Aleksandar MEZJAJEV – PITANJE O BOSNI I HERCEGOVINI PRED SB UN

U SB UN 11. novembra ponovo je hitno razmatrano pitanje o državi “Bosni i Hercegovini”. Na sednici je razmatran izveštaj Valentina Incka, Visokog predstavnika u BiH, a zatim i nacrt Rezolucije SB UN. Treba pre svega reći nekoliko reči o izveštaju.

U izveštaju Incka, dobrom vešću može se nazvati samo relacija o ukidanju zabrane na bavljenje državnim poslovima za 31 lice (uključujući i one kojima je to naložio prethodni Visoki predstavnik). Istina, to saopštenje je potkrepljeno obećanjem da će to ponovo učiniti ako to Visoki predstavnik bude smatrao neophodnim.

U izveštaju je značajna pažnja dodeljena oceni ispunjenja pet zadataka i dva uslova za zatvaranje kancelarije Visokog predstavnika. Smešna je činjenica da se sam Visoki predstavnik bavi tim pitanjem. Ne čudi što je Incko izvestio SB, da ni jedan od zadataka i uslova “na žalost” nije rešen.

Govoreći o problemima državne i vojne imovine, on je čak izvestio ne o značajnom progresu, nego i o regresu, posebno po pitanju vojne imovine koju će koristiti ministarstvo odbrane i oružane snage Bosne i Hercegovine (potencijalna vojna imovina). Kao po navici, Incko za sve krivi Srbe, izveštavajući da su državni organi koji vode zemljišne knjige u Republici Srpskoj u najmanju ruku u dva slučaja iskoristili odredbe o “procesu društvene provere” što je predviđeno zakonom iz 2011. godine, u pokušaju da registruju takvo vlasništvo na Republiku Srpsku, bez obzira što u Zakonu BiH to mora biti registrovano na državu Bosnu i Hercegovinu. Incko je veoma “zabrinut” i time što je u poslednjih 18 meseci vlada Republike Srpske donela najmanje dve odluke o raspodeli takozvanih vojnih oblasti koje ne predstavljaju potencijalnu vojnu imovinu¹ u Republici Srpskoj. Ova odluka je razbesnela Incka jer se na tu imovinu odnosi opšta zabrana na otuđenje državne imovine koju je uveo sam Visoki predstavnik (istina, na osnovu “prava” koje je sam sebi prisvojio).² Valentin Incko izveštava SB da je na lokalitetima Kalinovik i Foča vlada Republike Srpske donela odluku da “prenese prava vlasništva” na odgovarajuće objekte lokalnim vlastima, što predstavlja direktno kršenje zabrane koju je on doneo.

Visoki predstavnik ne vidi ni sprovođenje odluke po pitanju Brčkog, saopštavajući da nisu još mnogi stanovnici okruga napravili izbor zvaničnog mesta življenja. Napominjemo da u skladu sa završnom odlukom Arbitražnog tribunala po sporu o liniji razgraničenja među entitetima u rejonu grada Brčko i Zakona BiH o izborima, stanovnici okruga mogu proglasiti sebe građanima jednog od dva entiteta. To je jedan od uslova za učešće na sveopštim izborima stanovnika Brčkog. Kako u svom izveštaju tvrdi Incko, on i njegova uprava su neumorno radili na obezbeđenju tog procesa, no, početkom septembra se samo 53% birača izjasnilo o svom građanstvu.

Glavni deo izveštaja Incka se već tradicionalno odnosi na pritužbe u odnosu na Republiku Srpsku u vezi sa njenom pozicijom u odnosu na Bosnu i Hercegovinu. On je pedantno prikupio sve izjave rukovodstva RS i naveo ih u svom izveštaju.

Incko u izobilju citira izjave predsednika Milorada Dodika i drugih rukovodilaca RS. Međutim, izjavi Nikole Radmanovića, člana Prezidijuma BiH: “U celom svetu su dozvoljeni procesi u okviru kojih se narod može izjasniti u kakvoj državi želi da živi… Ne treba narodu silom nametati volju. Doći će dan kada ga niko neće moći zaustaviti”³, Incko je mogao suprotstaviti samo sledeću tvrdnju: “Suverenitet i teritorijalni integritet BiH garantovan je Ustavom zemlje i međunarodnim pravom, uključujući i Opšti okvirni mirovni sporazum. Prema Ustavu BiH i Dejtonskom mirovnom sporazumu, entiteti postoje kao delovi zemlje i nemaju pravo na otcepljenje”. Kako je kuso međunarodno pravo kod Incka! To se ispostavilo. U njemu nema ni principa o samopredeljenju naroda, ni nemešanja u unutrašnje poslove države. Pa čak ni normi o ništavnosti tih međunarodnih ugovora koji su bili potpisani uz primenu sile ili pretnju silom. To nećemo zvati međunarodnim ugovorom. On je dobro poznat svima – od Incka do najobičnijeg građanina BiH…

Tužni su i ekonomski pokazatelji. Samo u prvih 8 meseci 2014. godine obim izvoza povećan je za 0,5% u poređenju sa tim istim periodom 2013. godine, a obim izvoza – za 5,6%, međutim, obim uvoza je prevazišao obim izvoza više od dva puta. Industrijska proizvodnja je u avgustu 2014. godine skraćena za 4,5% u odnosu na prošlogodišnje pokazatelje. Uloga zvanično registrovane nezaposlenosti u avgustu 2014. godine je iznosila oko 44%. Obim direktnih stranih investicija u prvoj polovini 2014. godine skraćen je za 54,3% u poređenju sa tim istim periodom 2013. godine.

