je dolazak delegacije „Izborskog kluba“ u Srbiju veoma značajan. Takođe, da je konzervativna struja počela da se vraća u Rusiju na velika vrata a jedan od dokaza tome jeste osnivanje „Izborskog kluba“, koji se bori da liberalnu komponentu što se javlja u unutrašnjoj i spoljnoj politici Rusije zameni sa patriotskim idejama i vizijama kojima se Rusija sigurno može odbraniti od negativnih uticaja Zapada.
Episkop Avgustin je izjavio da „živimo u svetu poremećenih vrednosti, morala i norme“ te da je „Bog podario Rusiji ovoliku teritoriju i da su iz nje mnogi poznati umovi jer je Rusija velika imperija i sveta zemlja“. „I mnogi drugi veliki narodi imaju svoje svete zemlje i siguran sam da ako bismo posetili sve te narode, saznali bismo da svi oni razmišljaju na isti način kao i mi, a pogotovo omladina koje ima dosta“, poručio je episkop Avgustin.
Parović je rekao da je tokom devedesetih godina rusko društvo bilo podeljeno, kao i srpsko, ali da danas oni imaju elitu koja je uspela da postigne jedinstvo i da bude na drugom kraju tasa svetskih sila. „Mi na Rusiju gledamo kao na bratski narod i kao primer od kojega bi Srbija trebalo da uči jer, bez obzira što je ‚Izborski klub‘ sastavljen od različitih ljudi, povezuje ih krajnji cilj a to je ljubav prema otadžbini. To moramo uraditi, pogotovo danas kada je kriza u Ukrajini na svetlo dana iznela jedan veliki geopolitički sukob i kada je pad granice na Krimu otvorio novu mogućnost da evropski narodi postignu novi dogovor i vrate suverenitet koji su izgubili. Ako se ugledamo na njih i u našem narodu nađemo unutrašnju snagu, uspećemo da učvrstimo poziciju Srbije kao političkog koridora između Evrope i Zapada“, naglasio je Parović.

Kafica u Prištini

Posle prošlogodišnje Konferencije „Zapadni Balkan“, održane u Berlinu pod pokroviteljstvom nemačke kancelarke Angele Merkel, na kojoj je u ime svih zapadnobalkanskih učesnika govorio premijer Albanije Edi Rama, ove srede je u Prištini održana druga takva konferencija, „Zapadni Balkan 6“. I tim povodom su na Kosovu boravili srpski ministar spoljnih poslova Ivica Dačić i ministarka saobraćaja Zorana Mihajlović.
Iako je konferencija protekla bez isticanja paradržavnih obeležja takozvane Republike Kosovo, prištinski mediji su slavodobitno izvestili da je jedan srpski šef diplomatije prvi put posetio Kosovo otkako je ono samoproglasilo svoju nezavisnost. Kako se vidi na fotografiji koju objavljujemo, Dačiću je sve to bilo naročito zabavno…