Pečat nedelje

Obama najavljuje uspostavljanje diplomatskih odnosa sa Kubom

Predsednik SAD Barak Obama rekao je da Vašington traži načina da ponovo uspostavi diplomatske odnose sa Kubom i da planira da uskoro otvori ambasadu u Havani, kao i da namerava da ukine sankcije uvedene još šezdesetih godina prošlog veka. „Danas, SAD menjaju svoj odnos prema narodu Kube“, rekao je Obama u Beloj kući dodajući da se radi o „najznačajnijoj promeni američke spoljne politike u više od pedeset godina“.
„Okončaćemo prevaziđeni pristup koji već decenijama nije uspeo da doprinese našim interesima“, rekao je on.
Predsednik Kube, Raul Kastro, uzvratio je u televizijskoj izjavi da je i njegova zemlja spremna da „ponovo uspostavi diplomatske odnose“ sa SAD.
Obama je rekao da, iako je dosadašnja politika sankcija bila doneta s „najboljim namerama“, ova „kruta politika“ danas ima „vrlo malo efekta“.
Američki embargo protiv Kube uveden je 19. oktobra 1960, skoro dve godine pošto je kubanskom revolucijom svrgnut proamerički diktator Fulgencio Batista.

Srpski i ruski grobovi oskrnavljeni u Sidneju

Skoro osamdeset grobova, najvećim delom srpskih i ruskih, oskrnavljeno je na jednom sidnejskom groblju dan pred posetu ukrajinskog predsednika Petra Porošenka Australiji. Deo sidnejskog groblja Rokvud, najvećeg u Australiji, u kojem se nalaze grobovi Srba i Rusa oskrnavljen je tako što su srušeni nadgrobni spomenici, a krstovi okrenuti naopačke, a policija sumnja da je ovaj vandalski akt motivisan verskom ili nacionalnom mržnjom, na šta posebno ukazuje činjenica da je napad počinjen dan pred Porošenkov dolazak. „Ne postoji opravdanje. Kakve god političke nesuglasice da ljudi imaju, ne bi trebalo da se iživljavaju na groblju. Mrtve treba pustiti da počivaju u miru“, rekao je portparol ruskog pravoslavnog groblja Aleksej Ivačiov. Rusko ministarstvo spoljnih poslova izdalo je saopštenje u kojem osuđuje „blasfemično skrnavljenje grobova naših sunarodnika, koje ne može biti opravdano“. Istovremeno, udruženje Kozaka koji žive u Australiji raspisalo je nagradu od 5.000 australijskih dolara za svaku informaciju koja bi dovela do otkrivanja počinilaca.

DAN ARHIVA

Obeležavajući Dan Arhiva, Arhiv Srbije je otvorio dve izložbe – Počinje rat: 1914. u dokumentima Arhiva Srbije i Arhiv Srbije književnicima i kompozitorima. Pored dokumenata Arhiva Srbije o austrougarskoj politici prema Srbiji, Sarajevskom atentatu, Julskoj krizi, početku Prvog svetskog rata, na izložbi Počinje rat: 1914. u dokumentima Arhiva Srbije predstavljena su i izabrana dokumenta o odnosima Srbije sa savezničkim državama, vojnim operacijama srpske vojske, austrougarskim ratnim zločinima, stranim sanitetskim misijama, Srpskom potpornom fondu. Izložba na otvorenom Arhiv Srbije književnicima i kompozitorima ispred zdanja Arhiva Srbije, priređena je povodom godišnjica rođenja i smrti istaknutih stvaralaca i na njoj su predstavljena dokumenta iz fondova i zbirki Arhiva Srbije o životu i delatnosti Branislava Nušića, Jovana Skerlića, Stevana Mokranjca, Đorđa Popovića Daničara i Davorina Jenka.
Govoreći o izložbi Arhiv Srbije književnicima i kompozitorima, dr Miroslav Perišić, direktor Arhiva Srbije, naglasio je da će Arhiv Srbije svake godine, povodom godišnjica rođenja ili smrti značajnih ličnosti priređivati izložbe ispred zgrade i objavljivati knjige posvećene tim ličnostima gde će se naći i deo dokumenata koji se čuvaju u Arhivu.

