Pečat nedelje

Sukob na ivici rata

Najnoviji sukobi u pojasu Gaze, najveći od 2012. godine, potvrđuju da je ova tačka ujedno i jedna od najneuralgičnijih na karti Bliskog istoka. Od početka operacije nazvane „Zaštitna ivica“ u utorak ujutro, izraelski avioni bombardovali su 430 ciljeva u pojasu Gaze, a ekstremisti Hamasa ispalili 117 raketa, od kojih neke na Jerusalim i Tel Aviv, pa čak i na Haderu, udaljenu čitavih 116 kilometara. Broj žrtava je, po izveštajima AFP-a, premašio 30, dok „Rojters“ navodi da je poginulo 27 osoba, uključujući 18 civila, od toga petoro dece. To je najveći sukob između dve strane od novembra 2012. godine i raste zabrinutost da bi Izrael mogao povesti veliku kopnenu ofanzivu. Pozivi na uzdržanost obe strane stižu sa svih strana sveta.

Restrikcija Srbije (2)

„Pečat“ je prošle nedelje upozorio na realnu mogućnost da, zbog nedostatka uglja izazvanog plavljenjem kolubarskih kopova, Srbija na zimu ostane bez potrebne količine struje, koju čak ni uvoz ne bi mogao da nadomesti.
Obratili smo se u međuvremenu „Elektroprivredi Srbije“, u želji da od Aleksandra Obradovića, vršioca dužnosti njenog generalnog direktora, saznamo hoćemo li na zimu imati dovoljno struje i šta se preduzima da bi se sprečile eventualne restrikcije. Postavili smo konkretna pitanja, proistekla iz našeg prošlonedeljnog broja: Kolika je (dnevna) količina kolubarskog uglja na koji obrenovačke termoelektrane neće moći da računaju tokom predstojeće zime? Za koliko će, zbog toga, manje struje isporučivati ove termoelektrane? Kakvi su planovi za nadomešćivanje tog manjka i koje se konkretne mere preduzimaju da bi se sprečile eventualne restrikcije struje?
Odgovore EPS-a, do zaključenja ovog broja „Pečata“, nismo dobili.
Ove srede, međutim, potpredsednica vlade Srbije i ministarka građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture Zorana Mihajlović je, obraćajući se novinarima, potvrdila osnovnu činjenicu na koju smo ukazali prošle nedelje – da kolubarski ugljenokopi neće biti, zbog posledica poplave, u potpunosti funkcionalni do sledeće godine, što će i izazvati nedostatak uglja a time i nedovoljnu proizvodnju struje.
A Aleksandar Obradović je, takođe ove srede, rekao da EPS 70 odsto struje proizvodi od uglja, a da je danas dnevna proizvodnja uglja na kopovima oko 45.000 tona; podsećamo, TENT-u A i TENT-u B je, svakodnevno, potrebna otprilike duplo veća količina. Zbog toga, rekao je Obradović premda nije do kraja objasnio kako to učiniti, Srbija mora da stvori zalihe uglja za zimu, budući da – kao što je i „Pečat“ upozorio – uvoz struje nije sigurno rešenje, pogotovo ako nestašice bude i u regionu. Takođe, kako je istakao v. d. generalnog direktora EPS-a, ova kompanija mora i da smanji gubitke u distribuciji struje, koji sada iznose između 15 i 16 odsto, kao i da poveća naplatu koja je oko 90 odsto. Pitanje poskupljenja struje pak ostavio je otvorenim, uz izgovorenu ocenu da ni „neko agresivnije povećanje cena struje ne može da pomogne ‚Elektroprivredi Srbije‘ u ovoj finansijskoj godini“.
„Pečat“ će nastaviti da se bavi ovim pitanjem i u narednim brojevima.

Bruka za Srbiju (3)

