Печат недеље

Сукоб на ивици рата

Најновији сукоби у појасу Газе, највећи од 2012. године, потврђују да је ова тачка уједно и једна од најнеуралгичнијих на карти Блиског истока. Од почетка операције назване „Заштитна ивица“ у уторак ујутро, израелски авиони бомбардовали су 430 циљева у појасу Газе, а екстремисти Хамаса испалили 117 ракета, од којих неке на Јерусалим и Тел Авив, па чак и на Хадеру, удаљену читавих 116 километара. Број жртава је, по извештајима АФП-а, премашио 30, док „Ројтерс“ наводи да је погинуло 27 особа, укључујући 18 цивила, од тога петоро деце. То је највећи сукоб између две стране од новембра 2012. године и расте забринутост да би Израел могао повести велику копнену офанзиву. Позиви на уздржаност обе стране стижу са свих страна света.

Рестрикција Србије (2)

„Печат“ је прошле недеље упозорио на реалну могућност да, због недостатка угља изазваног плављењем колубарских копова, Србија на зиму остане без потребне количине струје, коју чак ни увоз не би могао да надомести.
Обратили смо се у међувремену „Електропривреди Србије“, у жељи да од Александра Обрадовића, вршиоца дужности њеног генералног директора, сазнамо хоћемо ли на зиму имати довољно струје и шта се предузима да би се спречиле евентуалне рестрикције. Поставили смо конкретна питања, проистекла из нашег прошлонедељног броја: Колика је (дневна) количина колубарског угља на који обреновачке термоелектране неће моћи да рачунају током предстојеће зиме? За колико ће, због тога, мање струје испоручивати ове термоелектране? Какви су планови за надомешћивање тог мањка и које се конкретне мере предузимају да би се спречиле евентуалне рестрикције струје?
Одговоре ЕПС-а, до закључења овог броја „Печата“, нисмо добили.
Ове среде, међутим, потпредседница владе Србије и министарка грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић је, обраћајући се новинарима, потврдила основну чињеницу на коју смо указали прошле недеље – да колубарски угљенокопи неће бити, због последица поплаве, у потпуности функционални до следеће године, што ће и изазвати недостатак угља а тиме и недовољну производњу струје.
А Александар Обрадовић је, такође ове среде, рекао да ЕПС 70 одсто струје производи од угља, а да је данас дневна производња угља на коповима око 45.000 тона; подсећамо, ТЕНТ-у А и ТЕНТ-у Б је, свакодневно, потребна отприлике дупло већа количина. Због тога, рекао је Обрадовић премда није до краја објаснио како то учинити, Србија мора да створи залихе угља за зиму, будући да – као што је и „Печат“ упозорио – увоз струје није сигурно решење, поготово ако несташице буде и у региону. Такође, како је истакао в. д. генералног директора ЕПС-а, ова компанија мора и да смањи губитке у дистрибуцији струје, који сада износе између 15 и 16 одсто, као и да повећа наплату која је око 90 одсто. Питање поскупљења струје пак оставио је отвореним, уз изговорену оцену да ни „неко агресивније повећање цена струје не може да помогне ‚Електропривреди Србије‘ у овој финансијској години“.
„Печат“ ће наставити да се бави овим питањем и у наредним бројевима.

Брука за Србију (3)

У претходна два броја „Печата“ писали смо о „јунаку“ књиге „Универзитетски професор Стеван Лилић као подли и прљави плагијатор“ др Војислава Шешеља. Будући да се Стеван Лилић самокандидовао за место у Савету Комисије за заштиту конкуренције и за плату од 350.000 у наредне четири године, као нови прилог његовој научној биографији објављујемо још један пример бруталног преписивања. А то је и ваљана препорука Народној скупштини Србије да га именује на поменуту функцију.
Није Лилић у свом уџбенику преписивао и брутално крао само од професора др Лазе Костића него и од професора Николе Стјепановића. Илустроваћемо још једном његове лоповлуке. Код проф. др Николе Стјепановића стоји:
„Управно право видно се разликује од грађанског права како по свом предмету, тако још више по методу регулисања. Наиме, предмет грађанског права су имовински односи, док у управном праву, иако оно донекле обухвата и имовинске односе, ти односи нису главни предмет регулисања. Уочљива разлика између управног и грађанског права – и онда када се подударају у предмету – јесте у методу регулисања, боље рећи у природи односа. Наиме, грађанско право се заснива на ‚аутономији воља‘ учесника у грaђанско-правном односу, док код управно-правног односа немамо ‚аутономију воља‘ учесника у односу, него се један од учесника (државни или други јавни орган) појављује са јачом вољом (на пример, реквизиција, експропријација, разрез пореза, доприноси, таксе, царине). Иако дакле, постоји наведена осетна разлика између управног и грађанског права, не треба мислити да између њих постоји непремостиви јаз. Напротив, они се додирују и чак допуњују. Треба истаћи да су држава и друге јавне организације најсличније у послу појединцу својом управном делатношћу. Држава има монопол судске функције, а и појединац управља својим имањем, породицом, пословима, предузимајући мере за задовољење својих потреба као и држава и друге организације. Државни и други јавни органи не употребљавају увек право заповедања као пут и начин за задовољење својих потреба…“
Тако Стјепановић, а овако Лилић:
„…Уочљива разлика између управног и грађанског права, и онда када се подударају у предмету, јесте у методу регулисања, боље рећи у природи односа. Наиме, грађанско право се заснива на ‚аутономији воља‘ учесника у грађанско-правном односу, док код управно-правног односа немамо ‚аутономију воља‘ учесника у односу, него се један од учесника (државни орган или организација која врши јавна овлашћења) појављује се јачом вољом (нпр. код реквизиције, експропријације, разреза пореза, доприноса, такса, царина и сл.) Иако дакле, постоји наведена осетна разлика између управног и грађанског права, не треба мислити да између њих постоји непремостив јаз. Напротив, она се додирују и чак допуњују. Појединац управља својим имањем, породицом, пословима, предузимајући мере за задовољење својих потреба, као што ради држава у случају организација које врше јавна овлашћења…“
Скупштина Србије одиста има велику прилику да именовањем др Стевана Лилића обезбеди себи истакнуто место у хрестоматији „Највеће бруке Србије“

Aгреман мајстору „обојених револуција“

Нови амбасадор САД у Русији биће – Џон Тефт, дипломата који је одиграо важну улогу у „обојеним револуцијама“ у Грузији и Украјини, извештава портал ФАКТИ, преносећи агенцију „РИА Новости“. Новост је да је званична Москва дала агреман овом америчком дипломати и широм му отворила врата амбасаде САД у Москви. Тефт је од краја 2009. до августа 2013. био амерички амбасадор у Украјини. Шеф дипломатске мисије своје земље у Грузији био од 2005. до краја 2009. године. Препоруке високог мајстора социјалног инжењеринга не могу бити боље!

Писци без талентa

Савез српске дијаспоре у Словенији упозорава на дискриминацију приликом пријава на конкурсе за културне пројекте при чему им, како каже функционер Савеза Игор Митић „ненаклоност изражавају и министарства и град Љубљана и Јавни фонд за културу“.
Предочавајући лоша искуства како Удружења српских писаца, тако и других стваралаца српске дијаспоре (чије су молбе или одбациване или су њихови пројекти финансирани много мањим средствима од осталих пројеката) председник Савеза Саша Гајић је најавио да ће унија уложити уставну жалбу. Председник и потпредседник Савеза су се посебно осврнули на „понижавајуће изјаве надлежних да српски писци не знају да пишу“. Савез иначе има осам хиљада чланова и залаже се за признавање статуса српске мањине.