Александар МЕЗЈАЈЕВ – ПИТАЊЕ О БОСНИ И ХЕРЦЕГОВИНИ ПРЕД СБ УН

У СБ УН 11. новембра поново је хитно разматрано питање о држави “Босни и Херцеговини”. На седници је разматран извештај Валентина Инцка, Високог представника у БиХ, а затим и нацрт Резолуције СБ УН. Треба пре свега рећи неколико речи о извештају.

У извештају Инцка, добром вешћу може се назвати само релација о укидању забране на бављење државним пословима за 31 лице (укључујући и оне којима је то наложио претходни Високи представник). Истина, то саопштење је поткрепљено обећањем да ће то поново учинити ако то Високи представник буде сматрао неопходним.

У извештају је значајна пажња додељена оцени испуњења пет задатака и два услова за затварање канцеларије Високог представника. Смешна је чињеница да се сам Високи представник бави тим питањем. Не чуди што је Инцко известио СБ, да ни један од задатака и услова “на жалост” није решен.

Говорећи о проблемима државне и војне имовине, он је чак известио не о значајном прогресу, него и о регресу, посебно по питању војне имовине коју ће користити министарство одбране и оружане снаге Босне и Херцеговине (потенцијална војна имовина). Као по навици, Инцко за све криви Србе, извештавајући да су државни органи који воде земљишне књиге у Републици Српској у најмању руку у два случаја искористили одредбе о “процесу друштвене провере” што је предвиђено законом из 2011. године, у покушају да региструју такво власништво на Републику Српску, без обзира што у Закону БиХ то мора бити регистровано на државу Босну и Херцеговину. Инцко је веома “забринут” и тиме што је у последњих 18 месеци влада Републике Српске донела најмање две одлуке о расподели такозваних војних области које не представљају потенцијалну војну имовину¹ у Републици Српској. Ова одлука је разбеснела Инцка јер се на ту имовину односи општа забрана на отуђење државне имовине коју је увео сам Високи представник (истина, на основу “права” које је сам себи присвојио).² Валентин Инцко извештава СБ да је на локалитетима Калиновик и Фоча влада Републике Српске донела одлуку да “пренесе права власништва” на одговарајуће објекте локалним властима, што представља директно кршење забране коју је он донео.

Високи представник не види ни спровођење одлуке по питању Брчког, саопштавајући да нису још многи становници округа направили избор званичног места живљења. Напомињемо да у складу са завршном одлуком Арбитражног трибунала по спору о линији разграничења међу ентитетима у рејону града Брчко и Закона БиХ о изборима, становници округа могу прогласити себе грађанима једног од два ентитета. То је један од услова за учешће на свеопштим изборима становника Брчког. Како у свом извештају тврди Инцко, он и његова управа су неуморно радили на обезбеђењу тог процеса, но, почетком септембра се само 53% бирача изјаснило о свом грађанству.

Главни део извештаја Инцка се већ традиционално односи на притужбе у односу на Републику Српску у вези са њеном позицијом у односу на Босну и Херцеговину. Он је педантно прикупио све изјаве руководства РС и навео их у свом извештају.

Инцко у изобиљу цитира изјаве председника Милорада Додика и других руководилаца РС. Међутим, изјави Николе Радмановића, члана Президијума БиХ: “У целом свету су дозвољени процеси у оквиру којих се народ може изјаснити у каквој држави жели да живи… Не треба народу силом наметати вољу. Доћи ће дан када га нико неће моћи зауставити”³, Инцко је могао супротставити само следећу тврдњу: “Суверенитет и територијални интегритет БиХ гарантован је Уставом земље и међународним правом, укључујући и Општи оквирни мировни споразум. Према Уставу БиХ и Дејтонском мировном споразуму, ентитети постоје као делови земље и немају право на отцепљење”. Како је кусо међународно право код Инцка! То се испоставило. У њему нема ни принципа о самопредељењу народа, ни немешања у унутрашње послове државе. Па чак ни норми о ништавности тих међународних уговора који су били потписани уз примену силе или претњу силом. То нећемо звати међународним уговором. Он је добро познат свима – од Инцка до најобичнијег грађанина БиХ…

Тужни су и економски показатељи. Само у првих 8 месеци 2014. године обим извоза повећан је за 0,5% у поређењу са тим истим периодом 2013. године, а обим извоза – за 5,6%, међутим, обим увоза је превазишао обим извоза више од два пута. Индустријска производња је у августу 2014. године скраћена за 4,5% у односу на прошлогодишње показатеље. Улога званично регистроване незапослености у августу 2014. године је износила око 44%. Обим директних страних инвестиција у првој половини 2014. године скраћен је за 54,3% у поређењу са тим истим периодом 2013. године.