U prethodna dva broja „Pečata“ pisali smo o „junaku“ knjige „Univerzitetski profesor Stevan Lilić kao podli i prljavi plagijator“ dr Vojislava Šešelja. Budući da se Stevan Lilić samokandidovao za mesto u Savetu Komisije za zaštitu konkurencije i za platu od 350.000 u naredne četiri godine, kao novi prilog njegovoj naučnoj biografiji objavljujemo još jedan primer brutalnog prepisivanja. A to je i valjana preporuka Narodnoj skupštini Srbije da ga imenuje na pomenutu funkciju.
Nije Lilić u svom udžbeniku prepisivao i brutalno krao samo od profesora dr Laze Kostića nego i od profesora Nikole Stjepanovića. Ilustrovaćemo još jednom njegove lopovluke. Kod prof. dr Nikole Stjepanovića stoji:
„Upravno pravo vidno se razlikuje od građanskog prava kako po svom predmetu, tako još više po metodu regulisanja. Naime, predmet građanskog prava su imovinski odnosi, dok u upravnom pravu, iako ono donekle obuhvata i imovinske odnose, ti odnosi nisu glavni predmet regulisanja. Uočljiva razlika između upravnog i građanskog prava – i onda kada se podudaraju u predmetu – jeste u metodu regulisanja, bolje reći u prirodi odnosa. Naime, građansko pravo se zasniva na ‚autonomiji volja‘ učesnika u građansko-pravnom odnosu, dok kod upravno-pravnog odnosa nemamo ‚autonomiju volja‘ učesnika u odnosu, nego se jedan od učesnika (državni ili drugi javni organ) pojavljuje sa jačom voljom (na primer, rekvizicija, eksproprijacija, razrez poreza, doprinosi, takse, carine). Iako dakle, postoji navedena osetna razlika između upravnog i građanskog prava, ne treba misliti da između njih postoji nepremostivi jaz. Naprotiv, oni se dodiruju i čak dopunjuju. Treba istaći da su država i druge javne organizacije najsličnije u poslu pojedincu svojom upravnom delatnošću. Država ima monopol sudske funkcije, a i pojedinac upravlja svojim imanjem, porodicom, poslovima, preduzimajući mere za zadovoljenje svojih potreba kao i država i druge organizacije. Državni i drugi javni organi ne upotrebljavaju uvek pravo zapovedanja kao put i način za zadovoljenje svojih potreba…“
Tako Stjepanović, a ovako Lilić:
„…Uočljiva razlika između upravnog i građanskog prava, i onda kada se podudaraju u predmetu, jeste u metodu regulisanja, bolje reći u prirodi odnosa. Naime, građansko pravo se zasniva na ‚autonomiji volja‘ učesnika u građansko-pravnom odnosu, dok kod upravno-pravnog odnosa nemamo ‚autonomiju volja‘ učesnika u odnosu, nego se jedan od učesnika (državni organ ili organizacija koja vrši javna ovlašćenja) pojavljuje se jačom voljom (npr. kod rekvizicije, eksproprijacije, razreza poreza, doprinosa, taksa, carina i sl.) Iako dakle, postoji navedena osetna razlika između upravnog i građanskog prava, ne treba misliti da između njih postoji nepremostiv jaz. Naprotiv, ona se dodiruju i čak dopunjuju. Pojedinac upravlja svojim imanjem, porodicom, poslovima, preduzimajući mere za zadovoljenje svojih potreba, kao što radi država u slučaju organizacija koje vrše javna ovlašćenja…“
Skupština Srbije odista ima veliku priliku da imenovanjem dr Stevana Lilića obezbedi sebi istaknuto mesto u hrestomatiji „Najveće bruke Srbije“

Agreman majstoru „obojenih revolucija“

Novi ambasador SAD u Rusiji biće – Džon Teft, diplomata koji je odigrao važnu ulogu u „obojenim revolucijama“ u Gruziji i Ukrajini, izveštava portal FAKTI, prenoseći agenciju „RIA Novosti“. Novost je da je zvanična Moskva dala agreman ovom američkom diplomati i širom mu otvorila vrata ambasade SAD u Moskvi. Teft je od kraja 2009. do avgusta 2013. bio američki ambasador u Ukrajini. Šef diplomatske misije svoje zemlje u Gruziji bio od 2005. do kraja 2009. godine. Preporuke visokog majstora socijalnog inženjeringa ne mogu biti bolje!

Pisci bez talenta

Savez srpske dijaspore u Sloveniji upozorava na diskriminaciju prilikom prijava na konkurse za kulturne projekte pri čemu im, kako kaže funkcioner Saveza Igor Mitić „nenaklonost izražavaju i ministarstva i grad Ljubljana i Javni fond za kulturu“.
Predočavajući loša iskustva kako Udruženja srpskih pisaca, tako i drugih stvaralaca srpske dijaspore (čije su molbe ili odbacivane ili su njihovi projekti finansirani mnogo manjim sredstvima od ostalih projekata) predsednik Saveza Saša Gajić je najavio da će unija uložiti ustavnu žalbu. Predsednik i potpredsednik Saveza su se posebno osvrnuli na „ponižavajuće izjave nadležnih da srpski pisci ne znaju da pišu“. Savez inače ima osam hiljada članova i zalaže se za priznavanje statusa srpske manjine.