Na taj način je izveštaj Incka trebalo da ubedi sve njegove čitaoce u sledeće: On, Incko, je još uvek ne samo potreban, nego neophodan!

Međutim, glavni sadržaj predloga u Rezoluciji SB UN nije bilo očuvanje mesta Visokog predstavnika UN u BiH, nego prelazak upravljanja u BiH sa snaga NATO pakta (SFOR) na operacije snaga EU (EUFOR) “Altea”. Evo kako glasi jedna od tačaka nove Rezolucije SB UN: “Savet… ovlašćuje države-članice koje deluju preko EU ili u saradnji sa njima, da stvore u dopunskom periodu od 12 meseci počevši od dana prihvatanja ove Rezolucije, višenacionalne snage za stabilizaciju (operacija EUFOR-a “Altea”) kao naslednika SFOR-a, pod jedinstvenu komandu i upravljanje koji će svoje zadatke izvršavati u vezi sa ostvarenjem… Mirovnog sporazuma u saradnji sa prisutnim u zemlji štabom NATO pakta, u skladu sa dogovorom koji je usaglašen između EU i NATO o čemu je SB obavešten u njihovim pismima od 19. novembra 2004. godine u kojima se priznaje da će operacija EUFOR-a “Altea” igrati glavnu ulogu u mirotvoračkoj stabilizaciji u skladu sa vojnim aspektima Mirovnog sporazuma”.⁴

Međutim, SAD ne žele da u potpunosti predaju BiH Evropskoj Uniji. Tome je posvećen poseban paragraf nove Rezolucije koji “pozdravlja” odluku NATO da nastavi sa prisustvom u BiH u vidu NATO štaba, kako bi “nastavio da pomaže u sprovođenju Mirnog sporazuma uz pomoć zajedničkih operacija sa EUFOR “Altea” i ovlašćuje države-članice koje deluju preko NATO pakta ili u saradnji sa njim, da i dalje očuvaju štab NATO u svojstvu pravnog naslednika SFOR-a pod jedinstvenom komandom i upravom koja će ispunjavati svoje zadatke u skladu sa ostvarenjem… Mirovnog sporazuma u saradnji sa operacijom EUFOR-a “Altea” u skladu sa sporazumom usaglašenim između NATO i EU o čemu je bilo saopšteno SB u pismima od 19. novembra 2004. godine, u kojima se priznaje da će operacija EUFOR “Altea” igrati glavnu stabilizirajuću mirotvoračku ulogu, u skladu sa vojnim aspektima Mirovnog sporazuma”.

Pokrovitelji nacrta Rezolucije bile su SAD, Britanija i Francuska, kao i Litvanija i Luksemburg koje su im se pridružile.⁵ Nacrt je podržalo 14 država. Rusija je bila uzdržana prilikom glasanja. Objašnjavajući svoju poziciju, Stalni predstavnik Rusije Vitalij Čurkin je objasnio da je Ruska Federacija bila prinuđena da se uzdrži prilikom glasanja, pošto u nacrtu nisu uzete u obzir principijelne primedbe Rusije tokom usaglašavanja.

Šta je za Rusiju bilo principijelno? Iako Rusija priznaje značaj nastavka operacija snaga EU “Altea” za očuvanje bezbednosti BiH u kontekstu ispunjenja Dejtonskog mirovnog sporazuma, ona istovremeno istupa i protiv toga da se međunarodno prisustvo u oblasti bezbednosti razmatra kao instrument ubrzanja integracija zemalja u EU i NATO pakt.

Rusija posebno ističe da je nedopustivo podsticanje BiH u tom pravcu sa korišćenjem SB UN putem Rezolucije koja se opire na glavu 7 Statuta UN. Ovako dalekosežne odluke ne smeju se nametati spolja, one moraju biti predmet suverenog dobrovoljnog izbora sva tri državotvorna naroda. Pogotovo što, kao što je to svima nama dobro poznato, tamo nema konsenzusa po pitanju evroatlanskih integracija. Takođe, treba podsetiti da u skladu sa završnom izjavom Rukovodećeg komiteta za BiH, praktično nije realizovan ni jedan od prioritetnih zadataka EU koji se razmatraju u svojstvu uslova za dobijanje kandidatskog statusa, to jest, nije bio predmet opšteg konsenzusa u BiH. U takvim uslovima, odluka o članstvu u NATO paktu može biti doneta samo na opštenarodnom referendumu.

Iako je Kina glasala za ovaj nacrt, ona je iznela verbalnu primedbu izjavivši da podržava produženje mandata mirovnih snaga EU (EUFOR) i pozdravlja pozitivnu ulogu koju EUFOR igra u podršci miru i stabilnosti u BiH. Međutim, Kina je istakla da podrška po pitanju modela razvoja i diplomatske politike mora da se prihvati od strane rukovodstva i naroda u zemlji. Predstavnik KNR je takođe istakao da je tokom konsultacija o toj Rezoluciji “SB bio dužan da temeljno razmotri mišljenje svih strana i da udeli dosta pažnje mišljenjima svojih članova kako bi se postigao maksimalno mogući konsenzus i kako bi se obezbedila najšira moguća podrška toj Rezoluciji”.