На тај начин је извештај Инцка требало да убеди све његове читаоце у следеће: Он, Инцко, је још увек не само потребан, него неопходан!

Међутим, главни садржај предлога у Резолуцији СБ УН није било очување места Високог представника УН у БиХ, него прелазак управљања у БиХ са снага НАТО пакта (СФОР) на операције снага ЕУ (ЕУФОР) “Алтеа”. Ево како гласи једна од тачака нове Резолуције СБ УН: “Савет… овлашћује државе-чланице које делују преко ЕУ или у сарадњи са њима, да створе у допунском периоду од 12 месеци почевши од дана прихватања ове Резолуције, вишенационалне снаге за стабилизацију (операција ЕУФОР-а “Алтеа”) као наследника СФОР-а, под јединствену команду и управљање који ће своје задатке извршавати у вези са остварењем… Мировног споразума у сарадњи са присутним у земљи штабом НАТО пакта, у складу са договором који је усаглашен између ЕУ и НАТО о чему је СБ обавештен у њиховим писмима од 19. новембра 2004. године у којима се признаје да ће операција ЕУФОР-а “Алтеа” играти главну улогу у миротворачкој стабилизацији у складу са војним аспектима Мировног споразума”.⁴

Међутим, САД не желе да у потпуности предају БиХ Европској Унији. Томе је посвећен посебан параграф нове Резолуције који “поздравља” одлуку НАТО да настави са присуством у БиХ у виду НАТО штаба, како би “наставио да помаже у спровођењу Мирног споразума уз помоћ заједничких операција са ЕУФОР “Алтеа” и овлашћује државе-чланице које делују преко НАТО пакта или у сарадњи са њим, да и даље очувају штаб НАТО у својству правног наследника СФОР-а под јединственом командом и управом која ће испуњавати своје задатке у складу са остварењем… Мировног споразума у сарадњи са операцијом ЕУФОР-а “Алтеа” у складу са споразумом усаглашеним између НАТО и ЕУ о чему је било саопштено СБ у писмима од 19. новембра 2004. године, у којима се признаје да ће операција ЕУФОР “Алтеа” играти главну стабилизирајућу миротворачку улогу, у складу са војним аспектима Мировног споразума”.

Покровитељи нацрта Резолуције биле су САД, Британија и Француска, као и Литванија и Луксембург које су им се придружиле.⁵ Нацрт је подржало 14 држава. Русија је била уздржана приликом гласања. Објашњавајући своју позицију, Стални представник Русије Виталиј Чуркин је објаснио да је Руска Федерација била принуђена да се уздржи приликом гласања, пошто у нацрту нису узете у обзир принципијелне примедбе Русије током усаглашавања.

Шта је за Русију било принципијелно? Иако Русија признаје значај наставка операција снага ЕУ “Алтеа” за очување безбедности БиХ у контексту испуњења Дејтонског мировног споразума, она истовремено иступа и против тога да се међународно присуство у области безбедности разматра као инструмент убрзања интеграција земаља у ЕУ и НАТО пакт.

Русија посебно истиче да је недопустиво подстицање БиХ у том правцу са коришћењем СБ УН путем Резолуције која се опире на главу 7 Статута УН. Овако далекосежне одлуке не смеју се наметати споља, оне морају бити предмет сувереног добровољног избора сва три државотворна народа. Поготово што, као што је то свима нама добро познато, тамо нема консензуса по питању евроатланских интеграција. Такође, треба подсетити да у складу са завршном изјавом Руководећег комитета за БиХ, практично није реализован ни један од приоритетних задатака ЕУ који се разматрају у својству услова за добијање кандидатског статуса, то јест, није био предмет општег консензуса у БиХ. У таквим условима, одлука о чланству у НАТО пакту може бити донета само на општенародном референдуму.

Иако је Кина гласала за овај нацрт, она је изнела вербалну примедбу изјавивши да подржава продужење мандата мировних снага ЕУ (ЕУФОР) и поздравља позитивну улогу коју ЕУФОР игра у подршци миру и стабилности у БиХ. Међутим, Кина је истакла да подршка по питању модела развоја и дипломатске политике мора да се прихвати од стране руководства и народа у земљи. Представник КНР је такође истакао да је током консултација о тој Резолуцији “СБ био дужан да темељно размотри мишљење свих страна и да удели доста пажње мишљењима својих чланова како би се постигао максимално могући консензус и како би се обезбедила најшира могућа подршка тој Резолуцији”.