Kadirov u Donbasu ?

Predsednik Čečenije Ramzan Kadirov najavio je da će zamoliti predsednika Rusije Vladimira Putina za dozvolu da napusti mesto šefa države kako bi mogao da se pridruži proruskim snagama u Donbasu. Svoju nameru Kadirov je saopštio nakon što su ukrajinske vlasti najavile da će protiv njega povesti krivični postupak i raspisati međunarodnu poternicu.
„Mogu oni u Kijevu da brbljaju šta god im je volja. Ja sam spreman da krenem u Donbas i da branim interese građana koji se tamo sada bore. Da lovim i uništavam upravo šejtane koji takve stvari smišljaju u Kijevu jer nemaju ni časti ni savesti.“
Posle nedavne izjave Kijeva da se na njegovoj strani bori bataljon „Dudajev“ u čijem sastavu su Čečeni koji žive po Evropi, u Donbasu se pojavila čečenska dobrovoljačka jedinica, čija komanda je objavila da će se boriti protiv „ukrajinskih okupatora Donbasa“ i da će im poseban zadatak biti lov na bataljon „Dudajev“.

Pregovori bez pregovora

Iako je Srbija još početkom ove godine dobila onaj famozni datum početka pregovora o eventualnom učlanjenju u Evropsku uniju, ti pregovori zapravo još nisu počeli, a ne zna se ni kada će. Ono što je sigurno jeste da otvaranja prvog od 35 pregovaračkih poglavlja do kraja ove godine sigurno neće biti.
Savet za opšte poslove EU je ovog utorka usvojio i zaključke koji se tiču Srbije i Zapadnog Balkana. U njima je ponovljena ona besmislica lišena konkretnog sadržaja – da čitav Z. Balkan ima „evropsku perspektivu“ – ali je istovremeno, s mnogo više smisla, podvučeno da će prijem novih članica u nekoj neodređenoj budućnosti, sve i ako potencijalni član ispuni sve postavljene uslove, zavisiti od „kapaciteta EU, u svim svojim dimenzijama, da integriše nove članice“, što je dosad zabašurivano izražavanjem potrebe da se ispune kriterijumi iz Kopenhagena koji u sebi sadrže i ovu odredbu.
Što se Srbije direktno tiče, osim što nije ni nagovešteno kada će biti otvoreno neko od pregovaračkih poglavlja, direktnije nego dosad je upućen poziv da Rusiji uvede sankcije, to jest da se „progresivno usaglasi sa zajedničkom EU spoljnom i bezbednosnom politikom“, što je pak u direktnoj vezi sa prethodnom napomenom da „Savet podvlači značaj progresivnog usaglašavanja sa stavovima spoljne politike EU, naročito tamo gde su glavni zajednički interesi u pitanju, kao u slučaju Rusije i Ukrajine“.

Talibani ubili više od 140 ljudi, mahom dece

Najmanje 141 osoba je ubijena, a više od sto ih je ranjeno, najvećim delom deca, kada su talibanski teroristi upali u jednu školu u pakistanskom gradu Peševaru. U vreme napada, tamo se nalazilo oko 500 učenika. Nekoliko talibana, obučenih u pakistanske vojne uniforme, ušlo je u školu, zapalilo jedan automobil i počelo da puca po svima koje su zatekli. Pakistanska vojska uzvratila je brzo šaljući specijalne snage na mesto masakra. U borbi što je usledila ubijeno je devet terorista, a jedan je prethodno aktivirao bombu koju je nosio na sebi. U sukobu je ranjeno i sedam pakistanskih vojnika, dok je najmanje jedan ubijen.

Talibani su saopštili da je napad izveden kao odmazda zbog operacija pakistanske vojske u Severnom Vaziristanu i da je ova škola izabrana za metu jer „vlada napada naše porodice i žene“ u svojim vojnim operacijama.