Нана Тереза и њезина деца

Предраг Радоњић / уредник КиМ радија

Орден који је Наташа Кандић добила од председнице Косова још једно је одличје међу свим оним пристиглим из бивших југословенских држава и покрајина – оних где Срба више нема

Њено величанство, како се у саопштењима на карикираном српском каткада обраћа мањинским грађанима Косова њихова председница Атифете Јахјага, почаствовала је поводом „дана суверенитета Приштине“ госпођу Наташу Кандић Орденом Мајке илити на албанском, Нана Терезе „за изузетност на пољу хуманитарне делатности“. Овим је најпознатија српска хуманитарка придодала још једну медаљу на своје попрсје, где јој се једва нашло места међ‘ одличјима пристиглим из свих главних градова бивших југословенских република и покрајина – оних где Срба више нема.

 

ПРИЗНАЊЕ ИЗ ФЕРИЗАЈА Окићена је госпођа Кандић тако више него генерал Диковић, кога је њен (сад бивши, али по њој и даље препознатљив) Фонд за хуманитарно право недавно оптужио за злочине на том истом Косову и коме је само Николић Томислав, на саблазан грађански еманципованих Србијанаца, уделио Белог орла са првостепеним мачевима. Оно што пак Николића повезује са нареченим Диковићем јесте што је и он од стране исте невладине удруге својевремено био оптужен за злочине над цивилима.

А добила је госпођа Кандић на Косову без Метохије још раније и награду Косовског института за мир, док јој је „у знак признања за врхунску посвећеност и постигнућа на пољу људских права“ Цивилно друштво Феризаја (некада Урошевца – прим. аут.) доделило и титулу „Заштитник слободе и доприноситељ миру“. Недавно ју је и градоначелница Ђаковице Мимоза Кусари предложила за почасног грађанина тог града. Не знам да ли је госпођа Кандић добила у руке кључеве ове метохијске, пардон, дукађинске вароши, али знам да их сигурно није званично одбила уз јавни протест  због традиционалног обичаја каменовања бивших становника овог града српскоетничке припадности када год покушају да обиђу своје куће и гробља за којекакве Задушнице, славе, Божиће и Васкрсе.

Госпођа Кандић је ове године, међу другим уваженим званицама, била у Приштини за време прославе проглашења косовске независности, а мислим и током неких од сада већ бројних обљетница исте. Због своје за Србе тако ретко чисте, незлочиначке прошлости и исправних светоназора могла је, сигурна у своју безбедност, да прошета приштинским улицама. Обезбеђене су индискретно, тек да се не деси да неко чује њен српскохрватски па да помисли да је српски и да још и непросвећен не зна ко је, бре, она.

 

У РЕДУ ЗА КОСОВСКА ОДЛИЧЈА Има у реду за косовска одличја још пуно њих, мање или више знаних и битних, неоправдано запостављених. Рецимо, извесни новинар Луковић се, не чекајући признања, сам предузимљиво уписао на споменик посвећен рођењу најмлађе европске демократије „Њуборн“, и уби се пишући како је Приштина модернија и лепша од Београда. И развојвода Драшковић Вук се, изгледа, нада каквој медаљичици, све испитујући правоверност коалиционих колега у бриселској посвећености. О оном директору „Фиделинке“ – онај што планинари по Хималајима и билдује, слика се го до паса и полива јавно кантама воде – да и не говоримо. Што се не сети макар да уместо каквим спортистима и певаљкама пошаље ледени изазов студентсколидерском колеги Куртију да се и овај поспе каквом смрзлом текућином и охлади главу, која, за разлику од његове, не схвата лепоте интернационализма. И да не набрајамо све заслужне. Многи министри у прошлој власти би макар некакве захвалнице са грбом Косова требало да добију на зид да покаче.

Једино нам је ова власт, изгледа, застранила па ће се, ако овако настави, начекати ордења. Дочекујући у Београду директора косовске полиције, министар наш унутрашњи рече у брк камерама да нам у посету долази, а да то он ни сам не зна, заправо директор НАШЕ полиције у НАШОЈ покрајини. Остаје нејасно шта са њим има да преговара о масовној смени српских припадника НАШЕ косовске полиције на северу НАШЕ покрајине, коју намерава да спроводе некакво самопроглашено министарство унутрашњих дела у Приштини? Да и оно не отказује послушност и не штрајкује као припадници српског МУП-а на Косову и Метохији којима је бриселским декретом одређена (дез)интеграција у НАШУ косовску полицију? Што му, као НАШЕМ, једноставно не нареди да поступи по наређењу ресорног министра, тј. себе?

Гре‘ота ће бити да овако србује па да и он због лудости своје нешто не добије на ревер да закачи. А шушка се да ће и Нобели падати када у потпуности нормализујемо односе.

[/restrictedarea]