„Мундијал“ на Ибру

Пише Миодраг Зарковић

За уклањање барикаде са моста у Косовској Митровици „Дневник“ РТС-а покушао је да окриви тамошње Србе, иако и сам прилог у емисији потврђује да је то било урађено против њихове воље

Добро пази шта пожелиш, можда ти се и оствари – тако гласи стара народна пословица, која у потпуности описује казну која је снашла ову рубрику. У претпрошлом броју, наиме, у овој рубрици је описано радовање због тога што ће, са Светским првенством у Бразилу, фудбалски преноси макар за неко време одменити тениске. Сада, после прве седмице Мундијала, рубрика се делимично каје због олако изреченог поверења. Иако тениски преноси јесу дојадили, те су фудбалски преноси – уз све пратеће будалаштине – заиста добродошла замена, рубрика је била заборавила на студијске емисије о фудбалском шампионату.
Такве емисије би и нека нација са очуванијим живцима тешко могла да истрпи. Та гомила прежваканих и испразних фраза представља до зла бога груб насртај на разум гледалаца. Не зна се да ли је тужније када водитељ са гостима почне да, с оном соцреалистичком, пренаглашеном пажљивошћу, процењује ко је „благи фаворит“ у предстојећем сусрету (као да одлучују коме ће да припадне каква спасоносна социјална помоћ, а не сасвим безначајна одредница!) или када сви одреда крену да понављају да је „тешко прогнозирати како ће да се одвија утакмица“, или када крену да се фрљају са мудростима о тактици типа „овде је пресудило искуство“. Знате, док гледате утакмицу, још и можете да се носите са бравурама коментатора, пошто имате дешавања на терену која срећом заокупљају пажњу. Али, када се камере врате у студио, једино што вам преостаје је да побегнете на неки други канал.
***

А на том неком другом каналу паз‘ да не налетите на какву сувислу анализу догађаја на Косову и Метохији. Иако се тамо дешава свашта. На северу покрајине је живахније него у Бразилу, али српске телевизије, као и штампана гласила, не хају превише за то.
А и када се смилују да јаве нешто из окупиране покрајине, то је обавезно изругивање истини, уместо преношење исте. Тако је било и са вешћу о уклањању барикаде са моста на Ибру, који раздваја северни део Косовске Митровице од јужног подручја града.
„Срби уклонили барикаде на мосту у Косовској Митровици“, прочитао је спикер главног „Дневника“ РТС-а у среду, 18. јуна, на самом почетку емисије, када се најављују најважније информације. Његове речи биле су пропраћене истоветним натписом у дну екрана, као што је и обичај.
Када је, међутим, пола минута касније уследио прилог са лица места, приказана је изјава „градоначелника“ Северне Митровице Горана Ракића, која је у потпуној супротности са изнетом оценом да су „Срби уклонили барикаде“:
„Свестан чињенице да је активност коју данас на овом месту предузимамо узнемирујућа и неочекивана за велику већину становника нашег града, а након дугих консултација и у сталној координацији са државним врхом Републике Србије, донео сам одлуку да приступимо изградњи Парка мира на локацији уз мост на реци Ибар“, рекао је Ракић.
Овако, дакле: барикади су пресудили Ракић и државно руководство Србије, а не „Срби“ из Митровице, што ће рећи народ. Тамошњи Срби су своје рекли масовним неизласком на локалне изборе у новембру, те једнаким бојкотом скорашњих „парламентарних“ избора на „Косову“. Никакав легитимитет нису они пружили ни Ракићу, ни београдским властодршцима, па ни Бриселском споразуму из којег сва ова невоља проистиче. То што, господо са телевизије, не смете да пренесете шта народ из Северне Митровице заиста мисли о овом уклањању бране од шиптарске најезде, то је једна брука. Али то што још те исте Србе набеђујете да су они не само сагласни са овом одлуком него да је још и извршавају, е то је већ нешто сасвим друго, много бестидније.